Izvor: AutoBlog, 10.Avg.2014, 14:16   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Istorija: Chrysler Airflow

Preuzeto sa: BrzaBrzina.com Ako bi gledali istoriju američke auto industrije, automobili koji su bili ispred svog vremena su obično nestajali sa tržišta pre što njihove vremo stigne. Početkom 1930tih godina, kada su auto kompanije počele da eksperimentišu sa novim idejama, publika bi se zapitala "Zašto bi komplikovali kada može jednostavno?" Dok je prvi pokušaj male kompanije Hupmobile sa aerodinamičnim modelom Aerodynamics bio osuđen na propast od prvog dana, činilo se da je svet bio spreman za prve veće promene od samog nastanka automobila. Lincoln Zephyr se pokazao kao veliki uspeh sa jedne strane okeana, odnosno Tatra V570 i Volkswagen Beetle sa druge. A onda je Chrysler predstavio svoj model Airflow i bio spreman za sledeću stepenicu, ali se onda desilo nešto potpuno neočekivano. Početkom 1920tih godina Walter P. Chrysler je bio na krovu sveta u auto industriji i stvorio je imperiju kojoj je samo veliki General Motors mogao da parira. Chrysler je brzo shvatio da ne može da se koncentriše samo na jednu klasu automobila i da je cilj kompanije da zadrži kupca kroz ceo njegov život.Ovu strategiju je General Motors usvojio nešto ranije i tako postao najveći svetski proizvođač vozila. Do ranih 1930tih godina, Chrysler je imao veliki broj divizija, kao što su Plymouth, DeSoto, Dodge, Chrysler i Imperial, ali su većina njih ličili na automobile na koje je publika već navikla. Walter Chrysler je želeo automobil koji će biti poseban i za kojim će se publika okretati gde god da se pojavi. Istorija takvog automobila počinje 1927. godine, kada je jedan od Chryslerovih inženjera, Carl Breer, posmatrao galeba kako leti i primetio sa kojom lakoćom se probija kroz vazduh. Breer je kasnije primetio i sličan dizajn kod aviona i došao na zaključak da ako su ptica ili avion u stanju da se sa takvom lakoćom probijaju kroz vazduh, zašto vozovi, kamioni i automobili nebi pratili sličnu strategiju. U navedenom periodu čak i najbrži automobili na svetu nisu bili u stanju da pređu granicu od 144 km/h i shvatio je da je otpor vazduha dosta veći problem nego što je delovao na prvi pogled. Breer je ovu ideju predstavio Walter Chrysleru, koji je odobrio prototip i čak otvorio prvu fabriku gde bi se aerodinamičnost testirala.Prvi prototip je bio spreman do kraja 1932. godine pod Trifon Special oznakom, sa aerodinamičnim prednjim delom i krovom i četvoro vrata. Breer je u početku želeo da serijski model ima troje sedišta napred i dvoje pozadi, ali je marketing tim ubrzo ugasio ovu ideju. Međutim, Breer je uspeo da finalizuje neke svoje ideje, kao što je raspored težine 45/55 i zadnja sedišta pomerena ispred točkova, čime se značajno dobilo na udobnosti. Kada je prototip bio spreman za predstavljanje čelnim ljudima kompanije, ime je promenjeno u Chrysler Airflow, a malo je reći da je Walter bio oduševljen. Originalna ideja je zahtevala da automobil ima nižu cenu i da se prodaje samo preko jeftinijeg DeSoto brenda, ali se Airflow toliko dopao Walteru da je želeo takav automobil samo pod imenom njegove kompanije. Kao zvanično predstavljanje je izabran salon automobila u Čikagu 1934. godine, na desetogodišnjicu Chrysler grupe, a publika je bila jednako oduševljena. Kupac je mogao da bira između četiri različite verzije podeljene u dve grupe i to sedan sa četvoro vrata i kupe sa dvoje vrata. Pored skupljeg Airflowa sa Chryslerovom oznakom, koji je mogao da se dobije samo sa I8 motorom, u ponudi se našao i jeftiniji DeSoto sa identičnim imenom i I6 motorom. Zahvaljujući novom I8 motoru veličine 4.9L, koji je