Izvor: Politika, 27.Jun.2011, 23:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Biljke i profit
I kod nas i u svetu hrana se proizvodi radi profita, a tamo gde je profit važan zdravlje ne mora da bude na prvom mestu
Na našim pijacama seljaci privlače kupce ,,domaćom robom”.( Kažu: „Uzmi, domaće je!”) Proteklih nedelja istu poruku su koristili naši megamarketi koji su u svojim reklamama prvi put isticali da prodaju ,,domaće voće i povrće”. Što će reći – nije iz uvoza, to jest iz Nemačke i drugih zemalja EU. Tako smo zbog aktuelne evropske crevne >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zaraze doživeli i to da se (prvi put) javno ograđujemo od nečega što je za nas iz (još) nedostižne unije.
Naravno, ovi novi tonovi u reklamama su posledica aktuelne evropske epidemije, koja je i bila povod za ,,Politikinu” seriju priloga. Stručnjaci su se, međutim, u ovoj seriji razvrstali manje-više u dve grupe istomišljenika. Na jednoj strani su oni koji smatraju da se, bez obzira na pronađenu ešerihiju u EU, čovečanstvo nikad nije hranilo bezbednije. Isto tako, kažu ovi stručnjaci, i mi u Srbiji jedemo zdravstveno ispravnu hranu, o čemu govori podatak da se broj crevnih epidemija u poslednjih nekoliko godina smanjuje.
Na drugoj strani su oni koji upozoravaju da se bezbednost hrane ne meri samo brojem epidemija nego i sve većim brojem obolelih od raznih nezaraznih bolesti. Mada se i ovde mišljenja stručnjaka razlikuju. Neki preteranu upotrebu pesticida dovode u vezu s pojavom raka, dok drugi kažu da hrana, uz pušenje, jeste najvažniji uzrok nastanka raznih bolesti, ali nije problem njena zagađenost, već su to naše ,,grešne navike”. Drugi, opet, kažu da se kadmijum, nitratni azot i još neke kancerogene materije upotrebljavaju tokom uzgoja biljaka nestručno i u količinama znatno iznad dozvoljenih. Tako se dobija hrana koja ne izaziva zaraze, ali je veoma štetna za zdravlje ljudi.
Prema komentarima čitalaca objavljenih na ,,Politikinom” sajtu, utisak je da javnost više veruje ovim ,,nepoverljivim” stručnjacima koji sumnjaju u način kontrole proizvođača hrane. I koji upozoravaju da naši poljoprivrednici, da bi odneli što više voća i povrća na pijace, ne štede na đubrivima i pesticidima, pa i na bakteriološki neispravnim organskim đubrivima. Drukčije ocene smo zabeležili u prilogu predstavnika inspekcijskih službi Ministarstva poljoprivrede koji kaže da imamo jedan od najboljih sistema kontrole kvaliteta namirnica, i to kako onih koje se proizvode u Srbiji, tako i iz uvoza.
Građani su, međutim, tradicionalno sumnjičavi, i to ne samo prema upotrebi đubriva i pesticida nego i prema genetski modifikovanim biljkama. Koliko i samo pominjanje GMO iritira čitaoce govori i podatak da je daleko najveći broj negativnih komentara u ovoj seriji registrovan povodom teksta objavljenog pod naslovom: ,,G(enetski) M(odifikovane) biljke biće prihvaćene kad-tad”. GM biljke su iz Srbije ,,izopštene” (na snazi je zakonska zabrana), pa je neko te (negativne) reakcije na ,,Politikinom” sajtu pripisao ,,polupismenim i priučenim čitaocima” koji su ,,našli da komentarišu ono što uopšte ne razumeju“. Ali i ,,polupismeni” čitaoci znaju da se i kod nas i u svetu hrana proizvodi radi profita, a da tamo gde je profit važan zdravlje ne mora da bude na prvom mestu. Zato je moguće da se proizvodi i iznosi na tržište ono što je štetno za naš organizam. Odgovornost države kao ,,javnog servisa građana” i njenih nadležnih službi zato je i u ovom domenu ogromna. Isto se može reći i za nauku i naučnike. Jedan od njih je u svom prilogu u ovoj seriji tekstova ponudio da organizuje besplatna predavanja našim poljoprivrednicima kako bi znali da proizvode i kvalitetnu i po zdravlje bezbednu hranu. Možda bi najveća korist od serije bila ako bi ovu inicijativu profesora Poljoprivrednog fakulteta neko i prihvatio.
Od sutra nova serija: Kako zaposliti one koji najduže čekaju posao
Branislav Radivojša
objavljeno: 28.06.2011.
