Izvor: RTS, 12.Dec.2008, 15:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Senat okrenuo leđa automobilskoj industriji
Američki Senat odbio plan finansijske pomoći automobilskoj industriji, a kako analitičari ocenjuju, to će imati žestoke posledice po američku ekonomiju.
Američki Senat nije odobrio plan koji bi kompanijama Krajsler, Dženeral Motors i Ford pružio finansijsku pomoć kako bi se suočile sa ogromnim gubicima zbog pada prodaje, uzrokovanog posledicama ekonomske krize.
Republikanci su sprečili da auto-industrija >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << dobije pomoć, iako je dan ranije Predstavnički dom američkog Kongresa usvojio zakon o državnom zajmu od 14 milijardi dolara.
Iako se 10 republikanaca i dvojica nezavisnih senatora odlučilo da stane na stranu demokrata, nije bilo potrebne većine od 60 glasova.
Lider većine u Senatu, demokrata Heri Rid, izjavio je da je razočaran ishodom glasanja, a senatorka iz Kalifornije Barbara Bokser saopštila da su njene kolege okrenule leđa desetinama hiljada američkih radnika.
"Reč je o tome da li hoćemo ili nećemo da pomognemo američkoj srednjoj klasi i proizvodnji. Ne možete ostaviti na cedilu američku auto-industriju, a da time ne pogodite svaku vrstu proizvodnje u ovoj zemlji", istakla je senatorka Bokser.
Lider republikanaca Mič Mekonel tvrdi da je za većinu predstavnika njegove partije u Senatu predlog bio neprihvatljiv jer smatraju da se njegovom primenom ne bi mnogo šta promenilo.
Nastavak slabljenja ekonomije
Kritikujući lidere auto-kompanija, republikanci su istakli da mora da se sprovede reorganizacija, a ne da se traže zajamovi i time "pada na pleća poreskih obveznika".
Nakon odluke Senata da se pomoć automobilskoj industriji ne odobri, senka finansijskog kolapsa nadvila se nad kompanijama Dženeral Motors i Krajslerom, čiji su predstavnici najavili da možda neće uspeti da prežive ni do kraja meseca.
Odbijanje Senata da omogući nastavak ekonomskog života automobilskih giganata, stručnjaci ocenjuju kao veliki poraz odlazećeg predsednika Buša, ali i novoizabranog Baraka Obame koji je apelovao na Kongres da spreči dalje smanjenje broja radnih mesta u već prilično oslabljenoj ekonomiji.
Bela Kuća je saopštila da će sada razmotriti druge opcije.
Vest o propalom finansijskom planu pomoći auto-industriji SAD, prouzrokovala je pad vrednosti na evropskim i azijskim berzama.
Finansijska kriza se globalizovala i nijedna zemlja se neće spasti posledica koje će 2009. godine biti teže nego ove godine, upozorio je direktor MMF-a Dominik Štros Kan koji je na turneji po Srednjoj Americi.
I najveća banka u SAD mora da otpušta
U SAD je masovna otpuštanja najavila i najveća američka banka. Američki bankarski gigant "Benk of Amerika" planira da tokom tri naredne godine ukine između 30.000 i 35.000 radnih mesta, kako bi se izborio sa finansijskom krizom.
"To je dokaz više o dubini krize, a tek nam dolaze agresivni talasi smanjivanja broja zaposlenih", procenjuju stručnjaci.
Najavljenim otpuštanjem "Benk of Amerika" nastoji da "očuva finansijsku snagu" kako bi u svoju strukturu mogla da uključi investicionu banku "Meril Linč" koju je preuzela i sa čijom radnom snagom zapošljava ukupno 308.000 ljudi.
Otpuštanjem će biti pogođeni zaposleni u obe sada spojene banke, i to u svim sektorima poslovanja, ali je "Benk of Amerika" ukazala da još nije završila analizu o tome koja radna mesta će biti ukinuta.
Ukoliko bi "Benk of Amerika" otpustila 35.000 ljudi, smanjila bi ukupan broj zaposlenih za 11,4 odsto.
Odluka te banke predstavlja snažan udarac za grad Šarlot na jugu SAD, gde je i sedište nekada snažne američke bankarske grupacije "Vehovija", koja je bila jedna od glavnih žrtava globalne kreditne krize, a kupila ju je konkurentska banka "Vels Fargo" za 15,1 milijardu dolara.
Pre samo tri meseca, kada je obznanjen dogovor "Benk of Amerike" sa, takođe propalom, bankom "Meril Linč", Šarlot je nazivan "Volstritom američkog juga".
"Benk of Amerika" je po imovini najveća banka u SAD i druga komercijalna banka po depozitima i tržišnoj kapitalizaciji.
Pogledaj vesti o: Chrysler
