Izvor: B92, 01.Jun.2010, 00:30   (ažurirano 02.Apr.2020.)

U SFRJ se sad vode ratovi za rafove

Beograd -- Na prste jedne ruke mogu se prebrojati naše kompanije koje u Sloveniji i Hrvatskoj imaju preduzeća dok su Slovenci i Hrvati vrlo aktivni u srpskoj privatizaciji

U našoj državi posluje oko 200 hrvatskih firmi, dok broj srpskih preduzeća koje rade u Hrvatskoj ne prelazi deset, a praktično jedina "velika" je Svislajon.

Ulaganja hrvatskih privrednika u Srbiji rastu i trenutno iznose više od 500 miliona evra, dok su srpske investicije u Hrvatskoj >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << oko 20 miliona evra.

Koliko se srpska preduzeća teško probijaju na hrvatsko tržište svedoči i naš prošlogodišnji deficit od 120 miliona evra u spoljnotrgovinskoj razmeni sa tom zemljom.Ratovi u SFRJ se preselili na rafove

Najveće investicije u Srbiji

- Hrvatska Agrokor grupa kupila Frikom za 10,2 miliona evra, uz planirane investicije od 33 miliona evra

- Agrokor kupio i Industriju ulja Dijamant iz Zrenjanina za 30 miliona evra

- Slovenački Merkator uložio u lokaciju i izgradnju trgovinskog objekta na Novom Beogradu više od 40 miliona evra

- Kolinska i Droga iz Slovenije kupile srpskog proizvođača kafe ”Grand prom” za 52,5 miliona evra

- Merkator kupio Rodić za oko 150 miliona evra

Pre nego što su posle krvavog raspada Jugoslavije građani počeli da se ”mešaju”, da se vraćaju u zavičaje ili turistički posećuju nekada bratske republike, granice su ”srušile” hrvatske ”kiki” bombone, ”životinjska carstva”, srpske čokoladne bananice i ”jafe”, slovenački ”gorenje” frižideri i ”tomi” majonezi....

Novac, trgovina, ekonomija, turizam, više od svih izvinjenja, deklaracija i konferencija, uspevaju korak po korak da približe zemlje regiona jednu drugoj. I u tom procesu, Srbija je jedina širom i nesebično otvorila svoje rampe i rafove za sve ekonomske interese i investicije susednih država. Sa druge strane, prodor naših proizvođača, investitora, privrednika i trgovaca u Hrvatsku i Sloveniju kao da nije previše motivisan iz Zagreba i Ljubljane.

"Obnavljanje ekonomskih veza je veoma važno, i Hrvatska i Srbija to uspešno čine", zadovoljan je hrvatski ministar privrede Đuro Popijač, koji tvrdi da ne postoje institucionalne prepreke za ulazak srpskih preduzeća na hrvatsko tržište. On navodi da više od 200 hrvatskih kompanija u Srbiji zapošljava oko 10.000 ljudi.

"Naše kompanije su u Srbiji dobrodošle, srpska roba je na hrvatskim policama. Gde je dobra politička atmosfera, gde je poverenje među ljudima, onda se stvara i biznis. Kad uđemo svi u EU, pašće i preostale prepreke", kaže Popijač.

Veliki trgovački lanci iz susednih zemalja konkurenti su srpskim kompanijama u našoj državi. Slovenački Merkator i hrvatska Idea, na primer, uspešno posluju u srpskim gradovima. Sa druge strane, srpski megamarket ”Maksi” uspeo je do sada da dobaci do RS i Crne Gore...

"Hrvatska Idea fantastično radi u Srbiji, u smislu broja građana koji odlaze tamo da kupuju. Pokazali smo visok nivo tolerancije, evropeizma. Mi u Srbiji nemamo antikampanje, koje u Hrvatskoj i danas postoje", tvrdi Slobodan Milosavljević, ministar trgovine u vladi Mirka Cvetkovića.

I on međutim, priznaje da u Hrvatskoj ne postoje institucionalne barijere za ulazak srpskih biznismena. "Ali, kad god se neko od naših proizvođača ozbiljno zainteresuje da kupi neku kompaniju u Hrvatskoj, nastane problem", navodi Milosavljević.

Najveća investicija iz Srbije

Kada je Telekom Srbije kupio većinski paket Telekoma Republike Srpske, to je bila i najveća investicija naše države u regionu, vredna 646 miliona evra.

Predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin, koji je nedavno predvodio privrednu delegaciju koja je posetila Sloveniju konstatuje da na tom tržištu definitivno nema dovoljno naših proizvoda. "Prema informacijama koje dobijam od naših preduzeća, postoje realne mogućnosti našeg plasmana gotovih poljoprivrednih proizvoda, pogotovo semenske robe, kao i voća i povrća", ističe Bugarin.

Milosavljević dodaje i da je nesrećan što srpske kompanije, i pored želje i interesa, nisu kupile slovenačke kompanije.

"Politika kontroliše biznis u Sloveniji. To nije dobro ni za njihovu privredu ni za građane. Neka puste fer tržišnu utakmicu, pa neka se Mišković, Drakulić, Kostić, Vučićević bore na tržištu Slovenije. To će biti doprinos boljoj snabdevenosti i kvalitetu, potrošačkoj snazi građana u Sloveniji. Nije slučajno što slovenačke kompanije dolaze ovde - zato što ne mogu da se izbore za mesto u Nemačkoj, Francuskoj, Britaniji...", kaže on.

Srbija dobro stoji u turizmu

Najveći infrastrukturni projekat na teritoriji bivše SFRJ, koji će povezati Srbiju i Crnu Goru, jeste izgradnja autoputa Beograd - južni Jadran, dužine 420 kilometara. Ukupna vrednost projekta premašuje tri milijarde evra. Takođe, dve bivše jugoslovenske republike zainteresovane su i za rekonstrukciju barske pruge, što će koštati oko 250 miliona evra.

Turisti iz okolnih zemalja donose i najveći prihod Srbiji. Hrvati se sada u Srbiji nalaze na listi pet najbrojnijih i najomiljenijih turista, a srpski gosti ove godine spasiće turističku sezonu u Sloveniji! "Budućnost našeg turizma su putovanja po regionu, što je trend i u Evropi", kaže Ljiljana Čerović iz TOS.

Vikendom, i naročito praznicima, Beograd je prepun turista iz Slovenije i Hrvatske. Takođe, turisti iz BiH važe za najbrojnije naše goste, od kojih, praktično, žive Zlatibor i Vrnjačka Banja.

Svakog leta oko pola miliona kupača iz Srbije brčka se na plažama Crne Gore, dok je crnogorskim turistima Zlatibor omiljena planina. "Srpski turisti su i danas najznačajniji i najbrojniji turisti u Crnoj Gori", kaže crnogorski ministar turizma Predrag Nenezić.

Srpski turisti se najsporije vraćaju na Hrvatsko primorje. Broj naših gostiju u toj susednoj zemlji meri se promilima (0,6 odsto).

Cvetković: Neka padnu sve maske

Pomirenje naroda na Balkanu ne samo da je moguće već je i neminovno. To je ključni korak ka osiguravanju dugoročne stabilnosti regiona. Ova generacija političara u svim zemljama regiona ne sme, zbog budućih generacija, da propusti šansu da otpočne proces pomirenja, niti smemo da dozvolimo da se taj problem, kao što je to bio slučaj u prošlosti, gura pod tepih, jer se on uvek pojavljuje u još gorem obliku.

Srbija se zalaže za iskreno pomirenje, ne pod maskom nekog novog ”bratstva i jedinstva”, već u skladu sa osnovnim civilizacijskim principima. Pomirenje podrazumeva više paralelnih procesa - utvrđivanje potpune istine o svim sukobima iz novije istorije, otkrivanje i izvođenje pred lice pravde krivaca za zločine, i uspostavljanje regionalne saradnje na svim nivioma i u svim oblastima (ekonomija, politika, borba protiv kriminala).

Niko u Srbiji, Bosni i Hercegovini, niti u Hrvatskoj ne treba da nosi breme krivice koju je počinio neko drugi i ne može se osećati sigurnim ako je svestan da u njegovom okruženju nekažnjeno žive oni koji su počinili zločine. Ne smemo dozvoliti da se u ime takozvanih nacionalnih interesa skrivaju kriminalci - tu je najveća odgovornost pravosuđa u regionu, ali i političara. To će otvoriti perspektivu za regionalnu solidarnost.

Srbija je pokrenula proces pomirenja. Taj posao ne može da se obavi ni lako, ni brzo. Potrebno je mnogo strpljenja i tolerancije. Uveren sam da je to najveći izazov za političke elite zemalja u regionu. Podsetiću na drevnu izreku - mudri razgovaraju pre sukoba.

Nastavak na B92...