Izvor: Radio 021, 01.Sep.2018, 08:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Veće plate u javnom sektoru, više cene goriva
Najveći rast prihoda poslednjih godina budžet Srbije beleži na osnovu opterećenja kupovine naftnih derivata, naročito dizela, pa je realno očekivati da će se novac za najavljeno povećanja zarada u javnom sektoru namaći dodatnim uvećanjem državne akcize na goriva.
Piše: Živan Lazić
Zaposleni u javnom sektoru imaju za 30 odsto veću platu od radnika u privatizovanom segmentu, pa, ipak, od oktobra mogu očekivati novo uvećanje plate.
Da stvar >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << bude neobičnija, ova, decenijama beneficirana grupa je 1. januara dobila devet odsto uvećanja plate, mada je ekonomskog opravdanja bilo samo za rast u iznosu zbira rasta PDV i inflacije - dakle za 2,9 plus 1,6 odsto, ukupno četiri i po procenta poena. Ipak, svojim sigurnim glasačima vlast je dodelila dvostruko više.
Teško je velikodušnost objasniti drugačije do pripremanjem terena za vanredne izbore, pa, samo devet meseci nakon ekonomski neosnovanog rasta zarada, sledi još još jedan.
Trećina penzija iz budžeta
Mada je državni budžet resor ministra za finansije i premijera, objašnjenje kako je u budžetu umesto planiranih 37 milijardi dinara manjka, višak od 48 milijardi, čuli smo od predsednika Vučića.
Mnogima je postalo logično da se ono što se preliva podeli, i to baš javnom sektoru. Neće ni penzioneri proći loše; početkom godine uvećane su pet odsto, što je značilo da se iz budžeta na prihode najstarijih dodatno izdvoji 25 milijardi.
Podsetimo, uplatama za penzijsko osiguranje zaposleni unose tek 66 odsto svote neophodnu za isplatu tekućih penzija. Ostalo se namiče iz budžeta, kao i sva prateća povećanja.
Troškarenje na osnovu visokih nameta
Pitanje je otkud para za stalno podmazivanje zaposlenih u državnim službama i preduzećima, te penzionera.
Odgovor je u budžetu, odnosno zaoštravanjem poreske politike, čime je državna kasa u protekle tri godine zahvatila 650 milijardi dinara (5,5 mlrd evra). Dakle, aktuelna vlast se proteklih godina nije racionalno ponašala, već je manje-više svojevoljno, trošila i trošila.
Treba dodati da je u istom periodu na osnovu smanjenih najviših penzija u budžet prispelo dodatnih 180 milijardi dinara. Proizilazi da je svake od poslednjih sezona vlast godišnje imala na raspolaganju dodatnih 2,3 milijardi evra, osnovom oštrih finansijskih pritisaka na privredu i građane.
Akcizama se čerupaju vozači i seljaci
U pitanju su gruba fiskalna opterećenja, te je uvećan gotovo svaki od preko 500 nameta koji funkcionišu u našem poreskom sistemu. Jedan od važnijih oslonaca su akcize, posebno na dizel gorivo.
Pre pet sezona, državni budžet je akcizama prihodovao 181, dok je putem PDV, svuda u Evropi najizdašnijim puniocem budžeta, pristizalo 367 milijarda dinara. Prošle godine akcize su donele čak 280, dok je pomoću PDV pribavljeno 480 milijardi.
Za samo pet godina, prihod akcizama je narastao za čak 55, putem PDV za samo 30 odsto. Tako se sada akcizama u budžet prebaci 7,5 mada je prosek u evropskim državama tek 3,1 odsto nacionalnog BDP.
Srbija kao evropski izuzetak
Vlasti je posebno omiljena akciza na dizel gorivo. Svuda je ovo opterećenje, kao izraz subvencionisanja poljoprivede, velikog korisnika dizela, znatno, više nego upola, niže od akcize na benzin. Jedino je u Srbiji, mada izrazito agrarnoj državi, više.
Tako se za svaki litar benzina plaća 54,9 akcize, na dizel čak 56,5 dinara. Kako se, pak, dizel u Srbiji, a i svuda u Evropi sem u Švedskoj, troši neuporedivo više, pomoću previsoke akcize u državni budžet se slije 100, dok benzinska akciza donese samo 30 milijardi dinara. Akcize na ostale derivate nafte pridodaju 20 milijardi.
Sada je vidljivo zašto država uporno i svaki čas podiže namet. Mora se znati da se na zbir rafinerijske cene i akcize (i još nekih sitnijih nameta) plaća 20 odsto PDV, pa se može videti koliko je visoko oporezivanje goriva ovoj vlasti značajan izvor budžetskog prihoda.
Svako snižavanje akcize bi značilo vidljivo manji budžet, sledstveni i nedostatak novca za najavljeni rast zarada u javnom sektoru i penzija.
Ometanje domaćih investicija
Međutim, daleko najgrublja posledica preoštre poreske politike je dramatično mali nivo domaćih ulaganja.
Tako ovdašnji preduzetnici i privrednici poslednjih godina na ulaganja odvajaju oko tri milijarde evra po sezoni. A trebalo bi da ulažu najmanje 6,5 pa i sedam milijardi, kako bi nivo domaćih investicija činio 18-19, a sa državnim i stranim ulaganjima 27 odsto BDP.
Bez investicija neće biti novih proizvodnih programa, novih pogona, što znači ni novih radnih mesta, ni prihoda od uvećanja privredne aktivnosti.
Autor: Živan Lazić
Pogledaj vesti o: Cena goriva
