Izvor: Kurir, 04.Mar.2012, 10:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
EKONOMISTI: PLIVAJUĆI KURS BOLJI OD FIKSNOG
U postojećim uslovima fiksni kurs bio problem jer bi došlo do topljenja deviznih rezervi zemlje, tvrdi Vladimir Krulj
BEOGRAD - Dinar se 2011. godine dobro nosio sa narastajućom krizom, ali od početka ove godine počeo je naglo da gubi vrednost. Slabljenje nacionalnih valuta u prošloj godini imale su i ostale zemlje regiona.
U nekim zemljama regiona sa plivajućim kursom, prošla godina je bila u >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << znaku mnogo većeg slabljenja valute nego što je bila stopa inflacije. U Poljskoj je zlot prema evru skliznuo za 12,4, u Mađarskoj forinta 9,5, a turska lira 12,5 procenata.
U istom periodu dinar je ojačao u odnosu na evro za oko 0,8 odsto. Ipak, od tada kao da smo dinar urekli, jer se već od januara strmoglavio za čak 4,5 odsto. Ekonomisti naglašavaju da ne postoji jedinstven lek i scenario za sve zemlje.
Profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju Vladimir Krulj smatra da bi u postojećim uslovima fiksni kurs bio problem jer bi došlo do topljenja deviznih rezervi zemlje.
"Drugo, mislim da bi to bila skuplja varijanta jer bi u nekom periodu, imajući u vidu element rasta investicija koji je potreban, postojala mogućnost da pređemo na neki drugi režim kad je u pitanju naša valuta", kaže Krulj za RTS.
S druge strane, čim dinar počne da slabi duže od tri dana zaredom, iz privrede se čuju zahtevi za stabilnim, pa čak i fiksnim kursom. Svako jačanje evra, domaćim firmama donosi milionske gubitke.
"Da biste radili neki veliki posao, potreban vam je kredit kod ozbiljne banke. Svaka ozbiljna banka traži, recimo, petogodišnji biznis plan. A vi da bi imali petogodišnji biznis plan morate da projektujete kurs na tih pet godina, a to niko ne može da pogodi", kaže Branko Radujko, direktor "Telekoma Srbija".
Pogađanje kursa nije problem Bugarima, Hrvatima, Crnogorcima ili Bosni i Hercegovini jer je on fiksiran. Otuda dilema zašto i mi ne možemo da formiramo fiksni kurs.
Guverner NBS Dejan Šoškić kaže da su uslovi za uvođenje fiksnog kursa, uz niske rizike tog kursa, niska inflacija, kontrolsisana javna potrošnja i relativno stabilne tokove kapitala, bazirane na izvozu.
Međutim, da bi kurs bio stabilan, potreban je i dobar priliv deviza u zemlju. Bilo od stranih investicija ili od turizma, kao što imaju Hrvatska, Crna Gora ili Bugarska. Ne treba zaboraviti ni uravnotežen budžet, koji takođe utiče na stabilnost valute.
Laslo Folks iz OTP banke kaže da je u Mađarskoj povećan PDV na 27 odsto i to je stabilizovalo budžet i valutu.
"U zemljama Istočne Evrope i regiona situacija je bolja sa budžetskim deficitom i nije bilo potrebno spasavati banke, ali valute su se prilagođavale krizi", kaže Laslo Folks.
Ako je za utehu, dinar je već deset godina interno konvertibilan, što znači da se naša valuta čak može kupiti u pojedinim evropskim bankama. Za sada to čine strani turisti, ali cilj je da dođemo do toga da i građani Srbije mogu da plaćaju u inostranstvu dinarima, kao što su pre 25 godina menjali u Trstu dinare za itlijanske lire.
