Izvor: B92, 06.Okt.2011, 03:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ekstraprofit zbog preskupog goriva?
Novi Sad -- Od početka ove godine naftno tržište u Srbiji je liberalizovano, dozvoljen je uvoz derivata i cena goriva više nije pod kontrolom države.
Od prošlog meseca, donošenjem novog pravilnika o tečnim gorivima, Vlada Srbije je potpuno liberalizovala naftno tržište.
To znači da se i dva domaća derivata, dizel D2 i benzin od 95 oktana, koje proizvodi Naftna industrija Srbije, mogu uvoziti.
Iako se očekivalo da će liberalizacija dovesti do pozitivnih >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << promena, pre svega sniženja cene goriva, to se nije desilo, jer litar, uglavnom, ide na više. Tako je za poslednjih tridesetak dana na domaćim benzinskim pumpama cena litre goriva viša za nekoliko dinara, a razlog za to je, ukazuju naftaši, sve veći izdaci koji se odražavaju i na cenu litre.
Neophodno urediti tržište
Stručnjaci ukazuju da je u Srbiji neophodno što pre urediti naftno tržište u skladu sa zahtevima Evropske unije, a da je, pored dovoljnog broja dobavljača, potrebna efikasna kontrola tržišta, te transparentnost i sud javnosti. Za sada je na srpskom tržište ima dovoljno i stranih i domaćih naftaša, čiji je rad, i zbog cena i kvaliteta goriva, pod lupom javnosti, ali za sada kontrola tržišta, kao uslov za pravu konkurenciju, nije po evropskim standardima.
Ovakva situacija je i razlog što iz Vlade upozoravaju da su nezadovoljni cenovnom politikom i da se ne vide efekti otvaranja naftnog tržišta. Zato se ističe da će ubuduće reagovati na poskupljenja, a kao jedna od mogućnosti se, nezvanično, pominje uvođenje neke vrste poreza na ekstraprofit.
Po rečima savetnika premijera za energetiku Petra Škundrića, tačno je da se u datim okolnostima ostvaruju i ekstra profiti i da država u takvim situacijama ima pravo da preduzme određene aktivnosti prema onima koji se ponašaju kao ekstraprofiteri.
S druge strane, naftaši ukazuju da na cenu litre goriva, pored visokih akciza i kursnih razlika, utiču i sve skuplje državne i lokalne takse, transportni troškovi i, posebno, nedostatak skladišta.
Aleksandar Mileusnić iz kompanije Petrobart Avia ukazuje da je trenutno veliki problem i nizak vodostaj Dunava, što zaustavlja plovidbu, pa tako već dve nedelje stoje barže sa derivatima nafte.
U Udruženju benzinskih stanica Srbije kažu da nemaju dovoljno smeštajnih kapaciteta da bi kupili derivate kada su jeftiniji i čuvali za neki naredni period, te da se, kako kaže Borisav Tatić iz ovog udruženja, roba nabavlja kad je moguće, pošto nedostaju veća skladišta.
I kao i uvek, sve se preliva na potrošače koji kupujući na pumpi gorivo u svakoj litri plaćaju i visoke državne dažbine i rizike naftaša i nedostajuću infrastrukturu. Zato se i toči sve manje i promet je sve niži, što, naravno, kao posledicu ima i manji priliv u budžet.
A da je gorivo skupo svedoči i to što litar goriva u Srbiji košta od oko 1,30 do 1,40 evra, te za rezervoar od 40 litara treba i više od 55 evra. Cena litre goriva u Srbiji skuplja je nego u Hrvatskoj, Sloveniji, Bosni i Hercegovini, Makedoniji, Bugarskoj, ali i Poljskoj i Luksemburgu.
