Izvor: B92, 28.Okt.2015, 16:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zavisnici od jeftinog novca koče zaokret Feda
Niko ne računa da će na sednici Feda doći do većih promena kod referentne kamatne stope, koja je rekordno niska već sedam godina.
To bi, kako upozoravaju iz Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), moglo da poljulja celu svetsku privredu.
Referentna kamatna stopa u SAD-u od 2008. iznosi skoro 0,0 odsto. Fed je hteo da promeni tu politiku, ali je odustao zato što su se pobunili "zavisnici" od jeftinog novca u svetu, navodi se u današnjoj analizi nemačkog radija Dojče >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << vele (DW).
"Nakon prošle sedmice, do sada nije objavljeno puno ekonomskih podataka", kaže Bernd Vajdenštajner iz nemačke Komercbanke i dodaje da bi zato Fed mogao da odluči da i dalje drži obe opcije otvorenim.
Američku centralnu banku pre svega brine Kina - druga po veličini privreda na svetu. Još od letos odande stižu skoro samo loše vesti. Povećanje kamatne stope bi moglo da ugrozi pojedine prezadužene lokalne vlade i preduzeća i da poljulja celu svetsku ekonomiju, upozoravaju ekonomski stručnjaci iz MNF-a, dodaje se u tekstu.
U globalizovanom svetu jedna važna centralna banka kod određivanja kamatne stope ne sme da gleda samo na vlastitu zemlju, nego mora imati u vidu celu svetsku privredu.
U prošlosti je, podseća DW, već sama najava Feda da će smanjiti kupovinu državnih obveznica dovela do poremećaja u zemljama s ubrzanim privrednim razvojem, jer su ulagači odmah počeli da povlače odande novac.
Posledica: "Valute su izgubile na vrednosti i došlo je do izvesnog nemira na finansijskim tržištima u tim zemljama", kaže Vajdenštajner za DW.
Turbulencije bi mogle biti još veće, ako Fed stvarno označi kraj svoje vrlo labave monetarne politike. Stručnjak Komercbanke predviđa dva problema u tom slučaju.
Kao prvo: zaduženja u dolarima će poskupeti, jer će domaćoj valuti pasti vrednost.
"Drugi problem je, naravno, da bi onda mogao da započne odliv kapitala iz tih zemalja, što bi ugrozilo domaće investicije".
Ali, Kina nije ugrožena, smatra Ansgar Belke sa Univerziteta Duisburg-Esen: "Kina će krajem godine postati stabilnija. Ni Indija nije ugrožena. Ali, postoje druge zemlje, koje su izložene takvim šokovima. Među njima je u svakom slučaju Brazil".
Najveća ekonomija Latinske Amerike nema samo veliku rupu u državnom budžetu, nego je ranjivom čini i veliki deficit tekućeg računa platnog bilansa. Osim toga, preti i stagnacija privrede.
U poređenju s Brazilom, Kina se nalazi u povoljnoj situaciji. Njen bruto domaći proizvod, doduše, više ne raste tako brzo, ali i dalje raste. Suficit trgovinskog bilansa u septembru je s više od 60 milijardi dolara bio najveći u proteklih godinu dana. Zbog toga i dalje rastu bilionske devizne rezerve. Zato Kina ne može biti trajni razlog da se ne poveća kamatna stopa, smatra Bernd Vajdenštajner.
Razlog zbog kog Fed do sada nije imao hrabrosti za to su i globalni trendovi. "Opšti trend je da se kamatne stope, ako se može, dodatno snižavaju, odnosno prošire nekonvencionalne mere poput 'poplave novca' na tržištu, s ciljem kupovine državnih obveznica, što ce ECB možda opet uraditi", kaže sagovornik DW-a.
Političari i akteri na finansijskim tržištima su se odavno navikli na činjenicu da je novac besplatan. Slatki otrov "ubija" spremnost na sprovodenje reformi od strane politike i omamljuje investitore prilikom procene rizika poslovanja. Iz dana u dan raste opasnost da se zbog te ogromne količine novca stvore gigantski mehuri.
To izgleda stvara više glavobolja i Dženet Jelen (predsednici Feda) od brige za stanjem u zemljama u razvoju. Osim toga, američka privreda je u uzletu, nazire se puna zaposlenost. Ako se sad ne povisi referentna kamatna stopa, kad onda?
Oba stručnjaka polaze od toga da će se Fed krajem decembra ipak odlučiti na kamatni " zaokret". Biće to samo mali korak, što znači da će se još dugo vremena nastaviti s praksom ubrizgavanja droge zvane jeftini novac. Samo što će doza biti manja, zaključuje radio Dojče vele.
