Izvor: Politika, 15.Dec.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hoće kamenolom, neće ceo PIM
Predlog Ministarstva ekonomije o prodaji kroz imovinske celine dočekan na nož zbog straha da novi vlasnik neće hteti radnike i delatnosti koje mu ne donose profit
Preduzeće za vodne puteve „Ivan Milutinović” od pre nekoliko dana je obezglavljeno. Nema upravni odbor, kao ni v.d. direktora. Vlada Srbije je protekle subote smenila gotovo sve članove UO, a neposredno posle toga usledila je i ostavka čelnog čoveka kuće Miodraga Popovića.
Razlozi za >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << navedena događanja u tom nekada perspektivnom preduzeću jesu nesaglasnosti oko načina privatizacije između zaposlenih i nadležnog ministarstva, koje predlaže prodaju imovinskih celina na tenderu, uz preuzimanje radnika i obavezne investicije.
Suprotstavljene stavove o sudbini PIM-a, kako saznajemo, imaju i ministri za infrastrukturu i ekonomiju i regionalnog razvoja Milutin Mrkonjić i Mlađan Dinkić.
PIM je već godinama u restrukturisanju i do sada nije ni nuđen na prodaju. Međutim, rokovi za prodaju preduzeća u većinskom društvenom vlasništvu „cure”. Zainteresovanih za PIM, kako se čuje, ima. Svojevremeno su se za tu firmu, čija je dominantna delatnost hidrogradnja, navodno, raspitivali „Lafarž”, suvlasnik „Beočinske cementare” i „Montera”, čiji je vlasnik Dragan Kopčalić kupio i imovinu „Trudbenika”.
Radnici strahuju da potencijalni investitori neće biti zainteresovani za celu firmu, već samo za atraktivne delove, kao što su, na primer, kamenolomi u Golupcu i Krčedinu. Kamenolomi su u poslednje vreme postali privlačni zbog gradnje Koridora 10. Ta priča dobija novu dimenziju kada se zna da je „Lafaržov” partner u Beočinu austrijska firma „Alas internacional” već kupila četiri kamenoloma u Srbiji.
Miodrag Popović kaže za „Politiku” da rukovodstvo predlaže da se preduzeće proda strateškom partneru koji bi nastavio delatnost u potpunosti i preuzeo svih 550 radnika. Prodaja na parče, po njegovim rečima, zaposlenima ne odgovara. U tom slučaju bi se, kaže, našli kupci za vredne delove imovine, poput kamenoloma u Golupcu, a za neku drugu delatnost možda ne bi bilo kupca, ili bi po volji novog vlasnika mogla da bude ugašena.
Čini se da su kamen spoticanja i dugovi tog preduzeća. Popovićev predlog je da se dug prema državi u vrednosti od 35 miliona evra pretvori u akcije. Time bi država postala akcionar u tom preduzeću koje je, inače, sada 89 odsto u društvenom vlasništvu.
– Naši dugovi prema svim poveriocima, uključujući i komercijalne i zaposlene, prema našim procenama iznose 60 miliona evra, a ne 110 koliko se vodi u knjigama. Ovo pitanje bi moglo delom biti rešeno sa 12 miliona dolara zarađenih u Libiji i 5,8 miliona dolara potraživanja prema Bangladešu, kao i prodajom poslovnog prostora u Čika Ljubinoj ulici, ulici Kraljevića Marka ili Deligradskoj – objašnjava Popović.
Prodajacelog preduzeća putem tendera,za šta se zalagalo rukovodstvo, prema rečima Nebojše Ćirića, državnog sekretara u Ministarstvu ekonomije, nije mogućajer se ne zna kolike su obaveze preduzeća i koliki je kapital. Ni drugi njihov zahtev da se preduzeće delom podržavi nije realan, jer bi to značilo da država mora da garantuje za sve obaveze preduzeća.
Zbog nepostojanja dokumentacije, dodaje Ćirić, nemoguće je utvrditi kolike su tačno obaveze preduzeća, posebno pogona koji su radili u Libiji, Bangladešu i u drugim zemljama. Zatim, koliki je iznos potraživanja i od koga se potražuje. Zatose ne može izračunati tačna vrednost kapitala, čak ni knjigovodstvena, kao ni procena vrednosti kapitala.
– Zbog toga je predložen privatizacioni model koji se primenjuje i u drugim slučajevima, kao što su „Industrija kablova” Jagodina, „Zorka” Šabac, RTB „Bor”, koji podrazumeva prodaju celokupne imovine, odnosno imovinskih celina, znači celokupne fiksne imovine preduzeća koja je procenjena na 28 miliona evra.To bi bila prodaja putem tendera, gde bi postavili kvalifikacione kriterijume: mogućnost da se javi strateški partner koji je iz iste branše ili delatnosti, zabrana otuđenja imovine, morao bi da postoji bar minimalno 10 godina kontinuitet delatnosti, investicioni program od 18 miliona evra, obezbeđen socijalni program i da se u početku obezbedi minimalan iznos zarada, kolikoiznosi sada.To bi omogućilo nastavak delatnosti PIM „Ivan Milutinović” – kaže Ćirić.
Novac koji bi se dobio od privatizacije iskoristio bi se za namirenje svih poverilaca – komercijalnih, državei radnika koji potražuju oko 12 miliona dolara. To je jedini model koji je u skladu sa zakonom i koji omogućava transparentnu privatizaciju, naglašava državni sekretar.
Na relaciji PIM–ministarstvo kao da postoji loša veza, jer kako kaže Popović predlog ministarstva je, zapravo, nov i u njemu su sadržane sugestije rukovodstva i zaposlenih PIM-a. Prema prvobitnom predlogu ministarstva, kako kaže Popović, koji je zasnovan na preporuci „Diloita”, bilo je reči samo o prodaji imovine sa preuzimanjem dela zaposlenih i prenosom eksploatacionih prava na kamenolomima.
--------------------------------------------------------
Ko je za, a ko protiv
Za predlog podržavljenja preduzeća u PIM-u bili su, kako saznajemo, članovi upravnog odbora Ljiljana Đukić, pomoćnik direktora finansija Javnog preduzeća „Vode Vojvodine” (DS), Predrag Keković, specijalista interne medicine u Prokuplju (DS), Slobodan Gojković, zamenik predsednika opštine Prijepolje (DS) i Anđelko Kovačević, potpredsednik Privredne komore Srbije (predložio ga SPS). Oni su smenjeni. Iako deli isti stav Miodrag Milojević, predsednik sindikata u PIM-u, koji nije nije smenjen. Predsednik Upravnog odbora Radan Ilić, zamenik direktora Nacionalne službe za zapošljavanje (G17), glasao je za predlog Ministarstva ekonomije.
Milutin Mrkonjić, ministar za infrastrukturu, zalaže se za prodaju preduzeća u celosti partneru koji je opredeljen za nastavak delatnosti, što se podudara sa stavovima smenjenih članova UO.
Marijana Avakumović - Jovana Rabrenović
[objavljeno: 16/12/2008]
