Izvor: Blic, 09.Maj.2009, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija najgora u regionu
Čini se da firme iz Srbije i njihovi menadžeri čekaju da im posao padne s neba, čak i u vreme krize, kad poslovni partneri nestaju preko noći. Na prestižnom Sajmu tehnike i tehnologije u Hanoveru, Srbija nije imala svoj štand, a naše firme nisu zakupile nijedan kvadratni metar, čime su propustile šansu za novim kontaktima i poslovima. Svest da od potrošenih nekoliko hiljada evra mogu dobiti neuporedivo više, imali su već najbliži susedi koji su na stotinama kvadrata prosečno predstavili >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << desetak firmi.
Na smotri energetike, elektronike, robotike i istraživanja sa više od 6.000 izlagača i pola miliona posetilaca, predstavljena su 54 izlagača iz Rumunije koja su zakupila 855 kvadratnih metara.
Bugarska i Slovačka su sa po dvadesetak izlagača zakupile po 330, a 59 firmi iz Austrije čak 2.500 kvadratnih metara. Iz Hrvatske, koja ima upola manje stanovnika od Srbije, došlo je sedam izlagača, iz Slovenije 12, Mađarske šest, Makedonije tri"
„Za razliku od ranijih godina, Srbija nije imala svoj štand. Pokušali smo da animiramo nekoliko stotina firmi iz oblasti mašinske, metaloprerađivačke i elektroindustrije. Niko se nije odazvao, a dobili su poziv godinu dana unapred sa benefitima sajamskog štanda", kaže za „Novac" Milanka Vučić, direktorka kancelarije Privredne komore Srbije u Nemačkoj.
Ovakvim potezom, tvrdi naša sagovornica, srpske firme su izgubile priliku da prebrode krizu koja se možda najbolje ogleda u činjenici da je trenutno blokiran račun svakog petog privrednika u zemlji.
„Naše firme su izgubile mogućnost da budu viđene, da sagledaju mesto svog proizvoda, konkurenciju, cene, kvalitet i, što je najvažnije, da nađu boljeg partnera. Ovo je bila šansa da i njih neko vidi, posebno danas kada je tržište sve uže i kada se u zatvorenoj Srbiji ne može lako stići do renomiranih svetskih firmi", kaže Milanka Vučić.
Za odlazak na Sajam u Hanover potrebno je oko pet hiljada evra. Četiri do šest kvadrata sajamskog prostora košta oko dve hiljade evra. Poređenja radi, ista kvadratura na nedavno održanom Sajmu građevine u Beogradu stajala je 390 evra za strane izlagače, odnosno 315 za domaće. Oko dve-tri hiljade evra staju i troškovi predstavnika, a značajna stavka je hotelski smeštaj jer noć u Hanoveru staje najmanje stotinak evra.
Upravo su troškovi bili glavni razlog da firma „Stanojević" iz Valjeva, koja je prošle godine bila na hanoverskom sajmu, ove godine ne priušti sebi ovu vrstu promocije i predstavljanja. „Prvi razlog je kriza zbog koje teško naplaćujemo potraživanja. Svesni smo da su sajamski nastupi značajni, što zbog novih poslova što zbog jačanja rejtinga kod postojećih kupaca, ali je danas nekoliko hiljada evra za našu firmu velika investicija", kaže za „Novac" Ljiljana Stanojević, vlasnica te firme koja se bavi proizvodnjom vijaka.
Opšta slika bi sigurno bila po srpsku privredu još poraznija da se u Hanoveru „pod tuđom zastavom" nisu našle tri naše firme i u odvojenoj misiji tri naša grada. Sajamski štand su dobili po „zasluzi". Zahvaljujući, naime, švajcarskoj organizaciji za promociju uvoza SIPPO, na švajcarskom štandu su bila tri srpska preduzeća: „Iva 28" iz Obrenovca, „Eling" iz Loznice i „Termometal" iz Ade. Mesto na Sajmu su našli i gradovi Zrenjanin, Loznica i Kragujevac, koji su štand dobili kao nagradu američke organizacije USAID gradovima sa najpovoljnijim ambijentom za investiranje u Srbiji.
„Zahvaljujući konkursu švajcarske organizacije, „Eling" je na sajmu tri godine. Svesni smo da se posao ne pravi direktno na sajmu i da ovde nećemo potpisati ugovor, ali važno je da ostvarujemo kontakte, razgovaramo i nudimo proizvode. Iskustvo govori da pojedini kontakti urode plodom, a pošto sada imamo novu fabriku sa novim proizvodima, sajam je dobra šansa da nađemo nove kupce. Za tri godine smo zaključili ugovore sa desetak firmi, nisu to milionski poslovi, ali su za našu firmu koja izvozi oko 25 odsto proizvodnje, vrlo značajni", kaže za „Novac" Milutin Gužvić iz „Elinga", firme koja proizvodi peći za indukciono grejanje, topljenje i kovanje materijala.
