Izvor: KreditniCentar.rs, 29.Apr.2012, 20:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Evro jači od dinarizacije

I pored državne strategije za vraćanje poverenja u dinar, većina banaka povećala kamate na štednju u evrima. Dinarska štednja čini tek nešto manje od četiri odsto ukupne štednje.

Prema računicama Narodne banke Srbije, proteklih godina dinarska štednja je isplativija od devizne. Međutim, ovih dana banke nude neuobičajeno više kamate na oročenu deviznu štednju, iako nije nedelja štednje. Otuda i promene >> Pročitaj celu vest na sajtu KreditniCentar.rs << u politici štednje.
Ta štednja dostigla je sedam milijardi evra i od Nove godine veća je za gotovo sedam odsto. Dinarska čini tek nešto manje od četiri odsto ukupne štednje, što govori da građani još ne veruju potpuno u dinar, uprkos tome što su Vlada i NBS dogovorile 'dinarizaciju' finansijskog sistema, kako bi vratile poverenje u domaću valutu.
'Ako posmatramo šta je isplativije, dinarska ili štednja u evrima, sve zavisi od perioda do perioda u kome se posmatra, i svakako da kurs evra igra značajnu ulogu', kaže Aleksandar Čortan iz Alfa banke.
Prema nekim računicama, upravo kursne razlike za period oročenja uloga od šest meseci učinile su da i prihod od kamate na devize bude duplo veći od dinarskog.
Da je neko pre pola godine oročio 100 hiljada dinara, dobio bi kamatu od oko šest odsto ili 6.000 dinara. Međutim da je neko imao hiljadu evra koji su tada vredeli 103 hiljade dinara, krajem aprila uz kamatu makar i dva odsto preračunato u dinare imao bi oko 115 hiljada dinara jer je dinar u međuvremenu izgubio 10 odsto vrednosti.
Jedan od razloga zašto banke nude povoljne kamate na deviznu štednju jeste nedostatak deviza. Drugi razlog je što je najveći broj štednih uloga oročen na šest meseci i upravo taj rok sada ističe. Treći razlog je što nema dovoljno kvalitetnih klijenta koji bi napravili tražnju za dinarima koji bi obrnuli taj novac.
Iako se država trudi da kreira dinarsku tražnju pri kreditiranju ona je i dalje ograničena, jer su ljudi boje da se zadužuju u situaciji kada im posao nije siguran.
Petar Gruljić iz Folks banke kaže da će u situaciji kada čovek može da računa da će imati posao naredne dve-tri godine lakše uzimati kredite i druge pozajmice.
'Banke ne mogu tu puno da urade. Mislim da je paleta proizvoda, pre svega krediti za fizička lica i firme, popunjena i vrlo malo se tu može dodati nečeg novog', kaže Gruljić.
Proteklih dana Narodna banka je smanjila i obaveznu rezervu na devizne uloge čime je delimično ublažila tražnju za devizama.
'To je najverovatnije sudbina meke valute, kao što je dinar, da kada razmišljamo na duži rok kada smo investiciono orijentisani, onda sve kalkulacije pravimo u evrima i tako će biti sve dok naša privreda ne popravi performanse - podigne konkurentnost i ozdravi realni sektor', kaže Zoran Grubišić sa Beogradske bankarske akademije.
Pojedini ekonomisti procenjuju da dinar neće moći da potisne evro sve dok ne budemo mogli da podižemo dugoročne stambene kredite u dinarima ili budemo imali oročene dinarske uloge bar na pet godina.
Izvor: rts.rs
Pogledaj vesti o: Nedelja štednje,   Nova godina

Nastavak na KreditniCentar.rs...