Izvor: B92, 09.Feb.2009, 11:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Još bez ograničenja plata direktora
Beograd -- Ni posle tri meseca od najave da će plate direktora i menadžera javnih preduzeća biti smanjene, pravilnik o tome nije donet.
Ministar za državnu uprvau i lokalnu samoupravu Milan Marković kaže da postoji nekoliko predloga za to, koji se analiziraju, a zajedničko im je da plate i privilegije, poput bonusa, korporacijskih kartica, ne mogu biti poslovna tajna, da moraju biti javni i da se moraju doneti jasni pravilnici po kojima će se određivati i sticati. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
„Očigledna je potreba da se oni svedu na razumnu meru, ali se mora voditi računa da se ljudi ne oteraju iz tih preduzeća u konkurentske firme – da menadžeri iz, recimo, Telekoma ne pređu u Telenor ili u kablovske operatere. Međutim, vrlo je teško na jedinstven način definisati pitanje plata rukovodećeg kadra u svim javnim preduzećima”, objašnjava on.
Kako dodaje, mora se voditi računa da li je reč o kompaniji koja posluje u uslovima konkurencije na tržištu ili je monopolista, da li je, iako ima monopol, gubitaš ili posluje sa dobiti, da li je taj gubitak posledica nesposobnosti rukovodstva ili politike cena koje propisuje država, a to nije jednostavno.
Marković je kazao da se predlozi analiziraju u mInistarstvu finansija i kabinetu premijera, a da će predsednik vlade odlučiti koja će verzija biti usvojena.
On je naveo da je preovlađujući stav da zarada treba da ima fiksnu osnovu, ali i da postoji mogućnost da se odlukom upravnog odbora ostvari neki bonus na tu platu.
Marković je negirao da je izjavio da limit na osnovnu platu bude 120.000 dinara.
Govoreći o smanjenju naknada članovima Upravnih odbora javnih preduzeća, ministar državne uprave je kazao da se po tom osnovu štedi milijardu dinara godišnje.
Marković, međutim, navodi da formalno niko ne kontroliše da li su naknade u upravnim odborima zaista smanjene, već da su za sprovošenje preporuke o smanjenju naknada zadužena pojedinačna ministarstva u čijoj su nadležnosti preduzeća koja obavljaju delatnost od opšteg interesa.
On je istakao da je u budžetu za ovu godinu obezbeđeno 1,1 milijarda dinara za finansiranje dobrovoljnog odlaska od 1.000 do 1.800 ljudi.
On je naveo da država ne planira prisilna otpuštanja u administraciji, jer nisu urađene analize i nema kriterijuma za to ko bi i zbog čega trebalo da bude otpušten.
Analize još nema jer je politički konsenzus veliki problem. „Niko nema zakonsko ovlašćenje da ode u drugo ministarstvo i da kaže „kolega, koliko ljudi ovde radi, šta si sistematizovao”. Neko mora da uradi tu analizu”, kaže Marković.
„Nema tog reza koji će rešiti pitanje broja zaposlenih u državnoj upravi. Potrebna je svest da niste servis za zapošljavanje, već organ državne uprave koji obavlja posao određen Zakonom o ministarstvima. Međutim, umesto da se govori koliko uprava efikasno radi, stalno se postavlja pitanje koliko državna uprava zapošljava ljudi i koliko košta”, navodi on.
