Izvor: B92, 19.Jul.2010, 16:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pad prometa zaustavlja poskupljenja
Beograd -- Brašno, šećer, ulje i ostale osnovne životne namirnice koštaju isto kao i prošlog leta, a na njihovu cenu nije uticalo ni poskupljenje struje, ali ni goriva.
Sektor prehrane povećani troškovi poslovanja i u proizvodnji i u trgovini, skoro da nisu dotakla. Međutim pekari najavljuju da bi hleb uskoro mogao da poskupi.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku cene proizvoda i usluga u junu veće su za 4,2 odsto u odnosu na 2009., ali >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << reč je uglavnom o delu proizvoda i usluga koje kontroliše država.
Povećanja cena bila su najveća, potvrđuju u RZS, u oblasti obrazovanja (5,6 odsto), stan, voda, električna energija, gas i druga goriva poskupela su za 0,8 odsto, zdravstvo (0,7), nameštaj i transport za po 0,5.
To je uticalo da se u poslednjih godinu dana povećaju troškovi života za 3,7 odsto, a kako je i zbog nižih zarada u mnogim oblastima kupovna moć stanovništva pala, rezultat je da se zbog smanjene potražnje cene svih ostalih proizvoda i usluga nisu bitnije menjale.
Najvećim delom, to se odnosi i na prehranu, gde su i proizvođači i trgovci teret povećanih troškova proizvodnje knjižili na račun svojih profita, ne bi li se održali na tržištu, ali je pitanje koliko dugo će oni to moći da čine, posebno sada, kada se najavljuje poskupljenje struje, dok na cenu ostalih energenata i te kako utiče sve niži kurs dinara.
Hleb će morati da poskupi
Trenutne cene osnovne vrste hleba, vekne od 500 grama, umešene od brašna "tip-500” vrlo su šarolike, zbog izuzetno velike konkurencije, i kreću se u rasponu od 22 do 38 dinara za veknu. Cena polukilogramske vekne belog hleba zavisi ne samo od kvaliteta, nego i od regiona i mesta prodaje, u pojedinim mestima u unutrašnjosti, nude je i za dvadesetak dinara.
Žetva pšenice privodi se kraju i mlinari već najavljuju povećanje cene brašnu, a kad oni izađu sa novim cenovnicima slediće ih, gotovo zasigurno, i pekari sa poskupljenjem hleba.
Zdravko Šajatović, pomoćnik direktora novosadske "Žitovojvodine” ističe da se još ne zna koliko će poskupeti brašno.
"Na skok cena ove žitarice utiče trenutna procena stručnjaka da će ukupan rod biti manji za oko 20 odsto u odnosu na očekivanja", kaže Šajatović. On dodaje i da je pšenica prošle godine koštala oko 11 dinara, a da se sada kreće ka 13-14 dinara po kilogramu.
Poskupljenje brašna je izvesno, a preciznija računica sačiniće se krajem meseca i početkom avgusta kada se bude znala tržišna cena pšenice.
Prema rečima Zorana Pralice iz Unije pekara, hleb nije menjao cenu od 2008, a za to je najviše „kriva" niska cena pšenice.
"Uskoro bi moglo da dođe do povećanja jer je cena hleba kod nas najniža u regionu. S druge strane, ako se ovako nastavi moglo bi da se desi da se i do 50 odsto pekara jednostavno ugasi jer nemaju računa da rade" , napominje Prelica.
Razlog je i to što su mnoge pekare, ističe Prelica, dosad pokušavale da opstanu tako što nisu menjale cene svojih proizvoda, kako bi privukle kupce.
„Sada je očigledno da im takav postupak svakako neće pomoći da prežive", kaže on, dodajući da pojedine pekare beleže pad prometa i do 40 odsto.
Kafa ipak neće poskupeti?
Skok cena kafe za oko 25 odsto na svetskoj berzi proteklih dana prinudio je većinu manjih proizvođača kafe u Srbiji da cene ovih proizvoda povećaju za 10 do 20 odsto.
Za razliku od njih, veliki proizvođači, poput „Droge Kolinske", „Intermeca" i „Štraus Adrijatika", zasad nemaju nameru da koriguju cenovnike jer, kažu, trenutno raspolažu sa velikim zalihama kafe.
Aleksandar Poznanić, direktor marketinga u poslovnom programu kafe „Droge Kolinske" u čijem sastavu su „bar kafe" i „grand kafa", objašnjava da u poređenju sa malim lokalnim proizvođačima koji nabavku sirove kafe obavljaju na nedeljnom ili polumesečnom nivou, veliki sistemi sirovu kafu kupuju za duži period.
"Zahvaljujući tome, naše rezerve su dobro pokrivene, zbog čega trenutno nemamo u planu da korigujemo cene naših proizvoda. Do korekcija bi eventualno moglo doći ako bi u momentu kada potrošimo zalihe ova situacija na svetskoj berzi bila nastavljena. Ali o tome je još rano govoriti, pogotovo što očekujem da će se cene kafe na berzama stabilizovati", kaže Poznanić.
O korekciji cena ne razmišljaju ni u „Intermeco kafi" jer objašnjavaju da ne samo što imaju zaliha za duži period već poseduju i svoje plantaže kafe u Brazilu i Africi.
"Ako se tome doda da smo mi kompanija koja ne daje novac za marketing, onda je jasno da nemamo nikakvu potrebu da podižemo cene. Poskupljenje se može desiti samo u slučaju velikog skoka kursa dolara ili evra, a to zasad nije izgledno", kaže Dragan Erić, vlasnik „Intermeco kafe".
O promeni cena kafe ne razmišljaju ni u kompaniji „Štraus Adrijatik", koja proizvodi „don kafu".
Mleko i šećer još bez poskupljenja, uljari najavljuju nove cene
Iako je bilo najavljivanja proteklih meseci od strane šećerana i mlekara da će cene zbog pada dinara i poskupljenja goriva, đubriva i struje biti povećane to se još nije desilo.
Krivac bi mogao da bude i pad prometa u većini maloprodajnih objekata i sve tanji novčanici potrošača. Mleko i mlečni proizvodi, uglavnom, nisu menjali cene, dok su neki artikli poput svinjskog mesa čak i pojeftinili u poslednjih nekoliko meseci. Među najglasnijima kada su u pitanju najave povećanja cena su uljari.
U jednoj vojvođanskoj uljari su nam rekli da bi zbog poskupljenja goriva, ali i kursa dinara koji konstantno slabi, može da se desi da ulje poskupi, ali ne više od 10 odsto.
Pogledaj vesti o: Cena goriva
