Izvor: B92, 12.Feb.2010, 17:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lobiji se žale na monopol NIS-a
Beograd -- Trgovci naftnih derivata traže da se ispita da li je došlo do povrede konkurencije zbog sniženja cena goriva na pumpama Naftne industrije Srbije (NIS).
Predsednica Komisije Dijana Marković-Bajalović kaže da će Komisija za zaštitu konkurencije ispitati stanje na tržištu i dodaje da "što se tiče samog snižavanja cene određenih naftnih derivata, gde je Uredbom utvrđena maksimalna cena, to nije sporno i NIS ima pravo to da radi, ali pod određenim >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << uslovima to može biti povreda konkurencije".
S obzirom na to da NIS poseduje više od polovine benzinskih pumpi u Srbiji, otvoreno je pitanje dampinga cena i ugrožavanja konkurencije. Zbog toga su i komisiji za zaštitu konkurencije stigle žalbe na potez NIS-a, kaže ona i navodi da se Komisiji nisu žalile velike naftne kompanije već vlasnici nekih pumpi u Srbiji.
Ona je istakla da je Komisija za zaštitu konkurencije uputila zahteve učesnicima na tržištu naftnih derivata da dostave sve neophodne podatke i dodala da će Komisija na osnovu toga utvrditi da li ima elemenata za vođenje odgovarajućeg postupka.
Inače, predsednik Upravnog odbora "Nafta AD" Nebojša Atanacković kaže da "kada NIS ne bi imao monopolski položaj na tržištu u Srbiji, cena derivata bila bi niža u proseku za 12 dinara po litru".
Milan Rakić razlog odluke NIS-a vidi u višku koji se pojavio u rafineriji zbog slabije prodaje. On, međutim, navodi da je tačno da bi veleprodajna cena benzina bila niža za 12 dinara da ne postoji monopol na tržištu. Inače, ovo nije prvi put da NIS samoinicijativno snižava cenu benzina. I 2007, kada je bio u većinskom vlasništvu države, doneta je identična odluka koja se sprovodila šest meseci.
Povodom pojeftinjenja maloprodajnih cena goriva u proseku za 2,5 dinara po litru na benzinskim pumpama NIS, Atanacković je rekao da je tu reč o nelojalnoj konkurenciji i da, ukoliko Komisija za zaštitu konkurencije ne bi reagovala u tom slučaju, to bi značilo sigurno zatvaranje mnogih lokalnih benzinskih pumpi.
"Uvek je dobro pozdraviti neko pojeftinjenje, ali bi bilo bolje da su smanjenje maloprodajne cene goriva na svih 1.400 benzinskih pumpi u Srbiji, a ne samo na NIS-ovim pumpama", rekao je Atanacković.
On je objasnio da je smanjenje cena dozvoljeno za evrodizel i tečni naftni gas koji se uvoze, ali ne i na ostale naftne derivate koji se proizvode u Srbiji. Atanacković je istakao da pojeftinjenje goriva na svim pumpama može da se postigne na način da NIS, ukoliko smanjuje maloprodajnu cenu derivata, treba da snizi i veleprodajnu cenu ili da država dozvoli slobodan uvoz derivata.
Poznavaoci situacije na tržištu naftnih derivata, ipak, smatraju da je buka podignuta posle odluke NIS-a samo pokušaj boljeg pozicioniranja na tržištu kada krajem sledeće godine bude ukinut monopol.
Tako i predsednik udruženja privatnih pumpi u Srbiji Milan Rakić ocenjuje da sadašnja žalba komisiji za zaštitu konkurencije ima za cilj bolje pozicioniranje pojedinih lobi grupacija na tržištu. Naime, kada za godinu i po dana Naftna industrija Srbije ostane bez monopola na preradu naftnih derivata i uvoz benzina, u Srbiji će se otvoriti tržište za slobodno formiranje cena.
Do tada kupovaćemo benzin po ceni koju će određivati država ili ako neki prodavac, poput nedavno Lukoila, zbog privlačenja kupaca, samoinicijativno spusti cenu benzina.
