Izvor: Blic, 27.Dec.2008, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Traži se pad dinara i kamatnih stopa
Dolazi nam godina teža nego što se Vlada Srbije nada i što je u svojim dokumentima, budžetu pre svega, zapisala. Svi najvažniji ekonomski parametri - bruto domaći proizvod, inflacija, uvoz, izvoz - biće nepovoljniji od onih (na) koje je računala.
To bi, u najkraćem, mogla da bude poruka sa savetovanja ekonomista koje je pre tačno sedam dana, u prošlu subotu održano na beogradskom ekonomskom fakultetu. Kao retko kad do sada, ovaj skup je protekao bez ijednog predstavnika >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << izvršne vlasti. Što, naravno, nije prošlo bez komentara među učesnicima. Na sličnom savetovanju ekonomista u Hrvatskoj, koje se još iz vremena bivše SFR Jugoslavije održava u Opatiji, bio je premijer Sanader i gotovo kompletna njegova vlada. Na pomenuti beogradski skup najavili su da će doći i premijer Cvetković i ministarka finansija Dragutinović i guverner Jelašić, ali su svi otkazali u poslednji čas. Iz opravdanih razloga. Možda je i bilo tako, ali je propuštena dobra prilika da se o pitanjima ključnim za ekonomsku budućnost Srbije povede rasprava i ukrste argumenti i to, što nije nevažno, pred očima javnosti. Ne sumnjamo, naime, da se ministri, ekonomisti, bankari i privrednici sastaju i razgovaraju, ali javnost o tome ne zna ništa. A posle se svi čude što je nepoverenje građana u institucije i ljude koji vode zemlju i privredu veliko.
Industriju je recesija već zahvatila. U poslednje tri meseca za koje se raspolaže podacima - avgust, septembar i oktobar - proizvodnja je opala za 1,7 odsto u odnosu na isto prošlogodišnje razdoblje, dok je u oktobru pad proizvodnje iznosio 3,4 odsto.
Još jedan podatak ne obećava ništa dobro. Naime, već je došlo do "opasne redukcije", kako je to formulisao Stojan Stamenković, direktnog zaduživanja preduzeća u inostranstvu. Neto priliv ovih sredstava iznosio je u prvih devet meseci ove godine oko 450 miliona dolara prosečno, dok je u oktobru pao na svega 13 miliona dolara (lanjskog oktobra u zemlju je ovim putem ušlo 275 miliona USD).
O perspektivama na svoj način govori i raspoloženje privrednika. Prema Konjunkturnom barometru, mesečnog istraživanja Ekonomskog instituta, pesimizam privrednika nije bio veći još od avgusta 1995. godine. Očekivanja privrednika najviše su pogoršana kod prodaje u naredna tri meseca (gde se, dakle, očekuje veliki pad) i opšteg rizika u poslovanju (gde se očekuje porast).
Na osnovu ovih i drugih nalaza, grupa ekonomista (Stamenković, Kovačević, Živković, Savin, Vučković i Nikolić) napravila je dva scenarija razvoja Srbije u naredne tri godine. Prema prvom, optimističkom scenariju, u idućoj godini BDP bi trebalo da poraste za tri odsto, inflacija za 10 odsto, dok bi uvoz trebalo da opadne za 1,4 a izvoz za 3,7 odsto. Drugi, "oprezni" scenario, računa sa znatno manjim rastom BDP-a (1,8 odsto) a većim padom uvoza (za 9,3) i izvoza (za 6,1 odsto). Procena rasta cena je ista - 10 odsto.
Bilo bi nekako prirodno da građane od ovih opštih "makroekonomskih kategorija" više zanima šta će biti sa (njihovom) potrošnjom. Padaće u svakom slučaju. "Optimistički scenario" predviđa pad potrošnje od (skromnih) 1,1 odsto, pri čemu će se potrošnja domaćinstava zadržati na ovogodišnjem nivou (tj. pašće za svega 0,2 odsto), dok bi državna potrošnja trebalo da opadne za 4,7 odsto. "Oprezni scenario" pak predviđa pad celokupne potrošnje za 3,2 odsto, pri čemu potrošnja domaćinstava treba da se smanji za 2,5 a državna potrošnja za 5,8 odsto.
Sve u svemu, nepodeljeno je, čini se, mišljenje ekonomista da recesija, a ne više inflacija, postaje centralni problem domaće ekonomije. Tim pre što razvoj situacije bliži opreznom nego optimističnom scenariju rađa dodatne probleme. Veći pad proizvodnje, uvoza i izvoza smanjuje ionako prilično optimistički planirane, "naduvane", budžetske prihode. Rast manjka u svojoj kasi država izgleda planira da nadoknadi povećanjem poreza na dodatu vrednost (to je vlada, priča se, već htela da uradi, ali joj nije dao MMF), što bi dovelo do daljeg pada i potrošnje i proizvodnje, odnosno do produbljivanja recesije.
Ekonomisti u ovoj situaciji predlažu dve mere: smanjenje kamatne stope centralne banke (tzv. referentne kamatne stope) i obaranje vrednosti dinara. Trenutno se, međutim, dešava - suprotno. Tojest, kamatna stopa je "zacementirana" na 17,75 odsto, dok je dinar posle dvomesečne padavice, počeo da se oporavlja i vraća snagu. Doduše, ovo drugo je izgleda posledica zahteva privrednika, čije bi ovogodišnje poslovanje kursne razlike mogle da oteraju u visoke gubitke. Sudeći po tome, već od Nove godine mogle bi se očekivati značajnije promene na oba polja. Ali, da sačekamo. U svakom slučaju - srećna Nova godina.
Trebaće nam sreće.
