Izvor: Politika, 17.Avg.2012, 13:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bolje je štedeti u dinarima
Kamatne stope na dinare su više nego kamatne stope na štednju u valuti. Na štednju u dinarima država ne naplaćuje porez od 10 odsto, a nema ni gubitaka pri konverziji iz valute u dinare
U vreme finansijske krize, bez obzira na sva odricanja i uštede koje pravimo da bismo preživeli iz meseca u mesec, svi bez izuzetka imamo uvek jedan isti problem koji je nerešiv. Pad vrednosti dinara naspram evra, obezvređuje i ono malo novca što imamo. Sve što činimo izgleda nije dovoljno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da izađemo iz začaranog kruga zvanog besparica.
Od početka godine dinar jeoslabio za čak 15,4 dinara naspram evra. Sve lošija finansijska situacija na tržištu Srbije, nedovoljno sredstava u budžetu, smanjeni priliv deviza iz inostranstva sve više potresa Srbiju i njene građane. Jer, ipak, većina zaposlenih u Srbiji prima platu u dinarima i plata im se ne usklađuje prema evru. Kada na to dodamo veliku kreditnu zaduženost građana i privrede prema bankama kreditorima i to više u devizama nego u dinarima, sve je teže zamisliti da ćemo ipak naći rešenje za ovakve probleme.
Ne postoji apsolutna zaštita od kursnog rizika, ali mogućnosti da sepotencijalni gubici izbegnu ili smanje svakako postoje. Nijedna od navedenih mogućnosti ne može garantovati potpuni uspeh, ali uz štednju i pametno planiranu potrošnju pre svega u dinarima ipak može ojačati naše tanke novčanike.
Planiranje potrošnje i držanje kućnog budžeta pod kontrolom je svakako ono što svako od nas treba što pre da nauči i primenjuje svakodnevno. I pod pretpostavkom da manje-više većina od nas to ipak primenjuje kao opciju naučenog preživljavanja, opet to nije dovoljno.
Pored dobro poznatih mera štednje iz kućnog budžeta uz koju uspevamo nekako da izmirimo rate kredita, kreditnu karticu, kupimo deci opremu za školu, platimo račune, ono malo što smo zaista uštedeli i stavili u banku da nam donese neki prihod treba uskladiti sa svrhom štednje. Iako smo svi ovisnici o evru, svu ušteđevinu ipak ne treba držati u samo jednoj valuti. Naime, ukoliko od štednje planirate neku kupovinu ili manju investiciju koja se plaća u dinarima, štedite onda u dinarima. Kamatne stope na dinare su više nego kamatne stope na štednju u valuti. Na štednju u dinarima država ne naplaćuje porez od 10 odsto plus neće biti potrebna konverzija iz valute u dinare i nećemo deo sredstava pri toj transakciji izgubiti.
Iako su na kredite sa deviznom klauzulom kamatne stope i dalje manje nego na dinarske kredite, drastične oscilacije kursa nam ipak iz meseca u mesec jedu sve više novca za ratu kredita. Na tržištu Srbije posluje preko 30 banaka. Većina tih banaka u svojoj ponudi ima i kredite za refinansiranje. Na korak od septembra kadase mesečni troškovi drastično uvećavaju, ovo je možda pravo vreme da se pogleda ponuda banaka i refinansiraju postojeće obaveze u evrima u dinarsko zaduženje.
