Izvor: Blic, 14.Feb.2011, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Les je mor
Po rezultatima istraživanja (na nivou celog sveta), po količini optimizma, Wiesbađani su na začelju kolone.
Taj podatak izazvao je burne reakcije Wiesbađanske političke elite, jer baš u ime te (opštenarodne) radosti, oni su godinama izvodili razne kerefeke – prodavali preduzeća, otpuštali radnike, smanjivali penzije i plate, povećavali cene" I, sad, neki belosvetski stručnjaci za optimizam kažu kako se njihovi građani ne smeju. E, ne može tako. Uostalom, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kad je onomad poskupeo benzin, niko nije plakao.
Naprotiv, građani su se smejali ha, ha, šta nas briga za cene goriva, nećemo više voziti automobile, ići ćemo gradskim saobraćajem, vikali su oni. Sutradan vest poskupeo prevoz. Ha, ha, ha, smejali su se opet, pa nećemo ni u tramvaj, ići ćemo peške, to je zdravije. Prođe nekoliko dana poskupela obuća" Ha, ha, ha, vrištali su građani od sreće i smejali se naglas, šta će nam cipele, ići ćemo bosi, ima li išta bolje za tabane od toga!?
Posle (opet) nekoliko dana, eto udarne vesti cene svih proizvoda skočile, a primanja ostala ista. Ha, ha, ha, pravili su ljudi viceve na račun toga. Ništa se bitno ne menja, sem što ćemo kupovati manje. A, gde je manje, tu je i više, što u prevodu znači da je sve relativno. Zato, udri brigu na veselje, vikali su građani na sav glas i smejali se grohotom. I, baš zato, podatak da su Wiesbađani najsumorniji narod na svetu naljutio je čelne ljude, jer bili su ubeđeni (na osnovu viđenog) da je građanima koje oni vode – sve smešno. I bili su u pravu.
