Izvor: Politika, 08.Feb.2009, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Teška odluka o menadžerskim platama

Preporukom o smanjenju naknada članovima upravnih odbora javnih preduzeća štedimo milijardu dinara godišnje, kaže ministar Milan Marković

Smanjenjem na prosečnu zaradunaknada za članstvo u upravnim odborima republičkih javnih preduzeća i još nekoliko desetina državnih institucija štedi se milijarda dinara godišnje. Toliko će, zapravo, novca ostati u javnom sektoru za druge, korisnije namene, izračunao je Milan Marković, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Marković ječlan vlade koga je premijer lično zadužio za iznalaženje modela po kome bi se „urazumila” i direktorska primanja u javnim preduzećima.

Na osnovu čega izvodite procene ušteda? Pošto preporuka nije pravno obavezujuća, da li ste proverili koliko je upravni odbori uvažavaju?

Za realizaciju preporuke zadužena su pojedinačna ministarstva u čijoj su nadležnosti preduzeća koja obavljaju delatnosti od javnog interesa. Nijedno ministarstvo nije signaliziralo da postoji problem poštovanja te preporuke.

To nije garancija da su ministarstva proveravala.

Pa ministarstva su zadužena. Kako bi to bilo da kažemo „hajde da proverimo ministre”.

Zašto da ne? Kako ste sigurni da se neki još ne provlače sa starim višim ili neznatno umanjenim naknadama?

Verujem da oni to prate. Zašto ne bi pratili. Uostalom i javna preduzeća su pojedinačno saopštavala kadasu su smanjivale naknade članovima upravnih odbora. Sećam se da je u medijima objavljivano.

Šta se dogodilo sa, još pre tri meseca,najavljenim ograničenjem direktorskih plata i bonusa.

Dali smo nekoliko predloga i oni se sada analiziraju. Zajedničko im je da plate i privilegije,poput bonusa, korporacijskih kartica,ne mogu biti poslovna tajna, da moraju biti javni i da se moraju doneti jasni pravilnici po kojima će se određivati i sticati. Očigledna je potreba da se oni svedu na razumnu meru, ali se mora voditi računa da se ljudi ne oteraju iz tih preduzeća u konkurentske firme – da menadžeri iz, recimo, „Telekoma” ne pređu u „Telenor” ili u kablovske operatere. Međutim, vrlo je teško na jedinstven način definisati pitanje plata rukovodećeg kadra u svim javnim preduzećima. Mora se voditi računa da li je reč o kompaniji koja posluje u uslovima konkurencije na tržištu ili je monopolista, da li je, iako ima monopol, gubitaš ili posluje sa dobiti, da li je taj gubitak posledica nesposobnosti rukovodstva ili politike cena koje propisuje država. To nije jednostavno.

To se znalo i kad je obećano, još u novembru. Da li danas mislite da je izvodljivo. Da li vam se, možda čini, da je to obećanje zapravo bilo iznuđeno pod pritiskom javnosti?

Mi smo predali nekoliko predloga koji se sada razmatraju u Ministarstvu finansija i u kabinetu predsednika vlade.

Koji je rok da se to završi ili se, možda, odustaje od prvobitne namere?

Ne, ne ne odustajemo, sigurno. Predsednik vlade će odlučiti koja će verzija biti usvojena.

Šta biste Vi odlučili da ste na mestu premijera?

Preovlađujući stav je da zarada treba da ima fiksnu osnovu, ali i da postoji mogućnost da se odlukom upravnog odbora ostvari neki bonus na tu platu.

Pominjali ste limite od 120.000 dinara za osnovnu platu, bar tako su novine objavile.

Ne, ja to nikada nisam izjavio.

Kao jedna od mogućih mera štednje, pominjana je i racionalizacija državne administracije. Ovih dana najavili ste da će broj lokalnih činovnika za pet godina biti prepolovljen na 12.000. Nije li to suviše dug period?

U budžetu za ovu godinu obezbeđena je 1,1 milijarda dinara za njihove otpremnine što je dovoljno za finansiranje dobrovoljnog odlaska od hiljadu do 1.800 ljudi. Prvih hiljadu će otići lako, ali posle će ići teže. Uostalom nije lako ni rukovodiocima da se odjednom odreknu 20 ljudi.

Menadžeri u privatnom sektoru su mnogo odlučniji.

Ovde je rezultat dobar zakon, uredba, drugi propis, broj obrađenih predmeta, a veći broj ljudi daje bolji rezultat. Tamo je rezultat samo novac.

Pa i ovde je reč o novcu, samo je on iz državne kase. Da li se planira i racionalizacija republičke administracije?

Planiraju se određene mere, ali novca za njihove otpremnine, bar ne one stimulativne, za sada nema. Drugi način da se reši problem prekobrojnih jeste da se proglase neraspoređenim i da se, po isteku šest meseci, prisilno otpuste.