razvijao 122KS, Airflow se mogao pohvaliti impresivnim performancama za svoj period. Tokom ranih testova, Airflow je dostigao maksimalnih 154 km/h da bi zatim vožen 145 km/h non-stop tokom 24 sata da bi se dokazao i visok kvalitet. U samom startu, ovaj automobil je privlačio pažnju gde god da se pojavio. Interesovanje je bilo veliko na svim salonima automobila, a Chrysler je tvrdio da je dobio rekordne narudžbine. Međutim, nisu svi bili oduševljeni. Modni dizajner Carolyn Edmundson je izjavila da nijedna žena sigurno ne bi kupila Airflow zbog svog posebnog dizajna, dok je britanski auto magazin AutoCar imao dosta veće pohvale na račun vožnje nego na račun dizajna. Na žalost za Chrysler, interesovanje publike nije dugo trajalo. Verni kupci Chyslera su nastavili da kupuju jeftinije I6 modele dok su se drugi okrenuli General Motorsovom Oldsmobilu, koji je zabeležio rast prodaje od čak 128% tokom 1934. godine.Zanimljivo je da samo godinu dana ranije, oko 45% Chryslerovih prodatih automobila su imali I8, ali dolaskom Airflowa, taj procenat je pao na 31%. Ništa bolje nije prošao ni DeSoto, koji je zabeležio pad prodaje od čak 45% u vreme kada su se kompanije počele oporavljati od Velike Depresije. Prve godine 10,839 Airflowa su pronašli kupce. Najpopularnija verzija je nosila Series CU oznaku i četvoro vrata, a sa cenom od 1,345 dolara je zauzimala klasu sa General Motorsovim Buickom. Zanimljivo je da je Chrysler kasnije proširio Airflow ponudu i na luksuzni Imperial. Oni su bili dostupni samo kao sedani i imali nešto veći motor od 5.3L I8 sa 130KS, a kasnije i 150KS. Početna cena je iznosila 1,625 dolara, ali ukoliko ste se odlučili za limuzinu sa punom opremom, cena bi skočila na čak 5,125 dolara. Ovaj automobil ne samo što je bio najveći Chrysler ikada proizveden, već je takođe bio među najskupljim novim automobilima u Americi i za čak 350 dolara skuplji nego Cadillac V12. Posle razočarajuće prodaje u prvoj godini, u pomoć je pozvan novi dizajner Norman Geddes, koji je redizajnirao masku i haubu, ali ni to nije pomoglo i 1935. godine prodaja pada na 7,751 vozila. Iste godine Chrysler predstavlja još dva modela pod Airstream oznakom i tradicionalnim dizajnom. Dok je Airflow nastavio da niže neuspehe, Airstream je počeo da privlači kupce i već prve godine podigao prodaju Chryslera za čak 35%. Airflow nekako ulazi u 1936. godinu, ponovo sa novim dizajnerskim promenama u vidu maske, ali prodaja nastavlja da pada. U periodu kada je Airstream podigao prodaju kompanije za 43%, prodaja Airflowa je iznosila samo 6,275 vozila. Tokom 1937. godine u ponudi se našla samo jedna verzija, i to sedan sa četvoro vrata, a tokom poslednje godine na tržištu, samo 4,603 primerka su pronašla kupca. Chrysler uskoro objavljuje plan da Airflow ipak nije opravdao očekivanja i da će biti ugašen posle 1937. godine. U istom periodu, Walter Chrysler je prolazio kroz tešku bolest, koja mu je odnela život tri godine kasnije. Iako je danas Airflow solidno cenjen oldtajmer, publika se još uvek pita zašto ovaj automobil nije imao uspeha na tržištu. Dok će se mnogi složiti da publika ipak nije bila spremna za vozilo budućnosti posle kriznih godina Velike Depresije, drugi će ipak razlog tražiti u vidu samog Waltera, za koga se činilo da često ume da odobri automobile koji se samo njemu lično sviđaju i da zanemari šta potencijalni kupci žele. Već do kasnije 1930tih godina, Chrysler je izašao iz krize, ali nije eksperimentisao sa aerodinamičkim dizajnom sve do kasnih 1960tih godina, kada su debitovali NASCAR aero ratnici Dodge Daytona i Plymouth Superbird. Autor: Talladega Slike: Chrysler
Pogledaj vesti o: Chrysler

Nastavak na AutoBlog...