Izvor: Politika, 08.Feb.2013, 13:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rumunsko-mađarski rat zastavama
Oštra diplomatska napetost posle otvorenih zahteva Budimpešte da Rumuni promene svoj ustav i dozvole teritorijalnu autonomiju okruga sa većinskim mađarskim življem
Specijalno za „Politiku”
Bukurešt – Ambasador Mađarske u Bukureštu Oskar Fuzeš uzbudio je ovdašnje duhove otvorenom izjavom da Budimpešta podržava teritorijalnu i etničku autonomiju Mađara u Transilvaniji >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << „ako je to njihov zahtev”. U istom smislu on se izjasnio i u pogledu „potrebe” da se prvi član rumunskog ustava promeni i da se u njemu rumunska država ne proglašava „nacionalnom” već – „višenacionalnom”.
Ovaj diplomatska demarš, iako ocenjen kao neprimeren, ponovljen je više puta čak i u direktnim ambasadorovim nastupima na rumunskim televizijskim kanalima. Ambasador je stupao u dijalog, odgovarao na pitanja, polemisao, bio zajedljiv. Komentatori su se čudili, pa čak bili i zaprepašćeni kada je ambasador izričito govorio da „postupa prema instrukcijama dobijenim od svog ministarstva”.
Te izjave su bile vrhunac jednog celodnevnog diplomatskog prepucavanja dveju prestonica, započetog izjavama i pretnjama državnog sekretara u mađarskom MIP-u Žolta Nemeša. On je, kako se ovde tvrdi, „krajnje grubo” reagovao na odluku rumunskih vlasti (suda) da se ne dozvoli „mađarskim secesionistima” u Transilvaniji da ističu svoje simbole tamo gde im nije mesto i gde je to zakonom zabranjeno.
Reč je o tome da već duže vreme neki lideri rumunskih Mađara, na podsticaj Budimpešte, traže da se zvanično prizna postojanje „Sekujskog kraja”, koji obuhvata teritorije triju administrativnih okruga sa većinskim mađarskim življem (Hargita, Kovasna, Mureš), da se tom „kraju”, koji administrativno ne postoji, da „puna teritorijalna autonomija”, odnosno da se obnovi nekada postojeća „Mađarska autonomna oblast”, osnovana odmah posle Drugog svetskog rata, a koju je Čaušesku ukinuo.
Tako su, na „istorijskim korenima”, nastali „sekujski grb”, „sekujska zastava” i neka druga znamenja koja rumunski Mađari secesionisti svuda ističu i postavljaju, pa i na zvaničnim mestima i objektima iako to zakonom nije dozvoljeno.
Nakon udaljavanja „sekujske zastave” iz prostorije u kojoj je zasedao okružni prefekt Kovasne, koji je predstavnik centralne vlade, izbio je skandal čiji je eho odjeknuo u Budimpešti. Tada je državni sekretar u mađarskom MIP-u Žolt Nemet izjavio da je Bukurešt poveo „rat simbolima” i da će se na njega odgovoriti tako što će u čitavoj Mađarskoj biti istaknute sekujske zastave.
Zvanični Bukurešt je na to reagovao odmah, i to vrlo oštro. Premijer Viktor Ponta je Žoltovu izjavu nazvao „pravim bezobrazlukom” i naglasio na sednici vlade da Bukurešt „neće dozvoliti da mu se soli pamet” i da mu neko daje lekcije iz inostranstva.
Već pomenuti mađarski ambasador je pozvan u rumunski MIP gde mu je predočeno da je „Bukurešt veoma ljut”. Očekivali su se nagoveštaji izvesnog smirivanja i spuštanja lopte. Međutim, uveče, i sasvim neuobičajeno, ambasador Oskar Fureš izlazi na rumunske TV ekrane i uz otvoreno sarkastični osmeh daje naglašene diplomatske izjave sa kojima se direktno meša u rumunske unutrašnje stvari.
Namah su pojedini diskutanti okruglih stolova formulisali ideju da on treba da bude proglašen za „personu non grata” i izbačen iz Rumunije. U tim idejama je prednjačio poznati nacionalistički lider Vadim Tudor, predsednik stranke Velika Rumunija i član evroparlamenta. On se na kanalu Romanija TV direktno svađao sa mađarskim ambasadorom. Ovaj je bio staložen i nadmeno mu se smejao u brk.
Naravno, pojavili su se i nosioci mišljenja da „ne treba padati u mađarsku zamku”, da na celu stvar treba gledati trezvenije, a situaciju stišavati. Davana su i obrazloženja za ovakve „ekscese” koji imaju izvesnu cikličnost. Navodno, u Mađarskoj je predizborna kampanja i tamošnjim ekstremistima treba veštačko naduvavanje atmosfere. S druge strane, u Rumuniji se za ovu godinu predviđa nova administrativno-teritorijalna podela zemlje na šire oblasti, onako kako to imperativno traži EU od svojih članica. Planira se da ih bude samo osam. One će tako biti skrojene da se tri okruga, u kojima je pretežno mađarski živalj, u samom centru zemlje, nađu u istoj oblasti zajedno sa još tri veća i gusto nastanjena „rumunska” okruga. Tako će „Mađari” opet biti u manjini i opet neće imati direktnu granicu sa Mađarskom. To rumunskim Mađarima ne odgovara i odatle pritisak... iz Budimpešte.
Milan Petrović
objavljeno: 08.02.2013.
