Izvor: Politika, 14.Sep.2010, 23:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nema jevtinog grejanja
Sadašnjom politikom cena energenata država potrošače sve više upućuje na struju, a sve manje na gas kao gorivo budućnosti
Najveće troškove za grejanje na početkupredstojeće grejne sezone imaće domaćinstva koja koriste ulje za loženjeili struju,i to direktno u grejnim telima ili kotlovima za etažno grejanje. Pa će tako, prema sadašnjem cenovniku, za stan od 60 kvadrata domaćinstva koja troše ulje za loženje za celu grejnu sezonu platiti 129.000 dinara, dok će >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << račun od 108.000 dinara dobiti svi oni koji budu trošili struju, potvrdili su juče iz Agencije za energetiku Srbije.
Ukoliko su domaćinstva priključena na toplane (u Beogradu je cena grejanja po kvadratu 64,4 dinara) mesečno će, takođe za stan iste kvadrature, plaćati 3.866 dinara. Taj trošak za celu godinu iznosi 46.400 dinara.
Ako Beogradske elektrane dobiju saglasnost za povećanjem cene grejanja za oko 20 odsto, koje je zatraženo u martu, pa odbijeno, onda bi cena po kvadratu bila oko 77 dinara. U Udruženju toplana Srbije kažu da bi realna cena grejanja trebalo da bude 80 dinara po kvadratu, jer bi se jedino na taj način pokrili svi troškovi nabavke energenata i remonata.
Oni koji samo noću, kada je struja četiri puta jevtinija nego danju, budu punili termoakumulacione peći, mesečno će račun za stan od 60 kvadrata plaćati oko 6.083 dinara ili 36.500 dinara za pola godine, dok traje grejna sezona.
Ukoliko se, pak, bude išlo na dopunjavanje dve TA peći snage od po tri kilovata samo dva sata dnevno to će uvećati troškove grejanja za više od 40 odsto. Tako će račun za struju za stan iste kvadrature mesečno iznositi oko 8.750 dinara, što je za pola godine 52.500 dinara.
Potrošači gasa će za stan od 60 kvadrata morati za celu grejnu sezonu da plate 51.000, odnosno šest meseci po oko 8.500 dinara. Pod uslovom da cena ovog energenta ostane na sadašnjem nivou od oko 36,7 dinara po kubiku.
Ukoliko, međutim, „Srbijagas” i zvanično zatraži poskupljenje gasa za oko 20 odsto i dobije zeleno svetlo vlade – oni koji se greju na gas moraju računati s ovom korekcijom.
Interesantno je, uporednim posmatranjem cena, da su računi za gas koji slovi kao energent budućnosti, gotovo identični računima za grejanje na struju, odnosno TA peć za dogrevanje i tokom dana uz skupu struju. Ispada da je struja vrlo jeftina u Srbiji ili je gas za domaće uslove preskup. U tom slučaju se s pravom postavlja pitanje koji je interes građana da sa ovakom cenom uvode gas u svoja domaćinstva i koliko su realne prognoze prema kojima bi Strategijom energetike do 2015. godine u Srbiji trebalo da bude gasifikovano oko 450.000 domaćinstava.
S druge strane, ovakvim (dis)paritetima cena i pretpostavkom da bi najveći deo građana zbog isplativosti upravo ove zime mogao da uključi svoje TA peći, ozbiljno se dovodi u pitanje izdrživost elektroenergetskog sistema.
Najjeftinije grejanje imaće domaćinstva koja koriste ugalj, jer će njihovi troškovi zavisno od vrste, s uračunatim prevozom, biti između 37.000 i 42.000 dinara.
Istovremeno će domaćinstva koja imaju peći na drva za oko 11,8 kubika, koliko im je potrebno tokom grejne sezone da zagreju stan od 60 kvadrata, morati da izdvoje oko 55.300 dinara, budući da je cena kubika drva na stovarištima oko 4.683 dinara.
Jasna Petrović
-------------------------------------------------------
Drvo kao energent se ne koristi na pravi način
Drvo kao energent se u Srbiji ne koristi na pravi način jer se uglavnom upotrebljava kao klasični ogrev, ocenjeno je juče na konferenciji o energetskim potencijalima šuma.
Kako je rečeno, sagorevanjem u klasičnom „šporetu smederevcu” se iskoristi tek oko 40 odsto energetskog potencijala drveta, tako da treba što više proizvoditi pelete i brikete.
Pelete i briketi se izvoze, dok sa druge strane, Srbija na uvoz raznih energenata godišnje troši oko 1,8 milijardi evra, rečeno je na skupu.
Ministar rudarstva i energetike Srbije Petar Škundrić je kazao da domaćinstva u Srbiji godišnje za grejanje potroše oko milion kubnih metara drva.
U Srbiji, prema rečima ministra, ima oko dva miliona hektara pod šumama, od čega je oko 50 odsto u državnom, a 50 odsto u privatnom vlasništvu. „To je oko 26 odsto ukupne površine Srbije, što nije dovoljno posebno ako se imaju u vidu naši susedi, kojima je pod šumama od 40 do 55 odsto teritorije”, kazao je ministar Škundrić i dodao da Srbija najviše ima bukve, hrasta i topole.
On je dodao da Srbija u ovom trenutku ima oko 200 miliona kubnih metara šume. „Procene su da se oko 500.000 tona drveta može preraditi u pelete i to treba podsticati jer će se na taj način povećati energetska efikasnost, zaštita životne sredine a doći će i do otvaranja novih radnih mesta”, kazao je on.
On je kazao da Srbija ima tehnologiju za preradu drveta u pelete, ali ne u onoj meri koliko za to postoji potencijal.
Kako je saopšteno na skupu, Srbija „nedovoljno” (prema nekim procenama ispod jedan odsto) koristi obnovljive izvore energije a cilj je, prema rečima ministra Škundrića, da se za dve godine poveća na dva odsto.
Srbija ima potencijal da od obnovljivih izvora energije koristi biomasu 63 odsto, energiju sunca i hidropotencijala 14 odsto, energiju vetra pet do šest odsto i geotermalnu energiju oko četiri odsto.
Direktor Agencije za energetsku efikasnost Bojan Kovačević je kazao da se prema nekim procenama 25 odsto potreba energije može nadomestiti obnovljivim izvorima.
Na skupu je ocenjeno i da će obnovljivi izvori sve više morati da se koriste, da se Nemačka obavezala da do 2050. godine koristi oko 80 odsto energije iz tih izvora, kao i da u svetu ima oko milijardu ljudi koji nemaju električnu energiju.
Beta
objavljeno: 15.09.2010.
Pogledaj vesti o: Cena goriva
