Izvor: Politika, 06.Sep.2015, 09:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpski jezik predaje hrvatski lektor
Iz razgovora sa profesorom Filološkog fakulteta u Beogradu Veljkom Brborićem, šefom Katedre za srpski jezik, saznajemo da su studenti još tokom studija mislima izvan Srbije, da decenijama odlaze najmlađi, često oni najbolji, a naš sagovornik izrazio je i bojazan da će u godinama pred nama interesovanje za studije srpskog jezika biti još manje. Profesor Brborić je pre više godina za naš list govorio o problemu nedostajanja lektora za srpski jezik na stranim univerzitetima.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Koliko je interesovanje mladih za studije srpskog jezika?
Interesovanje mladih za studije srpskog jezika poslednjih godina je u stagnaciji ili u blagom opadanju. Budući filolozi se radije odlučuju za strane filologije, tako je na Filološkom fakultetu neuporedivo popularnije studirati engleski, skandinavske jezike, italijanski, španski, kineski, japanski, turski i arapski nego maternji jezik. To je pomalo moda, a pomalo i funkcionalni pristup mladih.
Da li srednjoškolci spremni dolaze na studije maternjeg jezika posle srednje škole?
Mladi danas, već sam rekao, imaju sve više funkcionalan pristup životu, pa i školi. Na takmičenjima susrećemo prave genijalce, imamo veoma dobrih i talentovanih srednjoškolaca, motivisanih i s dobrim znanjem, ali škola deli sudbinu društva i sve je više i onih kojima je škola kao zabava, sve se manje uči i sve je manje motivacije, znanje nije u modi. Danas u Srbiji nije previše popularno biti odličan učenik, što ne mogu da razumem.
Da li studenti dobijaju podjednako znanje iz istorije, ali i savremenog srpskog jezika?
Beogradska filološka škola ima pristojnu tradiciju, istoriji jezika i istoriji srpskog književnog jezika posvećuje se dosta pažnje. Naši studenti stiču odgovarajuća znanja iz staroslovenskog jezika, istorije ćirilice, uporedne gramatike indoevropskih i slovenskih jezika, imamo dosta dijahronih disciplina. Razume se da savremenom srpskom jeziku i jezičkoj kulturi posvećuje više pažnje, ali dijahronija nije zapostavljena.
Kakva je saradnja vaše katedre sa drugim fakultetima na kojima se studira srpski jezik?
Katedra za srpski jezik Filološkog fakulteta u Beogradu je najstarija katedra na našim prostorima i uz katedru u Novom Sadu ima najdužu tradiciju. Pomogli smo otvaranje drugih srbističkih katedara u Srbiji (Niš, Priština, Kragujevac) i Republici Srpskoj (Banjaluka i Srpsko Sarajevo), pa i u Crnoj Gori (Nikšić). Naši profesori su tamo ostavili ozbiljnog traga, njihove knjige se i danas koriste u nastavi, saradnja postoji, ali to ne znači da ne bi mogla biti i bolja.
Javnost je upoznata sa problemom nedefinisanog položaja lektorata za srpski jezik u inostranstvu, nezavidnog položaja naših lektora koji su u pogledu finansija, ali i stručne pomoći, prepušteni sami sebi. Kako državi konačno „otvoriti oči”da se pozabavi ovim problemom?
