Izvor: Politika, 14.Mar.2011, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pad inflacije očekuje se od jula
NBS se zalagala da struja poskupi tek u drugom kvartalu kako to ne bi uticalo na inflaciju u prvom tromesečju
Inflacija će najviši nivo dostići u drugom kvartalu ove godine, a od jula se očekuje njen pad i kretanje ka predviđenom cilju čiji je gornji nivo šest odsto. Pored cena hrane rastu inflacije doprineće i poskupljenje nafte i rast regulisanih cena, struje naročito – saopštio je juče Dejan Šoškić, guverner Narodne banke Srbije predstavljajući redovni izveštaj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << o makroekonomskim kretanjima.
Prema računici NBS, učešće cena nafte u ukupnoj inflaciji je oko 4,2 odsto, tako da kretanje cena tog energenta na svetskim tržištima neće imati uticaj na inflaciju u Srbiji kao poskupljenja hrane (čiji je udeo 37,8 odsto u ukupnoj inflaciji). Uticaj poskupljenja nafte je veći u razvijenim zemljama, a obrnut slučaj je sa hranom.
NBS se, inače, zalagala da struja poskupi tek u drugom kvartalu kako to poskupljenje ne bi uticalo na inflaciju u prvom tromesečju koja se uzima kao osnov za korekciju plata u javnom sektoru i penzija jer bi se time kroz kreiranje dodatne tražnje stvorio inflatorni pritisak. Poskupljenje struje ima uticaj više od jedan odsto na inflaciju.
Međugodišnja inflacija u februaru je dostigla 12,6 odsto, a inflaciona očekivanja su, po oceni prvog čoveka NBS, porasla. Bazna inflacija, bez uticaja cena hrane je na niskom nivou od 0,3 odsto.
Centralna banka je na poslednjoj sednici Izvršnog odbora povećala referentnu kamatnu stopu za 0,25 procentnih poena i ona sada iznosi 12,25 odsto. Tim nivoom je, po oceni prvog čoveka NBS, iscrpljen moguć uticaj ovog monetarnog instrumenta na stabilnost cena.
Osvrćući se na polemiku u javnosti o tome da li privredni rast obezbediti inflacijom Šoškić kaže:
– Privredni rast je moguć samo sa niskom stopom inflacije i samo niska inflacija omogućava model rasta zasnovan na izvozu. U tom smislu je bio ispravan dogovor vlade i NBS krajem 2008. godine koji je podrazumevao nisku inflaciju uz relativnu stabilnost kursa. U takvim uslovima je stabilan nivo problematičnih kredita, manji je pritisak na spiralu cene – kurs – cene, a manji je takođe pritisak cena na plate. Ako plate rastu sporije od produktivnosti rada to će popravljati konkurentnost domaće privrede na međunarodnom tržištu i smanjivati troškovni pritisak na inflaciju.
Upitan da li su predložene mere kabineta premijera Mirka Cvetkovića da banke građanima omoguće mirovanje duga u periodu do dve godine kako bi mogli da uzmu novi kredit u suprotnosti s merama NBS, guverner je odvratio da nije shvatio da postoji inicijativa za dodatno zaduživanje građana.
– NBS teži tome da mesečne rate budu otplative i da nema rasta problematičnih kredita. Odnos banke i klijenta je odnos dve ugovorne strane koje mogu u obostranom interesu da promene plan otplate. Ne verujem da li će neko potrošiti raspoloživi novac na novo zaduživanje. Mislim da će građani biti oprezni – rekao je Šoškić.
Guverner je napomenuo i da je od kraja novembra prošle godine do danas dinar nominalno ojačao oko četiri odsto prema evru, što je posledica povećanja referentne kamatne stope, pada premije rizika zemlje i rastuće zainteresovanosti stranih investitora za kupovinu trezorskih zapisa.
Procene NBS o porastu BDP-a u 2011. godini od tri odsto ostaju nepromenjene što je zasnovano na očekivanom rastu privatnih investicija. Za dugoročan privredni rast potrebno je da stope rasta BDP-a budu najmanje kao pre izbijanja ekonomske krize, kad su iznosile od pet od sedam odsto.
U prošloj godini u budžet Srbije uplaćeno je oko 2,4 milijarde dinara po osnovu ostvarene dobiti centralne banke, a očekuje se da će u ovoj godini to biti 4,2 milijarde.
J. Rabrenović
objavljeno: 15.03.2011.
