Izvor: RTS, 21.Jun.2013, 16:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Austrija lobira za srpski datum
Na kongresu evropskih konzervativaca u Beču, šef austrijske diplomatije Mihael Špindeleger insistirao da nemačka prestane da koči pristupne razgovore EU sa Beogradom. Nemačka kancelarka Angela Merkel reagovala pozitivno na tu inicijativu, ali bez jasnog odgovora da li Berlin konačno pristaje na otvaranje pregovora sa Srbijom ove godine.
Službena >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Austrija shvata sasvim ozibljno svoju ulogu glavnog „lobiste" za što brže otvaranje EU pregovora sa Srbijom. Na upravo završenom kongresu narodnih, konzervativnih i demohrišćanskih partija Evrope u Beču, austrijski ministar spoljnih poslova Mihael Špindeleger insistirao je da nemačka vlada konačno napusti politiku sporih koraka u odnosu na srpske EU ambicije i prestane da koči pristupne razgovore sa Beogradom.
Sudeći po onome što se čulo na i oko sastanka, nemačka kancelarka Angela Merkel reagovala je pozitivno na austrijske inicijative, ali bez jasnog odgovora da li Berlin konačno pristaje na otvaranje pregovora sa Srbijom ove godine, ili ostaje na terminu u zimu sledeće godine.
Prva dobra stvar za Srbiju je da Nemačka svojim inistitiranjem na razvlačenju i zatezanju pristupnih pregovora sa Srbijom postaje naglašeno usamljena u Uniji.
Druga dobra stvar za Srbiju: Nakon što je Nemačka još do pre nedelju dana nastupala kao žilavi lobista za turski prijem u Uniju, sa poslednjim razvojem situacije u Turskoj diplomatska verodostojnost Berlina pokazuje se sada kao bitno oštećena.
Opšti utisak nakon proširenog sastanka šefova konzervativnih partija i vlada u Beču je da je sposobnost nemačke spoljne politike da donosi brze odluke i "jaše" na aktuelnom trendu, umesto da ga juri, doživela je i bolje dane.
Sve to ne znači da nemačka kancelarka Angela Merkel nije ostala najsjajnija politička zvezda evropskih konzervativaca - pojavila se na skupu sa zakašnjenjem, ostala samo dva sata, pozirala za zajedničku fotografiju i otišla dalje.
Ali, "porodica" narodnjačkih partija Evrope, kojoj kao pridruženi član pripada i Srpska napredna stranka, bila je svejedno duboko impresionirana: bez obzira da li je nemačkoj Hrišćansko-demokratskoj uniji (CDU) trenutno pala sposobnost gledanja u budućnost, ona i dalje ostaje težište svih evropskih političkih konzervativnih snaga.
"Problematična deca" među konzervativcima
Evropska narodna partija, kao najveća transnacionalna politička partija Evrope, istovremeno najbrojnija ideološka grupacija u Evropskom parlamentu, u pravom smislu se na bečkom sastanku predstavila kao porodica - a porodice po definiciji brinu o svojim članovima, čak i kad oni zadaju nevolje.
Ko su trenutno ta "problematična deca" transnacionalnih konzervativaca?
Lista je duga, a predvodi je mađarski premijer Viktor Orban iz Fidesa. On vlada autokratski, autarkično-nacionalistički, ekstremna desnica doživljava apsolutnu renesansu u njegovoj legislaturi, a uz to je i lično sklon dramskim nastupima koji podsećaju na stil libijskog Gadafija iz najboljih dana.
Većini evropskih konzervativaca je zajedničko poziranje s Orbanom neugodan čin - ali, kako se čulo u kuloarima „dečko pripada familiji, šta da se radi."
Ili već spomenuti turski premijer Erdogan - kao šef turske narodnjačke Stranke pravde i razvoja (AKP) on je naravno pozvan na sastanak evropskih konzervativnih partija u Beču, ali je, posle obračuna u istanbulskom Taksim parku, svima laknulo kada nije došao - na njihovu sreću, izostalo je zajedničko poziranje za sliku u porodičnom albumu.
Silvio Berluskoni takođe ima naglašeno malo prijatelja medju evropskim konzervativnim partijama - ali opet, niko ga u Beču nije glasno kritikovao. Razlog - njegova stranka sudeluje u fragilnoj koalicijskoj vladi u Rimu, pa joj ne treba dodatno otežavati posao.
Lista problematičnih slučajeva time nije iscrpljena (Janez Janša, dve godine zatvora zbog korupcije, presuda još nepravosnažna) ali njena uloga je ionako samo u tome da bi dokazala sledeću poentu - politička integracija u Evropi već neko vreme ne funkcioniše isključivo po državnim i nacionalnim linijama, već po političko-ideološkim.
Drugim rečima, iako taj proces nije uvek lako vidljiv, Evropa srasta zajedno. Njome vladaju veliki blokovi, kao konzervativni, socijaldemokratski, zeleni ili liberalni, čiji su interesi jednako podeljeni izmedju nacionalnih interesa i nadnacionalno-ideoloških pripadnosti.
I tu dolazimo do treće dobre stvari za Srbiju i njene evropske ambicije - službeni Beograd je ovog puta bio brz da se uključi u paralelne evropske integracijske procese, one koji protiču mimo državnih kanala, ali sasvim blizu njih: u porodične veze ideoloških blok-partija.
Evropska narodna partija (EVP) je udruženje konzervativnih i narodnih stranaka sa čitavog, dosta široko, shvaćenog Starog kontinenta, pri čemu su partije iz EU-zemalja stalne, a ostali pridružene članice.
Jednom godišnje, kao sada u Beču, predstavnici EVP (73 člana, 39 zemalja) se okupljaju na kongresu da bi koordinirali političku aktivnost, ohrabrivali jedni druge i odmerili snagu konzervativne političke ideje u Evropi.
Trenutno, konzervativci, narodnjaci i demohrišćani su najjači ideološki blok: u Evropskom parlamentu drže 36 odsto mesta, postavljaju 13 premijera u zemljama Unije i šest u široj Evropi, njihovi komesari su najbrojniji u EU vladi, a i sam predsednik Evropske Komisije Barosso dolazi iz redova konzervativnih partija.
