Izvor: B92, 13.Nov.2009, 14:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Siva zona dostigla čak 12% BDP-a
Beograd -- Vrednost prometa u svioj zoni, nezvanično, dostiže 12 odsto BDP-a Srbije. Samo neplaćanjem PDV-a, izgubi se oko devet odsto prihoda, procenjuje Poreska uprava.
"Kada advokatska profesija kojoj bi jedan od osnovnih zadataka trebala da bude zaštita vladavine prava nastoji, i do sada uspeva, da izbegne zakonito evidentiranje visine prihoda, a time i merenje poreske osnovice, jasno je šta se može očekivati od građana", kaže Milica Bisić, profesor javnih finansija >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju.
Za razliku od advokata, koji će se, verovatno uz podršku Ministarstva pravde, „odbraniti" od obaveze uvođenja fiskalnih kasa, fiskalizacija u zdravstvu i turizmu uvedena je početkom juna ove godine. Međutim, poslednji podaci o izvršenim kontrolama u firmama iz ovog sektora pokazuju da se fiskalni računi u zdravstvu i turizmu baš nisu „primili".
Redovne kontrole poreskih obveznika potvrđuju da i ugostitelji i trgovci sve više rizikuju zatvaranje svojih objekata običajem da sve ređe mušterijama daju fiskalne račune.
"U velikim centrima, poput Beograda, Novog Sada ili Niša procenat onih trgovina i ugostiteljskih radnji koje ne izdaju račune varira između 25 i 30 odsto. S druge strane, u manjim mestima je izdavanje fiskalnih kasa gotovo retkost", kažu u Ministarstvu finansija.
"U većim gradovima, trgovci i ugostitelji izdaju račune koji samo liče na fiskalne, što i kupce dovodi u zabludu, dok u manjim mestima, kao da je u pitanju dogovor, pa trgovina ide i bez računa".
Procene Poreske uprave govore da se godišnje, samo zbog izbegavanja plaćanja poreza na dodatu vrednost, izgubi oko devet odsto ukupnih prihoda.
Nažalost, neizdavanje fiskalnih računa samo je jedan od vidova izbegavanja finansijskih obaveza prema državi. Nezvanične procene Vlade Srbije govore da ćemo ovu godinu, uz minus državne kase od 4,5 odsto BDP, završiti i sa gotovo 12 odsto BDP prometa u sivoj zoni.
"U godini izrazite ekonomske krize sve smo bliže da se po obimu poslovanja u sivoj zoni približimo rekordu s početka devedesetih", rečeno je u Vladi Srbije.
Reforme poreskog sistema trebalo bi da pojača finansijsku disciplinu
Statistika kaže i da je u ovoj godini sa tržišta nestalo preko 10.000 zanatskih radnji. S početka godine bilo ih je 210.000, a danas - manje od 200.000. "One su nestale samo statistički", kažu u Zajednici preduzetnika PKS. "Zanatlija koji zatvori radnju prelazi u sivu zonu".
Ozbiljnija borba sa kanalima poslovanja koje ne kontroliše država, a samim tim ni ne ubira bilo kakve namete, kažu u Nemanjinoj 11, tek predstoji. Spremaju se ozbiljne poreske reforme, ali i reforme inspekcijskih službi.
"Da je siva zona poslovanja trenutno u usponu pokazuju nam statistički podaci", naglašavaju u nadležnim službama vlade i kao primer daju neobičan, ali uporan pad prometa u maloprodaji.
Procenjuje se da je samo crno tržište tekstila „teško" oko dve milijarde evra godišnje. Pamučni materijali se, veruje se, iz Grčke i Turske uvoze samo 50 odsto putem legalnih kanala. Ostatak ide ilegalno. Najveći deo te robe razdužuje se fiktivnim fakturama ili se već na carini deklariše značajno umanjena količina, a neevidentirani deo završava kao sirovina u proizvodnji ovdašnjih, sve brojnijih neregistrovanih radionica.
U nadležnim službama carine upozoravaju i da je sve veći broj prodavnica sa polovnom robom, koja robu nabavlja u inostranstvu i carini kao sirovinu za reciklažu. Kada ovi odevni predmeti stignu u Srbiju, stavljaju im se etikete i oni se, kao novi (što i jesu) prodaju u buticima širom Srbije.
Pored toga, ovi proizvodi prodaju se i na uličnim tezgama. Legalni privrednici, posebno u oblasti prometa na malo, ne mogu da konkurišu cenama robe i usluga u neformalnoj ekonomiji.
Inspekcije rada kontrolišu, pri tom, samo zvanična preduzeća, a komunalna inspekcija, nadležna za postavljanje tezgi, brine samo da li je prodavac platio zakup za prodajno mesto, a ne i o poreklu robe koja se prodaje. Poreska policija angažuje se, pre svega, u segmentu većih poreskih utaja.
