Izvor: Politika, Tanjug, 16.Jun.2009, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Punto” i traktori za Republiku Srpsku
Sporazumom koji su juče potpisale dve vlade predviđeno da se proizvodi iz Srbije preko Drine prodaju uz popuste i subvencije iz republičkih budžeta
Srbija će od 1. septembra do 31. decembra obezbediti isporuku najmanje 300 „punta” na tržište Republike Srpske i pokriti troškove, osiguranja i garancija – do 613 evra za svaki preko Drine prodati osnovni model ovog automobila. Takođe, Srbija će u Srpsku u narednih 18 meseci plasirati dve hiljade traktora >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ovdašnjih proizvođača (IMT, IMR i „Metaloprerada”), od čega 500 do kraja ove i još hiljadu i po u 2010. godini i iz svog budžeta obezbediti pola (1.000 evra) dotacije po svakom traktoru.
Tako je predviđeno Sporazumom o saradnji u oblasti privrede između Republike Srbije i Republike Srpske koji su juče u Beogradu, u palati „Srbija” potpisali potpredsednici vlada Mlađan Dinkić i Jasna Brkić, u prisustvu premijera Mirka Cvetkovića i Milorada Dodika i potpredsednika „Fijat grupe” Alfreda Altavile.
Vlada Srbije se sporazumom obavezala da će ubuduće subvencionisati kreditiranje svojih građana ne samo za kupovinu nameštaja proizvedenog u Srbiji, već i onog koji se pravi u Republici Srpskoj. Ti potrošački krediti odobravaće se uz kamatu od šest odsto i otplatu do pet godina. Ako odluče da letuju ili zimuju preko Drine, građani Srbije, po ovom sporazumu, mogu da računaju na dotirane kredite (sa rokom otplate od šest do 12 meseci i kamatnu stopu od 4,5) za turističke aranžmane u Republici Srpskoj. Kamate će se subvencionisati iz budžeta Srbije.
Republika Srpska u ovom aranžmanu obezbeđuje hiljadu evra po svakom prodatom automobilu i traktoru i subvencionisane kamate za kredite svojim građanima. I preuzima obavezu da sa proizvođačima automobila i traktora iz Srbije potpiše ugovore.
Kad se sa nivoa javnih finansija međudržavni sporazum spusti na ravan kućnih budžeta građana Republike Srpske, računica izgleda ovako: oni će osnovni model kragujevačkog „punta” po sistemu staro za novo, sa popustom od hiljadu evra, plaćati 5.999 evra sa PDV-om (tih hiljadu evra se obezbeđuje iz budžeta Republike Srpske) i otplaćivati ga sedam godina po 84 evra mesečno. A ako nemaju staro vozilo, cena će im biti veća za tih hiljadu evra, ali će i za njih kamatu subvencionisati budžet Srpske, a ostale pomenute troškove platiće Srbija. Rok otplate je sedam godina, a kamata 4,5 odsto. Cene ostalih modela kragujevačkog „punta” biće određene prema cenovniku kompanije „Fijat automobili Srbija”.
Traktori će moći da se nabave uz popust od 2.000 evra (koji po pola dotiraju budžeti jedne i druge republike) pa će „IMT 539” bez kabine sa PDV-om koštati 6.460 evra, a „IMT 539” sa kabinom 7.048 evra. Tako će rata za jeftiniji model, bez kabine, uz sedmogodišnji rok otplate, biti oko 90 evra.
Vesna Jeličić
-----------------------------------------------------------
Da li subvencija ima u rebalansu
Kad se sve sabere, Srbija ili tačnije njeni poreski obveznici će do kraja godine, pod pretpostavkom da se svi budući kupci u Republici Srpskoj opredele za osnovni model „punta”, na ime troškova transporta, osiguranja i garancija izdvojiti 183.900 evra. Istina, ovdašnje iskustvo kazuje da se tek svaki treći kupac opredeljuje za osnovni model. Iz budžeta će morati da izdvoji još 500.000 evra subvencija za traktore. Subvencionisanje izvoza ili kupaca traktora, ma kako se tumačilo, ove i naredne godine budžet Srbije bi moglo da košta dva miliona evra. Troškovi transporta osiguranja i garancija za „punto” u narednoj godini zavisiće od obima prodaje u Republici Srpskoj.
