Izvor: B92, 12.Mar.2013, 22:32   (ažurirano 02.Apr.2020.)

I hleb kupujemo na odloženo

Beograd -- Ček na poček ranije smo koristili do maksimalnog iznosa od 5.000 dinara. Sada trgovci primećuju da se plaćanje i upola manjih pazara odlaže na nekoliko meseci.

I kada plaćamo na rate, "stežemo kaiš". To je samo još jedan pokazatelj sve veće besparice među potrošačima, pišu Novosti.

Čekovi koji su nas mesecima hranili pristižu, pa su „minusi“ na računima sve veći. Zato sada, kažu trgovci, znatno opreznije popunjavamo vrednosne papire. Učešće >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << „počeka“ u ukupnom prometu u megamarketima već je dostiglo 15 odsto, a manjim prodavnicama taj udeo iznosi četiri do pet odsto.

"Prosečna potrošačka korpa je evidentno sve manja, a potrošači kako bi uspeli da je „napune“ koriste sve ponuđene mehanizme", kaže Olivera Ćirković, iz „Univereksporta“.

"Najčešće se koristi odloženo plaćanje koji u ukupnom prometu beleži blagi rast. Činjenica je i da sve češće potrošači na poček odlažu i pazare znatno manje od maksimalne vrednosti čeka. Upravo iz toga razloga „Univereksport“ pruža potrošačima mogućnost odloženog plaćanja, bez obzira na iznos kupovine."

BANKARI ŠKRTI

Bankari su vrlo škrti kod izdavanja čekova, jer im je za razliku od kartica veoma slaba zarada. Na svakih 5.000 dinara „slobodnih“ odobravaju po jedan ček, a kako su građani prezaduženi sve je manje izdavanja tog „papirnog“ novca, koje znatno varira od banke do banke. U Srbiji jedva desetak banaka, od 32, izdaje čekove svojim klijentima i to „na kašičicu“. Ulogu banaka na neki način preuzeli su sada sami trgovci, koji praktično finansiraju kupce, pa sada i za kupovinu hrane odlažu račune i po sedam meseci.

Gotovo svaka deseta kupovina u „Merkatoru S“, drugom po veličini trgovcu u Srbiji, obavi se na poček.

"Učešće čekova je u blagom rastu i iznosi devet odsto u prometu naše kompanije", kažu u „Merkatoru S“.

"Pored gotovine, veliko udeo u ukupnom prometu imaju bankarske kartice, ali i jedina trgovačka kartica, „pika“."

Inače, u svim prodajnim objektima „Merkator“ i „Roda“ kupcima je omogućeno odloženo plaćanje do sedam meseci za svaku kupovinu, bez limita.

Potrošači „Maksija“, međutim, više koriste keš. Učešće gotovine, kako kažu u „Delezeu“, u okviru koga posluju „Maksi“ i „Tempo“, iznosi čak 73 odsto, platne kartice su 22 odsto, a čekovi oko pet procenata.

Kupovina gotovinom, od 20. janura do 20. februara ove, u poređenju sa istim periodom lane, u blagom je porastu, dok su kartice i čekovi u padu.

"Promet u maloprodaji desetkuje besparica, usporeni su i uvoz i tražnja robe, pa su odobravanjem počeka na duži rok trgovci odlučili da na ovaj način motivišu kupce", kaže Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača.

" Potrošačima je plaćanje čekovima svakako povoljna varijanta, pošto će za 90 ili 210 dana uštedeti makar na inflaciji, ali i dobiti neki vid besplatnog kredita."

Nastavak na B92...

BKTV News: Nemaština: I hleb i mleko kupujemo na odloženo