Izvor: Politika, 04.Jun.2011, 23:06   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Male elektrane čekaju graditelje

EPS planira da u revitalizaciju 17 starih i izgradnju 18 novih malih HE uloži oko 80 miliona evra. – Posla ima i za ostale investitore, ali ako budu dovoljno strpljivi u prikupljanju dozvola i odobrenja

U septembru ove godine „Elektroprivreda Srbije” pustiće u pogon novu malu hidroelektranu „Prvonek”. Ova mala HE gradi se u okviru brane na Banjskoj reci u okolini >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Vranja, odakle se vodom snabdeva Vranje i u budućnosti će i Bujanovac.

„Prvonek” će imati dva agregata snage od 100 i 800 kilovata (kW) i ova mala HE, čija će godišnja proizvodnja biti od 2,5 do tri miliona kilovat-sati, biće prva u nizu malih HE koje će u narednim godinama EPS izgraditi ili revitalizovati. Izgradnju ove HE, koja će koštati 1,4 miliona evra, samostalno finansira EPS.

Gotovo trećina godišnje proizvodnje EPS-a, što zavisi od hidroloških prilika, dolazi iz hidroelektrana. To je od 10 do 12 milijardi kilovat-sati „čiste struje”. Procene su da postoji potencijal za proizvodnju još sedam  milijardi kilovat-sati, a od toga čak 1,8 milijardi kilovat-sati moglo bi da se proizvodi iz malih HE.

Zato EPS planira da u revitalizaciju 17 starih i izgradnju 18 novih malih HE, ukupne snage 80 megavata, uloži oko 80 miliona evra. Deo tog novca biće obezbeđen iz kredita Evropske banke za obnovu i razvoj – oko 45 miliona evra. Za sredstva iz kredita EPS je kandidovao 26 projekata – obnovu postojećih 17 malih HE i izgradnju devet malih na sadašnjim vodoprivrednim akumulacijama.

Ovo je samo jedna od priča koje se odnose na mogućnosti izgradnje malih HE po Srbiji, od kojih neki očekuju pravo proizvodno i ekonomsko čudo, dok drugi sumnjičavo vrte glavom, jer od ideje do realizacije, i manje zahtevnih poslova od ovog, kod nas često prođe toliko vremena da se od njih često tiho odustane.

Srbija nije velika zemlja sa bujnim rekama, ali, prema raspoloživim podacima potencijal malih vodotokova, na kojima se mogu graditi male hidroelektrane, iznosi oko tri odsto od ukupnog potencijala obnovljivih izvora u Srbiji. Male hidroelektrane su energetski objekti snage do 10 MW i spadaju u kategoriju povlašćenih proizvođača energije. Pod uslovom da iskoristimo celokupnu snagu tih vodotokova moguće je proizvesti oko 4,7 odsto od ukupne proizvodnje električne energije u Srbiji ili oko 15 procenata sadašnje proizvodnje električne energije u hidroelektranama.

Energetski potencijal vodotokova i lokacije za izgradnju malih hidroelektrana sumiran je u „Katastru malih hidroelektrana na teritoriji SR Srbije van SAP” iz 1987. godine. U tom registru od pre 25 godina utvrđeno je da ima oko 800 zgodnih lokacija za male hidroelektrane, ali je velika nepoznanica šta je iskoristivo i tehnički i ekonomski. Taj dokument je umnogome prevaziđen, jer život nije stao od tada do danas.

Na nedavnom skupu o malim hidroelektranama u Ivanjici razgovaralo se ne samo o tome šta sve čeka investitore od ideje do trenutka gradnje, već i o zakonskoj regulativi, ali i o mogućnostima za javno privatno partnerstvo... Dragan Vlaisavljević, direktor Direkcije EPS-a za trgovinu električnom energijom, podsetio je da je usvajanjem Uredbi o korišćenju i otkupu struje iz postrojenja koja koriste obnovljive izvore energije, EPS obavezan da otkupljuje tu energiju.

– Sada imamo 15 ugovora sa proizvođačima električne energije iz obnovljivih izvora i svaki proizvedeni kilovat-sat plaća se po podsticajnoj tarifi – rekao je Vlaisavljević. – U slučaju malih HE i korišćenja biomase nema ograničenja što se tiče fid-in tarifa, dok je kod vetra kapacitet ograničen. Prednost je i što je otkup garantovan na 12 godina, i to po ceni koja je veća ne samo od regulisane, već i od tržišne.

Aleksandar Jakovljević, direktor Sektora za strategiju u Direkciji EPS-a za strategiju i investicije, kaže da EPS ulaže u male HE i zbog težnje Srbije da postane član Evropske unije, a to znači da se mora spremiti za smanjenje emisije CO2 za 20 odsto, povećati korišćenje obnovljivih izvora energije za toliko i poboljšati energetska efikasnost za petinu. Veće korišćenje „zelene” energije zacrtano je i Strategijom razvoja energetike do 2015. godine. Među prioritetima su modernizacija postojećih malih HE, gradnja novih, dok se analiziraju moguće lokacije za vetrogeneratore, a u pripremi su i projekti korišćenja solarne energije i gradnje postrojenja na otpad.

S. Kostić

-----------------------------------------------------------

Imamo 180 miliona tona neiskorišćene biomase

Ivanjica – Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dušan Petrović izjavio je da Srbija ima 180 miliona tona neiskorišćene biomase u nekvalitetnim šumama, što je jednako količini od 60 miliona tona nafte.

Petrović je na Saboru drvoprerađivača Srbije u Ivanjici rekao da u trenutku kada cena nafte i gasa raste biomasa postaje dragocen energent koji bi mogao da zameni uvoz fosilnih goriva.

On je podsetio da se u Srbiji godišnje troše energenti koji odgovaraju količini od četiri miliona tona nafte. „2011. će biti godina kada ćemo početi da radimo na iskorišćenju biomase kao energenta”, istakao je Petrović i dodao da je to posao od nacionalne važnosti koji ne može da se završi odmah, jer su potrebne godine da se podignu tehnički kapaciteti i osposobe kompanije da to rade.

Petrović je procenio da bi Srbija za nekoliko godina mogla da znatno smanji uvoz nafte i gasa i uz pomoć biomase postigne ekološki prihvatljive rezultate u oblastima grejanja i potrošnje struje.

Beta

objavljeno: 05.06.2011

Nastavak na Politika...

Kurir: STRANCI GRADE REVERZIBILNU ELEKTRANU BISTRICA

TrazimKredit.com: Male elektrane u Srbiji čekaju graditelje