Na pitanje da li je i u okviru koje stavke rebalansom republičkog budžeta predviđen novac za subvencionisanje prodaje „punta” i traktora, odnosno za realizaciju sporazuma sa Republikom Srpskom, u Ministarstvu finansija Republike Srbije dobili smo odgovor da je to „predmet Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja”.
Sem usmenog tumačenja Dinkićevog savetnika za medije Nikole Papka, koji kaže da su sredstva predviđena budžetom Ministarstva ekonomije u okviru budžetske stavke 621 (pored nje piše „nabavka domaće finansijske imovine”), zvanični odgovor Ministarstva ekonomije na naša jučerašnja pitanja nije stigao do zatvaranja ovog broja „Politike”.
-----------------------------------------------------------
Ekonomisti: korist i troškovi sporazuma
Ako je korist veća od troškova onda u redu, ako nije onda je to politički ili gest solidarnosti, bio je prvi i najkraći komentar ekonomskog analitičara Stojana Stamenkovića na vest o potpisivanju sporazuma o prodaji „punta” i traktora iz Srbije u Republici Srpskoj i tamošnjeg nameštaja i turističkih aranžmana u Srbiji, uz državne subvencije.
Ne želeći da bez dublje analize komentariše ekonomske efekte potpisanog sporazuma i budžetskih izdvajanja, Stamenković kaže da mu je nerazumljivo da se subvencioniše potrošnja u drugoj državi, ali da ima logike ako se to posmatra kao subvencionisanje našeg izvoza radi povećanja domaće proizvodnje. Stamenkoviću je zasmetala i cifra od 613 evra troškova po svakom prodatom automobilu u Republici Srpskoj koje pokriva srpski budžet.
– Pa domaći udeo u ceni „punta” je tek oko deset odsto, oko 700 evra – podseća Stamenković.
Po mišljenju profesorke Ekonomskog fakulteta dr Danice Popović, Srbija ovim merama direktno finansira centralu u Milanu, „iz koje potiču svi delovi za ’punto’”.
– Da li vlada misli da je Srbija toliko bogata pa da sada novac iz svog budžeta, koji je inače u ogromnom minusu, treba da usmerava na subvencionisanje budućih bosanskih vlasnika „punta”? – pita Danica Popović.
A subvencionisana proizvodnja i prodaja traktora, kaže, neverovatno je podseća na poteze koje su Rumuni preduzeli pre desetak godina, kada su se svi pitali zašto se ti ljudi iz petnih žila trude da ožive fabrike koje nemaju ni tehnologiju, ni menadžment, ni tržište, i zašto umesto toga ne isplaćuju samo plate zaposlenima, dok sami ne nađu bolji posao.
– Odgovor je, ipak postojao: kada državna fabrika radi, i partijski funkcioneri tu mogu lepo da se „ugrade”, kroz javne nabavke i na mnoge druge načine, a kad samo isplaćuješ plate, to je mnogo teže izvesti. Stoga je tada u Rumuniji, a bogami i ovde u Srbiji, otvoren novi lanac korupcije, nepotizma i klijentelizma i ljudi toga treba da budu veoma svesni – smatra Danica Popović.
Ima i ekonomista koji misle da je potpisivanje ovog sporazuma, iz bilo kog razloga, političkog ili ekonomskog ima svoje dobre strane.
– Zato što se subvencionisanjem prodaje u Republici Srpskoj stimuliše izvoz i proizvodnja u Srbiji. Uostalom, BiH je jedno od najvažnijih izvoznih tržišta Srbije, a veći deo tog izvoza usisava Republika Srpska. Ako to posmatramo i iz političkog ugla, treba se podsetiti trgovinske razmene zapadne i istočne Nemačke, gde je SR Nemačka pristajala da se trgovina sa DR Nemačkom obavlja po kursu i do četiri puta nižem od tržišnog – smatra Goran Nikolić iz Instituta za evropske studije.
[objavljeno: 16/06/2009]
