Izvor: B92, 19.Jun.2013, 21:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Drama ima tragičan kraj
Beograd -- Da privredi ne cvetaju ruže znamo još od doba prvih privrednih reformi, ali je poslednjih nekoliko godina stanje postalo dramatično.
Ma koliko da je velika rupa u budžetu i koliko god država štednjom pokušavala da je smanji, napretka neće biti dok ne počnu da rastu prihodi u državnu kasu, tvrde i ekonomisti i privrednici.
Poenta je da bez rasta proizvodnje i izvoza, nema mnogo efekata stezanje kaiša u ministarstvima, a dugoročno posmatrano, smanjenje >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << nekih troškova, poput investicija, na primer, mogao bi da bude uvod u još veću recesiju.
Da privredi ne cvetaju ruže znamo još od doba prvih privrednih reformi, ali je poslednjih nekoliko godina stanje postalo dramatično, jer se na domaće firme posle iscrpljujućih sankcija, smanjenja tržišta i ozbiljnog tehnološkog zaostajanja, obrušila i svetska ekonomska kriza. Podaci koje je pre nedelju dana objavila Agencija za privredne registre to potvrđuju, pa je jedan od najalarmantnijih činjenica da je svako treće preduzeće zabeležilo neto gubitak, a svako četvrto je u minusu koji premašuje visinu kapitala.
U brojevima, od 107.363 registrovana preduzeća, obrađeno je 92.157 finansijskih izveštaja za prethodnu godinu (7.263 firme nisu ni predale završne račune) čak 31.498 imalo je na kraju 2012. gubitak, koji je čak za četvrtinu veći nego u 2011, dok je od tog broja 25.261 firma sa gubitkom iznad visine kapitala, ili 20 odsto više nego godinu ranije, dok je ukupan finansijski gubitak veći za 77,5 odsto. I kumulirani gubici u prošloj godini rasli su po stopi od 8,3 odsto, tako da su na kraju dostigli gotovo 2.462 milikarde dinara. Uz to, ogromna je i stopa izgubljenog kapitala, koji je sa 33,8 odsto u 2011. povećan 35,4 odsto u prošloj godini.
Ni podaci o firmama koje su poslovale pozitivno nisu ohrabrujući, jer je prihod veći od rashoda imalo tek nešto više od polovine, 53.396 društava, što je za 5,9 odsto manje nego u 2011. Ukupno, firme su u prošloj godini imale negativan neto obrtni kapital od 279,6 milijardi dinara.
"Sva dramatika i negativni trendovi kod gotovo svih pokazatelja vide se iz analize finansijskih podataka. Veliki je problem to što su rizici poslovanja sve veći, jer su zbog rasta kamata uvećani i rashodi. Trostruko je umanjen racio pokrića kamata u odnosu na prošlu godinu. Ukoliko privredi ne pođe za rukom, a neće, da se razdužuje iz tekućeg poslovanja, u potpuni sunovrat i likvidaciju otići će u naredne dve godine 50 odsto privrednih društava. Celokupna privreda svela se na 38.000 zdravih preduzeća na koja je svaljen teret celokupnog društva", kaže za Danas Milan Knežević, potpredsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća i dodaje da ćemo u "skoroj budućnosti prisustvovati tragičnom epilogu drame zvane privreda Srbije“.
Knežević posebno ukazuje na nepovoljnu strukturu privrede, jer u prerađivačkoj industriji radi svega 17.047 preduzeća, dok je, primera radi, u trgovini 32.933 registrovanih firmi.
"Firme bez zaposlenih samo su srpski fenomen, a njih je registrovanih na APR-u 24.370. Sa jednim zaposlenim radi 21.255 društava, od dva do pet radnika ima 26.953 društva, pri čemu se broj malih preduzeća u prošloj godini smanjio za 1,2 odsto, što je izazvalo i pad zaposlenosti od 3,2 odsto", podseća Knežević.
