Izvor: Politika, 12.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U red za akcije sa ličnom kartom
Oko četiri miliona građana Srbije koji u dosadašnjem procesu privatizacije nisu dobili besplatne akcije dogodine će, verovatno, stati u red pred šalterima Pošte i Nacionalne službe za zapošljavanje kako bi podneli prijavu za ostvarivanje ovog svog prava. Naravno, ukoliko se poslanici u Skupštini Srbije saglase sa predlogom zakona o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju građani ostvaruju u procesu privatizacije, koji je Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja uputilo da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << bude usvojen po hitnom postupku.
U tom slučaju primena zakona, a samim tim i evidentiranje građana, počeće u 2008. godini. Prijavljivanje će početi objavljivanjem javnog poziva sa rokom za prijavu od najmanje šest meseci. Tada će biti razjašnjeni mnogi tehnički detalji, tako da sada nije sasvim jasno šta će građani od dokumenata u trenutku prijave morati da imaju u rukama.
Prema najavama Mlađana Dinkića, ministra ekonomije i regionalnog razvoja, građani će moći da se prijave samo sa ličnom kartom bilo kojoj pošti ili filijali Nacionalne službe za zapošljavanje. Podaci će se upoređivati sa onim iz biračkih spiskova, a "kapa" celog procesa evidentiranja biće Agencija za privatizaciju.
Pravo na besplatne akcije imaće građani koji su postali punoletni zaključno sa 31. 12. 2007. godine i koji su uz to na dan evidentiranja upisani u birački spisak. Uslov je i da su državljani Srbije s 30. junom 2007. godine, da imaju prebivalište na teritoriji Republike s istim datumom, odnosno da imaju status privremeno raseljenih lica sa Kosova i Metohije. Takođe, uslov je i uredan upis u evidenciju u skladu sa pomenutim zakonom.
Oni koji su po osnovu ranijih propisa dobili akcije, kroz takozvanu insajdersku privatizaciju, a takvih je bilo oko 1.050.000, isključeni su iz ove raspodele.
Svi punoletni građani dobiće novčani iznos od prodaje akcija preduzeća koja će biti prodata na tenderu, a koja se nalaze u Privatizacionom registru, uključujući i akcije šest javnih preduzeća koja se manjinski ili većinski privatizuju, tačno 15 odsto tržišne vrednosti kapitala. To su NIS, "Telekom", EPS, "Galenika", "Jat" i Aerodrom "Nikola Tesla". Građani će dobiti akcije svih ovih preduzeća, a tehničko je pitanje da li će to biti jedna ili nekoliko vlasničkih hartija. Zaposleni i bivši zaposleni u ovim javnim preduzećima nisu obuhvaćeni ovom podelom, jer je za njih predviđeno da izaberu jednu od ponuđenih opcija – novčani iznos ili akcije tih preduzeća. Odredbe ovog zakona primenjivaće se i na ostala javna preduzeća, ukoliko budu privatizovana.
Besplatne akcije javnih preduzeća građani će dobiti šest meseci po sprovedenoj privatizaciji, najkasnije do 31. decembra 2010. godine. Ministar Dinkić, inače, najavljuje prva trgovanja za prvu polovinu 2009. godine.
Prava koja budu stečena na osnovu ovog zakona neće biti prenosiva, niti mogu biti predmet bilo kakvog raspolaganja, sem nasleđivanja. Samo onaj na čije ime glase moći će da ih proda na berzi. Predviđeno je da vlada sprovede postupak javne nabavke za izbor brokera, koji će po nalogu nosilaca prava sprovoditi prvu prodaju besplatnih akcija. To znači da će ona snositi troškove ove prodaje.
Samo sticanje besplatnih akcija i njihova prva prodaja ne podležu plaćanju poreza na prihod građana, kao ni plaćanju poreza na prenos apsolutnih prava.
Centralni registar otvoriće vlasničke račune bez plaćanja naknade, a Beogradska berza neće obračunavati i naplaćivati naknadu za prvu prodaju besplatnih akcija koja se izvrši do 31. decembra 2011. godine.
[objavljeno: ]