Da li je to jedna od tih planiranih mera?

Ne, to ne planiramo. Uostalom ne postoji jasna analiza o tome ko bi i zbog čega trebalo da bude otpušten.

A zašto nije urađena?

Veliki problem je i politički konsenzus. Niko nema zakonsko ovlašćenje da ode u drugo ministarstvo i da kaže „kolega, koliko ljudi ovde radi, šta si sistematizovao”. Neko mora da uradi tu analizu.

Da li ste tražili od vlade da donese odluku da se ta analiza uradi, da neko dobije to ovlašćenje?

Takva analiza je predviđena Akcionom planom za reformu državne uprave i odluka je doneta. Dok se ne donesu prateća dokumenta i ne obezbedimo novac od neke međunarodne finansijske organizacije, donećemo neke mere kontrole i krenuti samostalno kako bismo uradili bar analizu broja organa, organizacija i zaposlenih.

Postoje li bar procene optimalnog broj zaposlenih u državnoj upravi Srbije?

Nema tog reza koji će rešiti pitanje broja zaposlenih u državnoj upravi. Potrebna je svest da niste servis za zapošljavanje, već organ državne uprave koji obavlja posao određen Zakonom o ministarstvima. Međutim, umesto da se govori koliko uprava efikasno radi, stalno se postavlja pitanje koliko državna uprava zapošljava ljudi i koliko košta.

Pa koliko ih je i koliko košta, ne računajući trošak države i privrede zbog neefikasne administracije?

Prema podacima Službe za upravljanje kadrovima u državnim organima i organizacijama, ne računajući MUP i BIA, zaposleno je oko 28.000 službenika. Na njih odlazi samo jedan odsto od ukupne javne potrošnje, odnosno to je oko pet odsto onih od ukupnog broja zaposlenih koji plate primaju iz budžeta.U celom javnom sektoru, računajući i zdravstvo i obrazovanje i kulturu i pravosuđe, radi oko pola miliona ljudi.

Znači da se za samo šest- sedam godina broj klasičnih državnih činovnika povećao za više od 20.000. Sem prenošenja saveznih nadležnosti na republički nivo i otvaranja novih poslova i institucija, tome su, priznaćete,kumovali i „partijska ministarstva”, koalicioni dogovori, zapošljavanje ljudi iz stranačkih struktura.

Verovatno ima i toga. Ali u Srbiji je uspostavljen sistem depolitizovane uprave po kome ona ostaje nepromenjena bez obzira na izbore. Ministar sa svojom ekipom dođe na određeno vreme, ali i ode. Svi ispod pomoćnika ministra zaposleni su na neodređeno vreme.

Zadovoljni ste stepenom depolitizacije u državnoj upravi?

Nisam zadovoljan. Nismo do kraja sproveli odredbe zakona koji predviđaju postavljenje državnih službenika na položaje, putem konkursa, što je garancija depolitizovane državne uprave.

Rok je nedavno produžen do kraja ove godine? Zašto se odlaže?

Ne odlaže se. Na taj način treba popuniti oko trista mesta (pomoćnika ministara, sekretara ministarstava, direktora posebnih organizacija, uprava, službi i njihovih zamenika), a postupak je naporan i dugotrajan: od raspisivanja konkursa do postavljenja potrebno je najmanje 87 dana.

Zašto proceduru ne pojednostavite izmenama zakona?

Kada bismo se na to odlučili, velika verovatnoća je da bi pao ceo koncept zakona i izgubili bismo bar to dostignuće – postavljen sistem koji vodi u depolitizaciju.

-----------------------------------------------------------

Odskočna daska

Plate u državnoj upravi su, tvrdim, male, mnogo niže u odnosu na konkurenciju – privatni sektor ili nevladine organizacije, a napredovanje sporije. Zato mladi ljudi i kad se odluče na zaposlenje u upravi za startnu platu od 32.000 dinara, državnu službu doživljavaju samo kao odskočnu dasku: zadrže se dok ne pokupe kontakte i naprave dobar transfer u konkurentski bolje plaćen sektor. Možemo da smanjimo te plate, ali je pitanje kakvi kadrovi će onda u upravi ostati, objašnjava ministar Marković.

Informaciju da je upravna inspekcija najviše nepravilnosti u državnoj upravi otkrila u obračunu i isplati plata i nepropisnom preskakanju stepenica na karijernoj lestvici, Marković negira – priznanjem da upravna inspekcija prošle godine nije ni kontrolisala republičke organe i organizacije. Neće ni ove, jer to nije u planu. Inspektora je, kaže, malo, a prioritet je kontrola lokalne samouprave, kako bi se, nakon zakonskih promena, ona ustrojila kako valja.

Vesna Jeličić

[objavljeno: 09/02/2009]

Nastavak na Politika...

EMportal: Teška odluka o menadžerskim platama

Radio Televizija Vojvodine: Menadžerske zarade - (pre)teška odluka