Izvor: Politika, 15.Jan.2011, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Radnici „Mirafjorija” prihvatili plan „Fijata”
Glas zaposlenih službenika prevagnuo na referendumu o novim pravilima rada italijanskog automobilskog giganta
Od našeg dopisnika
Rim – Posle višečasovnog odbrojavanja glasova zaposlenih u „Fijatovom” postrojenju kraj Torina „Mirafjori” (koje se završilo tek u subotu nakon šest sati ujutro) prihvaćena su nova pravila italijanskog automobilskog giganta.
Na referendumu je glasalo preko 94,6 odsto zaposlenih u fabrici (oko 5.139 >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << osoba) i 54 odsto dalo je glas za nova „Fijatova” pravila, dok je 46 odsto radnika, uglavnom zaposleni unutar same fabrike na traci, odbilo da prihvati plan koji predviđa: više radnih smena, povećanje broja prekovremenih radnih sati (do 120 sati godišnje), kraće pauze tokom posla kao i restrikcije po pitanju prava o štrajku. Povećanje prekovremenih radnih sati povećalo bi i iznos plata radnika za nekih 3.700 evra godišnje.
Pozitivan rezultat referenduma je znatno niži od sličnog glasanja održanog u „Fijatovoj” fabrici kraj Napulja, „Pomiljano”, gde je prošlog leta 63 odsto zaposlenih prihvatilo nove „Fijatove” reforme dok je bilo samo 36 odsto onih koji su ih odbili.
Za pozitivan ishod referenduma u najvažnijoj „Fijatovoj” fabrici u Italiji, „Mirafjori”, odlučujući su bili glasovi zaposlenih službenika. Radnici zaposleni u sektoru koji se bavi sklapanjem kola, a koji će i najviše osetiti smanjenje pauza i nov raspored smena (koji bi mogao da dostigne i do deset sati rada dnevno), rekli su „ne” novim planovima „Fijata”.
Prvi čovek „Fijata”, Serđo Markjone, zadovoljan je ishodom referenduma: „Sada smo spremni za istorijsku prekretnicu. Svojim izborom radnici fabrike ’Mirafjori’ pokazali su da imaju poverenja u same sebe i u sopstvenu budućnost. Pokazali su i hrabrost da naprave korak napred protiv učmalosti onih koji čekaju da se stvari samo jednostavno dogode”, zaključio je odgovorni direktor „Fijata”.
Jedan od predstavnika opozicije, Niki Vendola, izjavio je da je ishod referenduma znak da „utakmica nije završena, nego da je ponovno započeta, pre svega zato što je negativan glas prevagnuo među radnicima dok su pozitivan glas dali samo šefovi i njima podređeni u fabrici”. „Kao što je to slučaj sa svim stvarnim promenama, odluku je bilo zaista teško doneti. Ali, na kraju je ipak pobedila volja za radom”, komentariše generalni sekretar sindikata UIL (Italijanske unije za rad), Luiđi Anđeleti. Ipak, prvi Markjoneov „neprijatelj”, lider jedinog sindikata (Fiom, Federacija metalurških radnika), koji u decembru nije pristao da potpiše i prihvati nova „Fijatova” pravila, Mauricio Landini, smatra da se u suštini nije ni radilo o pravoj vrsti referenduma s obzirom na to da radnici nisu bili slobodni da realno i iskreno izraze svoj glas. Landini smatra da se radilo o nekoj vrsti ucene od strane „Fijata”.
Proteklih dana Markjone je jasno izrazio svoj stav: ukoliko na referendumu ne bude dostignuto 51 odsto pozitivnih glasova i investicije namenjene fabrici „Mirafjori” promenile bi predviđenu destinaciju.
Italijanski premijer Silvio Berlsukoni, kome su prethodnih dana upućene oštre kritike zbog podržavanja stava „Fijatovog” prvog menadžera Markjonea, smatra „da će pozitivni ishod referenduma fabrike ’Mirafjori’ obeležiti prekretnicu i napraviti razliku između onih koji žele promene i onih koji žele da ostanu u prošlosti”.
Pozitivni ishod referenduma ipak nije uspeo da izbriše ni teške reči odgovornog direktora „Fijata” koji je u oktobru izjavio da bi torinskom automobilskom gigantu bilo bolje bez Italije.
Analitičari u Italiji pitaju se danas da li će nove reforme zaista omogućiti radnicima u italijanskim fabrikama da se usklade s produktivnošću svoje „braće” širom sveta i dostignu željenu proizvodnju od 100 automobila po radniku godišnje (koju dostižu kolege iz Poljske i Srbije).
Ipak, šta bi se konkretno dobilo ovakvim povećanjem proizvodnje u vreme kada „Fijatova” ponuda nije recipročna potrebama savremenog tržišta?
Obećanje o investiciji od 20 milijardi evra u narednih deset godina, projekat poznatiji pod nazivom „Fabrika Italija” a posvećen postrojenjima na Apeninskom poluostrvu, danas ipak izgleda dosta daleko.
U slučaju neispunjenja „Fijatovih” obećanja predviđenih za Italiju, izgubili li bi i sindikati, i italijanska vlada, ali i pre svega „Fijat” i Markjone.
Marina Lalović
objavljeno: 16.01.2011
