Izvor: B92, 30.Maj.2013, 22:15   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Iz Albanije uvozimo jeftin cement

Novi Sad -- Enorman pad potrošnje cementa već neko vreme prate spekulacije da se građevinari okreću uvoznom, navodno lošijem, ali svakako jeftinijem cementu iz Albanije.

Uz te priče ide i pitanje kako je moguće da su ti džakovi povoljniji od naših iako su pevalili toliki put, piše Dnevnik.

Tvrdi se da je Srbiju preplavio uvozni cement, međutim, upućeni u građevinski posao kažu da iz inostranstva stiže tek onoliko koliko jedna domaća fabrika može proizvesti >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << za nekoliko dana.

"Tržište cementa je palo jer je građevina u problemima. Već nekoliko godina beležimo pad potrošnje cementa od 30 odsto. U Srbiju se uvozi cement iz Hrvatske, odnosno iz “Nekse grupe“, takođe iz splitske cementare. Uvozimo ga i iz Albanije, ali u manjim količinama, a dolazi nam i s Kosova iz kompanije “Šarcem”. Recimo, iz Albanije se uveze oko 20.000 tona godišnje, a iz Hrvatske oko 70.000 tona", kaže za Dnevnik Vladan Radojičić, prvi čovek novosadske kompanije “Drina kop”, koja kupuje albanski cement od uvoznika, ali u njenoj ponudi ikako preovladava domaći.

Kao što se može videti na sajtu ovlašćene srpske institucije za kontrolu tih proizvoda, svi uvozni cementi imaju sve potrebne sertifikate izdate u Institutu za ispitivanje materijala (IMS) u Beogradu, što znači da kvalitet tog cementa odgovara našim standardima. IMS je ovlašćena državna institucija koja svaka tri meseca ispituje kvalitet uvezenog cementa, a jedna od metoda je, kako smo čuli, i uzimanje uzorka u samoj fabrici, bilo da je u Albaniji, Hrvatskoj ili kod nas.

"Godišnje se u Srbiji potroši oko 1,7 milion tona cementa, a svi uvoznici zajedno dovezu oko 100.000 tona, što je oko šest odsto ukupne proizvodnje u Srbiji. Uvoz iz Albanije pogotovo nije veliki u odnosu na domaću proizvodnju, a ograničen je i troškovima transporta jer se nikome ne isplati da dovlači cement iz drugih zemalja a da nema finansijsko pokriće za povratnu turu" – objašnjava Radojičić.

Pitanje je, međutim, cene cementa na našem tržištu. Kako smo čuli od novosadskih građevinara, “Lafaržov” cement u beočinskoj veleprodaji košta 90 evra tona. Kada se tome doda PDV i transport do Novog Sada, cena mu naraste na 110 evra. Istovremeno, albanski cement košta 100 evra, uključujući i prevoz i PDV. Naravno da se postavlja pitanje zašto je naš cement tako skup i kako je moguće da albanski ima nižu cenu, ako već sumnje u kvalitet nema, s obzirom na to da je i svaki uvozni u registru sertifikovanih proizvoda IMS-a.

S druge strane, Radojičić ukazuje na to da nije najveći problem u ceni već u tome što, nažalost, čitava gradnja stagnira i što je ta grana duboko zacementirana. Da je potrošnja veća, i tržište bi se regulisalo i cene bi došle na svoje, veli naš sagovornik.

"Da imamo potrošnju od 2,7 miliona tona godišnje, kao pre nekoliko godina, tih 100.000 tona koliko uvezu svi uvoznici zajedno, ne bi se ni osetilo. Fabrike u Srbiji ne stoje zbog toga što se cement uvozi. Recimo, beočinska fabrika ima godišnju proizvodnju od oko 1,5 milion tona, a ako izuzmemo dva meseca remonta, to znači da mesečno napravi 150.000 tona. Dakle, celokupan uvoz iz Albanije je tek desetodnevna proizvodnja Lafarža” – objašnjava naš sagovornik, uz ocenu da je “Lafarž” kompanija koja je mnogo doprinela unapređenju te proizvodnje u Srbiji.

Radojičić ukazuje na još jedan aspekat uvoza cementa iz Albanije u našu zemlju. Naime, kada se istovari ta roba, “povratna tura” je prilika da se kamioni napune poljoprivredno-prehrambenim proizvodima iz Srbije. Tako se pospešuje prodaja našeg žita, brašna, konditorskih i ostalih proizvoda na tržišta Crne Gore i Albanije.

Nastavak na B92...