Problem sa lektoratima i učenjem srpskog jezika na stranim univerzitetima je ogroman. Naime, srpskohrvatski jezik je bio veoma zastupljen na brojnim slavističkim katedrama u Evropi i u celom svetu. Prestankom blokovske podele opalo je interesovanje za slavistiku, a potom je raspadom Jugoslavije došlo do deljenja jezika lektorata, ali i gašenja nekih lektorata. Neke katedre su ugašene, ali su mnoge zajedničke postale hrvatske, bošnjačke ili crnogorske. Beograd je posmatrao kako nestaju lektorati za srpski (srpskohrvatski) jezik. Svedoci smo da država ne reaguje na pravi način, pravdaju se nedostatkom sredstava, ali će biti da nadležni i ne razumeju problem. Kada se izgubi lektorat teško ga je vratiti, tako se danas na pojedinim lektoratima izučava bošnjački, hrvatski, srpski jezik kao jedan jezik, a lektor je Hrvat, pa je više nego jasno kakav je status srpskog jezika na tom lektoratu. Dešava se da i da su odvojeni, ali da srpski jezik predaje lektor koji nije iz Srbije. Naši lektori na stranim katedrama su veliki ambasadori zemlje, jezika i kulture, to se ne sme zaboraviti. Na važnim mestima i katedrama nemamo lektore. Slovenci imaju lektora za slovenački jezik u Beogradu već sedam godina, a mi nemamo lektora za srpski u Ljubljani, tamo srpski jezik drži hrvatski lektor. Takvih i sličnih primera ima previše.
Za koja zanimanja se školuju vaši studenti, da li ste zadovoljni nastavnim programom po kojem radite i kakva je šansa da studenti po završetku studija dobiju posao?
Oni koji završe studije srpskog jezika i književnosti mogu raditi u svim kulturnim institucijama. To su najpismeniji kadrovi, ali se poslednjih godina za njih malo ko interesuje. Razume se sa da ih većina završi u školi. Šansa da dobiju posao izvan škole postoji, ali se sve manje realizuje. To je pomalo i zbog krize, ali i zbog našeg odnosa prema jeziku i jezičkoj kulturi.
Gde još, osim u školama, studenti mogu da stiču praksu?
Naši studenti na četvrtoj godini studija imaju praksu u osnovnim i srednjim školama. Imamo i filološki profil, s malim brojem studenata, i studenti praksu obavljaju u izdavačkim kućama, medijima, kulturnim institucijama i Institutu za srpski jezik. Imamo saradnju i sa „Politikom“i voleli bismo da se ta saradnja pojača.
Da li bi srpski jezik trebalo da bude obavezni predmet za tehničke i fakultete prirodnih nauka?
Danas srpskog jezika na univerzitetskom nivou izvan filoloških (filozofskih) i učiteljskih fakulteta skoro i da nema. Znanja iz srpskog jezika i funkcionalne pismenosti neophodna su za brojna zanimanja, voleo bih kada bismo srpski jezik i jezičku kulturu „uveli“i na druge fakultete. Mogao bi to biti negde obavezni, a negde izborni predmet, ne bih voleo da se uvodi nekim dekretom, ali bez obzira na to šta radimo i gde radimo, svakodnevno se obraćamo drugima (usmeno i pismeno), važno je šta kažemo, ali je važno i kako to kažemo. Nepismenost i polupismenost je danas više nego očigledna, ali je sve manje onih kojima to smeta.
Kakva je praksa u vezi sa tim u drugim zemljama?
Mi se u ovoj priči ne možemo ravnati sa većinom drugih zemalja. Postoje brojni primeri sa brigom o maternjem jeziku i jezičkoj kulturi i mi tu dosta zaostajemo za ozbiljnim nacijama i kulturama.
Zašto je prisustvo filologa i lektora u medijima malo i šta uraditi da se ovakvo stanje promeni?
To je pitanje za medije, njihove vlasnike i urednike. Srbija po tome može ući u Ginisa. Mi smo rekorderi u odnosu medija i lektora. Profit i zabava sumnjivog kvaliteta pobedili su brigu o jeziku. Prvo se mora promeniti svest, pa onda i odnos prema jeziku, jezičkom standardu i jezičkoj kulturi.
Kako se jezik bogati i raste?
Jezik je živa materija, bogati se novim rečima, pa i stranim, jezik se neguje i u školi i izvan škole, mediji tu imaju veoma važnu ulogu. Jezik raste i ako se povećava broj govornika, tu ne vidim mogućnost napretka. Budućnost jezika zavisi i od budućnosti nacije i države, nadam se da imamo budućnost i verujem da se greške mogu ispravljati.
