Izvor: B92, 19.Okt.2009, 15:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
HR: Bez subvencije za neradni petak
Zagreb -- Vladina antikrizna mera o podsticajima za očuvanje radnih mesta u industriji neslavno je propala, piše Jutarnji list.
Od početka avgusta, od kada je na snagu stupio Zakon o podsticaju za očuvanje radnih mesta, do sredine oktobra samo je jedna kompanija uspela da iskoristi državne subvencije za skraćenu radnu nedelju. Kompanija ima samo sedam zaposlenih u proizvodno-trgovačkoj delatnosti, i iskoristila je potporu od 14.000 kuna (nešto više od 1.900 evra). >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
U Hrvatskom zavodu za zapošljavanje koji je zadužen za sprovođenje mera potvrđeno je da je do sredine oktobra dakle u dva i po meseca, HZZ dobio tri zahteva za dodelu subvencija, a na kraju je odobren samo jedan zahtev. Tako su se potvrdila ranija predviđanja Hrvatskog udruženja poslodavaca i sindikata koji su tvrdili da je zakon donesen prekasno I da je prekomplikovan za sprovođenje.
Činjenica je, međutim, da kompanije ne uspevaju da zadovolje sve zakonske uslove koji predviđaju i da u 2007. godini nisu poslovali s gubitkom, a da u drugom polugodištu 2008. godine i prvom 2009. godine imaju gubitak u poslovanju koji nije nastao do 31. jula 2008. godine. Kompanijama je očigledno prekomplikovan i uslov izrade programa zbrinjavanja viška zaposlenih.
U Hrvatskom udruženju poslodavaca tvrde da je zakon trebao biti fleksibilniji. "Problem je odredba u kojoj stoji da se ne mogu dobiti subvencije ako preduzeća nemaju sve podmirene obveze prema državi, jer veliki broj poduzeća koja su pre krize podmirivala u roku sve svoje obveze, usporile su plan plaćanja, ne svojom krivicom”, ističu u HUP-u.
Apsurdni uslovi
Poslodavci upozoravaju da je zakon definitivno donesen prekasno. Naime, nakon početka krize kompanije su u prvom naletu rezale troškove otkazima i smanjenjem plata. Nakon leta donesen je krizni porez kojim su ponovno smanjene plate pa su poslodavci tvrdili da će teško dobiti pristanak radnika na treći talas rezanja plata, čak i po cenu očuvanja radnih mesta.
"Zakon je donesen reda radi i sada imamo situaciju da 250 milona kuna (3,4 miliona evra), koliko je osigurano za njegovo sprovođenje, nije iskorišteno. Zakon je do te mere komplikovan da kompanije kojima je to najpotrebnije, meru ne mogu iskoristiti ", upozorava Ivan Tomac, predsednik Samostalnog sindikata energetike, hemije i nemetala.
Poslodavci i sindikati od Vlade su tražili subvencije od 20 evra nedeljno, dakle 80 evra ili oko 600 kuna mesečno. Vlada je, ipak donela zakon prema kojem poslodavcima i radnicima nadoknađuje razliku poreza i doprinosa i dodatno 10 odsto, odnosno 13 odsto za radnike sa izdržavanim detetom, naknade za smanjenje neto plate.