Iako se ne očekuje pad kamatnih stopa na kredite građanima, ako već moramo birati, bolje je izabrati manje zlo. Napraviti novu računicu nije teško i bez pomoći bankarskog službenika. Uzmite plan otplate kredita, pogledajte stanje glavnice kredita posle uplate prethodne rate, pomnožite sa današnjim kursom evra i imate dinarski deo duga neotplaćene glavnice. Ukoliko možete da se odreknete i kreditne kartice kao najskupljeg vida kreditiranja, dodajte i stanje duga po kartici u dinarima na današnji dan. Kada saberete ove dve stavke u dinarima imate potencijalno novi iznos kredita. Na nekom od kalkulatora ubacite iznos, kamatnu stopu i broj rata (rok otplate) i dobićete okvirnu računicu koliko ćete dinara mesečno morati izdvajati za ratu kredita bez usklađivanja sa kursom evra. Svakako, novu ratu kredita uskladite sa kućnim budžetom, da biste imali prostora za redovno izmirivanje svih mesečnih obaveza.
Planirate li da sebe obradujete autom nekim kreditom ili da osvežite stan novim nameštajem ili manjim unutrašnjim radovima, dobro pogledajte ponudu trgovaca i ponudu banaka. Svakako preporuka je da se zadužimo u dinarima iz istih razloga iz kojih treba refinansirati postojeće obaveze u valuti u nove dinarske obaveze. Ukoliko planirate kupovinu novog nameštaja, izaberite proizvođača sa teritorije Srbije ili već ono dobro poznato, kupujte domaći proizvod. Jer sem što ćete platiti manje, ipak ćete na neki način, učestvovati u podsticaju srpske privrede.
Naravno, dobro pogledajte ponudu banaka i ukoliko ste u mogućnosti, izaberite kredit sa fiksnom kamatnom stopom, jer onda nepostoji nikakav rizik od promene rate ni po osnovu oscilacije kursa ni po osnovu promene kamatnih stopa.
Saveti za privrednike
Iako je kriza među građanima čini se vidljivija, najveće gubitke padom dinara ipak ima srpska privreda. Naime, bez obzira na to da li je u pitanju pravno lice koje se pre svega bavi spoljnotrgovinskim odnosima ili pravno lice koje za svoju proizvodnju koristi sirovine čija se vrednost plaća u valuti, milionski gubici pri drastičnoj oscilaciji kursa odvode srpsku privredu u sve veće gubitke, a samim tim i građani ostaju bez posla.
Jedan od mogućih načina zaštite za srpsku privredu je devizni „hedžing”. Ugovoreni odnos sa poslovnom bankom koji je pre svega namenjen firmama koju u svom poslovanju plaćaju i naplaćuju svoje usluge u različitim valutama u vidu unapred dogovorenih transakcija sa fiksiranim kursom određene valute.
Veći deo srpske privrede nažalost nema mogućnosti za „prirodni hedžing”, odnosno za zaštitu potpunom usklađenošću deviznim prilivima i odlivima uvek u istoj valuti.
Ako se izbaci mogućnost „prirodne zaštite”, preostaje „devizni hedžing” koji funkcioniše po principu utvrđivanja fiksne cene po kojoj se devize prodaju ili kupuju na određeni dan u budućnosti. U slučaju kada, na primer, neki privrednik ima plaćanje od 100.000 evra prema stranom partneru koje dospeva za šest meseci, tada je ipak preporučljivo obići banke koje u ponudi imaju terminsku kupovinu deviza, izabrati najpovoljniju i ugovoriti „hedžing”.
Indikativni kurs evra za taj datum se određuje tako što se na trenutni kurs evra dodaje razlika između kamatne stope na položene dinare na šest meseci i kamatne stope na evre na šest meseci. Dakle, na ovaj način se može smanjiti devizni rizik. Jer ukoliko kurs evra skoči, privrednik neće imati prinos u kamati na dinare, a ako padne, neće imati ekstradobit po osnovu promene kursa. U svakom slučaju se nje odriče. Ali najbitnije je da kod ovakvih ugovora, privrednik ima nepromenjen kurs i ono što je najbitnije potpuno predvidiv, i to je ono što se unosi u bilans i planove kretanja gotovine firme, pa se samim tim usklađuju i prihodi i rashodi.
kamatica@com
objavljeno: 17.08.2012.
Pogledaj vesti o: Dinar
