Izvor: RTS, 14.Avg.2010, 08:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nemačko XL oživljavanje
Ekonomija evrozone ponovo u plusu, zahvaljujući usponu nemačke privrede, koja je od aprila do juna porasla za 2,2 odsto. Ovo oživljavanje nije neko ekonomsko čudo, ali jeste XL oživljavanje koje ide ka XXL, simbolično objasnio nemački ministar ekonomije.
Dobra vest za Evropsku uniju je da je ekonomija evrozone u plusu. Evropsku ekonomiju najviše je pogurala Nemačka, koja ima tromesečni rast kakvog nije bilo više od 20 godina.
Od početka aprila do >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << kraja juna nemačka privreda porasla je za 2,2 odsto. Niko nije očekivao tako dobar rezultat, pa ministru ekonomije s lica ne silazi osmeh.
"Pokazalo se da vladine mere za ubrzanje rasta deluju. Ovo oživljavanje nije neko ekonomsko čudo, ali jeste XL oživljavanje koje ide ka XXL", rekao je nemački ministar ekonomije Rajner Bruderle.
Ranije je nemačka ekonomija, najveća u Evropi, bila u padu gotovo pet odsto, što je bio najlošiji rezultat od Drugog svetskog rata. Zamajac joj ove godine daje jak izvoz kojem je pogodovao slabiji evro. Iznenađujući je, međutim, doprinos domaće potrošnje rastu bruto domaćeg proizvoda.
Nemci, inače obazrivi kada je u pitanju novac, u 2010. godini su izgleda sa uživanjem otvorili novčanike. Porast tražnje za nemačkim proizvodima daje vetar u leđa i drugim ekonomijama, jer Nemci ugrađuju i delove proizvedene u drugim zemljama, pa su recimo u nemačkim automobilima belgijske osovine.
"Brojke su iznad očekivanja. Ne treba, međutim, da izbegavamo da sprovodimo reforme neophodne da se oporavak učvrsti tokom narednih meseci i godina, jer bi se u suprotnom mogli suočiti sa stagnacijom", kaže portparol Evropske komisije Amadeu Altafaj Tardio.
Na jugu Evrope sumornija slika. Očekivalo se da Grčka bude u recesiji, ali ipak ne da je bruto domaći proizvod u padu čitavih 1,5 odsto. Na to su uticale mere štednje na koje je vlada bila primorana da bi dobila pozajmicu od MMF-a i Evropske unije.
Zbog manjih plata u javnom sektoru i penzija, većih poreza i rekordne nezaposlenosti, Grci ne samo da štrajkuju, nego i daleko manje troše, a manja domaća tražnja znači i pad bruto domaćeg proizvoda. Što je najgore, stručnjaci prognoziraju da će tako biti i dalje.