I u vojvođanskoj (privatnoj) firmi „Termometal", koja je prošle godine proglašena za najbolju izvozničku firmu u kategoriji malih i srednjih preduzeća, kažu da rezultate ne očekuju preko noći. „Ostvareni kontakti služe za budućnost, posebno imajući u vidu sve teži dolazak do novih i opstanak na postojećim tržištima. Prošle godine smo izvozili 65 odsto proizvodnje i usluga, a ove godine, kako sada stvari stoje, izvoz bi mogao biti čak i upola manji. Zato su novi kontakti od izuzetne važnosti, posebno imajući u vidu da je kriza najviše pogodila grane sa kojima radimo, auto-indutriju, automatsku i industriju alatnih mašina", kaže za „Novac" Aleksandar Savuljić, direktor „Termometala".
Koristi koje sajam donosi svesni su i Zrenjaninci koji su za dva dana boravka u Hanoveru ostvarili četiri kontakta koja obećavaju posao.
„Fokusirani smo na nemačke firme. Najviše nas interesuju partneri iz metalskog i prehrambenog sektora i to oni koji žele da otvaraju nove fabrike i pogone u industrijskim zonama. Zrenjanin ima 13.000 nezaposlenih i zato nam nije cilj da dobijemo fabrike sa automatizovanom proizvodnjom", kaže Marija Karma, saradnik za investicije u Zrenjaninu.
U ovom gradu inače posluju već četiri nemačke firme („Mehler" BPS, „Phiva Walter Group", „Draxlmaier" i „Cinos") koje zapošljavaju ukupno oko 600 ljudi. Tu su i četiri firme iz Italije, po jedna iz Holandije, Švedske i Francuske.
I Lozničanima su najinteresantnije firme koje zapošljavaju veliki broj ljudi. Posebno ih interesuju firme koji se bave proizvodnjom paleta i briketa jer su u Loznici najznačajniji drvnoprerađivačka i tekstilna industrija. U ovoj drugoj grani posebno se ističe italijanska firma „Golden lejdi", koja u Loznici zapošljava 300 ljudi, sa planovima da uposli još 700 radnika.
„Upoznali smo se sa ljudima i razmenili kontakte. Drugi korak je da im pošaljemo informaciju o našem gradu, industrijskoj zoni i olakšicama za investitore, a na kraju ćemo videti ko će ponuditi posao", kaže Ljiljana Nikolić, rukovodilac odeljenja za lokalni i ekonomski razvoj u Loznici.
Bez obzira na krizu i teškoće, čini se da kod preduzeća koja su ove godine propustila Hanover, nije u pitanju nedostatak novca. Više je reč o nedostatku svesti o značaju kontakata, saradnje i kontinuirane potrage za poslovnim partnerima.
Možda je najbolji primer preduzeće iz Srbije koje se bavi zamrznutim voćem i povrćem, a kome je nemačka firma postala partner upravo zahvaljujući kontinuiranim odlascima na hanoverski sajam. Nemci su ih videli na sajmu i prve godine, ali su postali njihov partner tek posle trećeg predstavljanja. To je za Nemce bio dokaz da je reč o ozbiljnoj firmi koja zna šta radi i koja je svesna značaja održavanja postojećih i sklapanja novih kontakata.
Kriza prepolovila broj posetilaca
Za razliku od ranijih godina, kada je na hanoverskom Sajmu tehnike i tehnologije bilo oko 9.000 izlagača i blizu milion posetilaca, ove godine situacija je krizna. Na sajmu, sa vodećom temom „Energetska efikasnost u industrijskim procesima", predstavljeno je 6.150 izlagača iz 60 zemalja sveta. Sajamske štandove je obišlo pola miliona posetilaca. To je, kako se procenjuje, prepolovilo i prihode Hanovera koji sa 500.000 stanovnika upravo živi od ovog sajma i Sajma informacionih tehnologija CEBIT koji se održava u martu svake godine.
Srpske firme u obilasku sajma
Hanoverski sajam posetilo je nekoliko firmi iz Srbije koje su putovanje dobili kao nagradu „Prokredit banke" za uspešno poslovanje u 2007. godini. Od ukupno desetak nagrađenih firmi (kriterijumi su bili visina i kvalitet investicija, finansijski rezultat i poslovni planovi) Hanover je posetila firma „Ekovel" koja se bavi proizvodnjom anatomskih uložaka, zatim firme „Kartonfleks" (proizvodnja papirnog saća), „Velebit" (proizvodnja papirne galanterije), „Divčabros" iz Loznice (proizvodi od drveta) i „Infostud", grupa za poslovne sajtove.
Automobil na baterije
Automobili na baterije, prosečne cene od oko 150.000 evra, sve su bliži da sa izložbe dođu na ulicu. Nemačka firma „Rital", koja je na hanoverskom sajmu predstavila takvo na prvi pogled sportsko vozilo, očekuje masovnu proizvodnju već kroz dve godine. Na jedno punjenje se može voziti 200 do 600 kilometara, uz brzinu od 80 kilometara na sat. Pažnju posetilaca privukao je i robot kojeg je predstavio domaćin ovogodišnjeg sajma Južna Koreja. „Pevačicu", kako je ovaj robot nazvan, pored prirodnog stasa odlikuje i jednako fascinantan glas.
