Izvor: B92, 21.Okt.2012, 13:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neizvesnost jesenje setve
Beograd -- Jesenja setva je počela. Ako se obistine prognoze, ove jeseni će pšenicom biti zasejano oko 550 hiljada hektara oranica.
Poljoprivrednici su nezadovoljni jer smatraju da je država posle ovakve sušne godine u kojoj nisu bili u prilici ni da vrate uloženo trebalo više da im pomogne.
"Ne znam kako će biti. Ništa oni ne znaju da kažu unapred - biće otkupna cena ta, da ti kažu šta da redimo ili kako, koliko čovek da poseje.."
Tako počinje >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << priču Živko Mihajlović iz Surčina. Kaže da ne sme da se zaduži jer ne zna kako bi seme mogao da vrati, ako bi i iduća godina bila sušna kao što je ova.
"Ja sam sejao moj ječam, moje žito, sa tavana. Ja drugačije ne mogu, ne mogu da se zadužim, a takvih je nas popriličan broj“, kaže Mihajlović.
Država će pomoći i to, kako kaže ministar Goran Knežević, sa preko 150 miliona evra subvencija. Međutim, poljoprivrednici negoduju što sve to nije uradjeno do početka setve.
Ove godine pored vremenskih neprilika, veliki problem za setvu predstavlja i velika besparica. Mnogi poljoprivrednici morali su da se zajme ili da uzimaju kredite kako bi završili sve poljske radove. Država obećava pomoć, ali oni kažu to nije dovoljno.
Ono što poljoprivrednici, ali i veliki ulagači navode je da je hrana u celom svetu postala strateški proizvod, da se sve zemlje prema proizvodnji odnose na taj način i da bi i naša država trebalo to da primeni.
„I ova vlada i sledeća vlada treba da vode računa o toma da Srbija ima veliku stratešku prednost, možemo da proizvedemo mnogo više hrane nego što nam treba i to je verovatno najstrateškiji proizvod trenutno ima i koji u kratkom vremenskom roku može da donese boljitak“ kaže Miodrag Kostić, vlasnik MK grupe.
Da je hrana naša šansa smatraju i u Privrednoj komori. Ipak ocenjuju da država ne kasni sa isplatom para, jer se svi radovi oko setve završavaju u optimalnom roku.
„Dominantan broj poljoprivrednih proizvođača samofinansira ovogodišnju setvu svojim sredstvima ili se zadužuju kod komercijalnih banaka. Država mora da reši finansiranje poljoprivrednih proizvođača uz puno uvažavanje sektora poljoprivrede i da im omogući optimalnije uslove za setvu u narednim godinama“, kaže Vojislav Stanković iz PKS-a.
Inače, još ne postoje precizni podaci koliko je poljoprivrednika posejalo seme iz svojih ambara. Problem je što sa tim semenom nije moguće predvideti prinose, ali ni kakav kvalitet zrna će biti.
