Izvor: B92, 24.Jun.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kamate za stan i dalje nepovoljne
Beograd -- Iako su kamatne stope na kredite u Srbiji visoke u odnosu na okolne zemlje, ne očekuje se da će brzo pasti.
U Srbiji bez posla ima oko 900.000 ljudi, a koliko je bez stana niko ne zna, ali podstanara, prema nekim nezvaničnim procenama, samo u Beogradu ima oko 400.000. Oni koji rade prosečno zarade oko 200 evra, pa ne mogu da konkuriš za stambeni kredit jer za taj novac ništa i ne mogu da kupe.
Ali, ukoliko pomognu roditelji i ostala rodbina da se za >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << 30.000 evra kupi kojih 25 kvadrata, u banci se mora dati još oko 1.000 evra za troškove kredita i kursnu razliku. To naravno nije sve. Tu je i država, koja traži svojih 5 odsto od vrednosti stana za prenos prava, što je za pomenutih 25 kvadrata 1.500 evra.
Iako su kamatne stope na kredite u Srbiji visoke u odnosu na zemlje koje su kandidati za ulazak u Evropsku uniju, ne može se očekivati da brzo padnu, smatra Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu. Neki krupni igrači, strane banke koje su kupile domaće, sigurno će agresivno nastupiti da bi osvojile tržište i obarati kamate, ali se to neće desiti preko noći. Pogotovo što i Narodna banka svojim merama pokušava da ograniči rast kredita, kaže Đukić.
Đorđe Đukić napravio je analizu kako su se kretale kamate u okolnim zemljama u tranziciji posle ulaska stranih banaka. U Hrvatsku su strane banke došle 1999. godine, da bi tek prošle godine, dakle posle pet godina, kamate bile prepolovljene. Dok su u Srbiji, na primer, kamate na kratkoročne i potrošačke kredite stanovništvu čak i blago porasle u protekle tri godine i prošle godine su se kretale od 22 do 25 odsto, u Rumuniji su prosečne godišnje kamate oko 10 odsto, a u Bugarskoj malo ispod toga. Kamate u Evropskoj uniji u proseku se kreću između 4 i 7 odsto godišnje. U Srbiji su jedino pale kamate na stambene kredite.
Bankari smatraju da visina kamatnih stopa u ovom trenutku ne zavisi od ponude novca, jer njega ima dovoljno, već od stroge ekonomske politike koju vode vlada i Narodna banka. Ovo je ipak perspektivno tržište, banke očekuju rast plata i društvenog proizvoda i zato dolaze. Ipak, smatraju da bankarske usluge u Srbiji nisu mnogo skuplje od zemalja u okruženju.
Svetozar Šijačić, član Izvršnog odbora Rajfajzen banke, kaže da se ipak može očekivati da kamate na stambene kredite još padnu, pogotovo ako se prihvati inicijativa Rajfajzen banke da se stanovi prodaju kao u Rumuniji, Hrvatskoj, Sloveniji, preko specijalizovanih stambenih štedionica. U njima bi građani namenski štedeli od dve do pet godina i potom dobili jeftiniji kredit.
