Izvor: B92, 18.Apr.2016, 09:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hipo: Ubrzao rast Srbije
Beograd -- Rast privredne aktivnosti Srbije je početkom godine ubrzao i mogao bi dostići stopu od oko 1,5 odsto u 2016. godini, ocenjuju analitičari Hipo Alpe Adrija banke
Rast privredne aktivnosti je, prema njihovom mišljenju, najviše rezultat daljeg intenziviranja investicija na pojedinim građevinskim projektima, ali i intenziviranja aktivnosti u pojedinim izvozno orijentisanim industrijskim sektorima, kao što su duvanska i hemijska industrija, te proizvodnja električne >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << opreme i građevinskih materijala.
"Privredni rast Srbije bi ove godine mogao dostići oko 1,5 odsto, a glavni generator tog rasta bi moglo biti kontinuirano povećanje izdavanja građevinskih dozvola tokom proteklih meseci, ali i rast obima proizvodnje gradjevinskih materijala", navodi se u publikaciji Hipo banke "Economic Digest - Kvartalni vodič kroz finansijske i tržisne trendove".
"Sa druge strane, ovaj efekat bi mogao biti donekle ublažen u skladu sa naznakama snižavanja optimizma i aktivnosti na ključnim evropskim tržištima, kao i pojedinim velikim privredama u razvoju, zabeleženim tokom proteklih meseci", ističe ekonomista u Hipo banci, Marko Danon.
Prošle godine je, kako dodaje, došlo do značajnog sužavanja deficita platnog bilansa, uglavnom pod uticajem povećanog neto izvoza roba i usluga, kao i doznaka.
"Ovaj deficit je bio i adekvatno pokriven neto prilivima kapitala, što je, čini se, uticalo i na stabilizaciju vrednosti dinara", napominje Danon.
Međutim, početkom 2016. godine, zabeleženi su neto odlivi tzv. portfolio investicija, koji su doprineli postepenom slabljenju dinara od početka godine, što je uočeno i u slučaju drugih slobodno plutajućih valuta u centralnoj i istočnoj Evropi.
Kako bi ublažila ove donekle pojačane deprecijacione pritiske, Narodna banka Srbije (NBS) je od početka godine intervenisala neto prodajom 580 miliona evra (zaključno sa 8.4.2016.), podseća ekonomista Hipo banke.
Prema njegovim rečima, trend veoma niskih inflatornih pritisaka je nastavljen tokom proteklih meseci, u skladu sa i dalje relativno slabom domaćom tražnjom, ali i niskim svetskim cenama sirovina.
"Tako je godišnja inflacija u martu dostigla svega 0,6 procenata, a NBS je, uprkos niskim inflatornim pritiscima, u martu zadržala referentnu kamatnu stopu nepromenjenom na 4,25 odsto", navodi Danon.
Ocenjujući da će se inflatorni pritisci u predstojećim mesecima najverovatnije zadržati na relativno niskom nivou, Danon konstatuje da bi zato mogao da postoji prostor za nastavak monetarnog popuštanja.
Uz podsećanje da je fiskalni deficit konsolidovane države u protekloj godini sužen za oko 40 odsto, na nivo od oko 3,7 odsto BDP-a, iz Hipo banke primećuju da je ovaj trend nastavljen i u prva dva meseca 2016, kada je dostignut fiskalni suficit od oko 70 miliona evra, i to najviše usled jakog rasta akciznih i neporeskih prihoda.
"Ovo fiskalno uravnoteženje, ali i prošlogodišnji izlazak iz recesije, te sužavanje eksternog deficita, doprineli su poboljšanju kreditnog rejtinga Srbije krajem 2015. i početkom 2016. kod agencija Standard&Purs, Fič i Mudis", zaključuju u Hipo banci.
