Izvor: RTS, 16.Avg.2011, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Život nasuprot statistici
Standard građana neznatno pao poslednje dve godine, pokazuje statistika. Porodični budžet dokazuje suprotno. Raste i broj nezaposlenih i siromašnih.
Godišnja inflacija u zemlji pašće na jednocifreni nivo krajem septembra, najavljuju iz Narodne banke Srbije. U centralnoj banci kažu da su cene hrane stabilne i da ne postoji bojazan da će na tržištu energenata biti dodatnih pritisaka.
U proteklih godinu dana, gorivo je poskupelo gotovo za trećinu, struja oko >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << 10 odsto, grejanje od 6 do 25 odsto u zavisnosti od grada. Pre godinu dana, litar mleka i veknu hleba plaćali smo po 10 dinara manje, a od tada je najviše poskupeo šećer.
Utisak građana ne poklapa se sa zvaničnom statistikom, prema kojoj je ove godine, za minimalnu potrošačku korpu potrebno 77 odsto prosečne plate, samo jedan odsto više nego 2010. godine.
Istovremeno, prosečna potrošačka korpa poskupela je sa nepunih 50.000 dinara na nešto više od 56.000 dinara, a minimalna korpa od 26.000 dinara za oko 4.000.
Dragan Vukmirović iz Zavoda za statistiku kaže da egzaktni podaci kažu da se potrošnja iz kvartala u kvartal direktno uvećava.
Prema njegovim rečima, građani kupuju proizvode ne po cenama kako se objavljuje na televiziji nego tamo gde je roba na popustima.
"Pritisak na pad standarda je bio mnogo oštriji u centralnoj Srbiji i ostatku Vojvodine, van Novog Sada, nego što je bio u Beogradu i Novom Sadu. To je statistička šala u smislu jedni jedu meso, drugi kupus, u proseku svi jedemo sarmu", kaže Miroslav Zdravković, urednik sajta Makroekonomija.
Problem u tumačenju podataka
U proteklih godinu dana, cene su porasle 12,6 odsto, a plata, realno, nešto više od dva odsto.
"Sudeći prema zvaničnim podacima, životni standard nije opao u odnosu na 2010. godinu. Mereći iz meseca u mesec, došlo je i do nekog pojeftinjenja od 0,5 odsto u odnosu na protekli mesec", rekao je Vladimir Matović, državni sekretar Ministarstva trgovine.
U odnosu na jun, u julu je došlo do pojeftinjenja hrane. Najveći pad cena zabeležila hrana i piće od 1,7 odsto i zdravstvenih usluga od 1,1 odsto, a najviše su poskupeli alkohol i duvan 0,8 odsto i ostali proizvodi 0,2 odsto.
Stručnjaci ukazuju da treba biti oprezan u tumačenju statistike. Dragan Vukmirović kaže da nikad nije problem u podatku nego u njegovoj interpretaciji.
"Kao što se inflacija dobrim delom stvara zato što ljudi očekuju da će cene biti više, tako se i u životu stvara neki defetizam. Moglo bi se reći da ljudi misle da se ništa ne može raditi i da ne vredi raditi, a to je jako opasno za napredak za privredu i društvo u celini", kaže Mijat Lakićević iz Novog magazina.
Podatak koji najviše zabrinjava jeste rast nezaposlenosti. U oktobru 2009. godine, bio je 16,6 odsto, a ovog aprila 22,2 odsto. Iz godine u godinu, raste i broj onih koji žive ispod apsolutne linije siromaštva.
Pogledaj vesti o: Cena goriva
