Izvor: B92, 13.Mar.2012, 16:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gorivo ne može jeftinije bez države
Beograd -- Poskupljenja naftnih derivata posledica su rasta cena sirove nafte i slabljenja dinara, a država bi trebalo da preispita zahvatanja u ceni goriva.
To su ocenili naftaši i stručnjaci povodom današnjeg novog poskupljenja derivata, trećeg u poslednje dve nedelje. Gorivo je u ovoj godini poskupelo za ukupno 13 dinara.
Povećanje cena motornog goriva uslovljeno je prilikama na globalnom svetskom tržištu naftnih derivata, rastom cene sirove nafte na svetskim berzama, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << koji je od početka godine bio 15,53 odsto, ali i situacijom na domaćem tržištu, odnosno slabljenjem dinara u odnosu na dolar, navodi se saopštenju Naftne industrije Srbije.
Dok u Ministarstvu energetike ne žele da komentarišu najnovija poskupljenja goriva, ministar poljoprivrede i trgovine Dušan Petrović je prošle nedelje ukazao da Vlada Srbije nema mogućnost da utiče na cenu naftnih derivata. Reč je o cenama na tržištu i berzanskoj robi, bez mogućnosti da na to utičemo, rekao je Petrović i naveo da je prethodnih nedelja nafta poskupela na svetskim tržištima sa 107 na 126 dolara po barelu.
Dinar je od početka godine oslabio u odnosu na dve vodeće svetske valute za 6,65 odsto u odnosu na evro i 3,99 odsto u odnosu na američki dolar, ističu u toj kompaniji i dodaju da NIS formira cene u skladu sa tendencijama na regionalnom tržištu goriva i kontinuirano prati da one budu na nivou prosečnih.
U Udruženju naftnih kompanija Srbije (UNKS) ističu da je prosečna maloprodajna cena goriva u Srbiji za prethodnih devet meseci porasla od 4,3 do 8,1 odsto odnosno cene su više za šest do devet dinara po litru u zavisnosti od derivata, dok je TNG u tom periodu poskupeo za 17,4 odsto.
Dalja smanjenje troškova sa kojima se suočavaju naftne kompanije bi bilo moguće ostvariti samo u saradnji sa državom i zato bi trebalo preispitati propise i procedure uvoza i stavljanja u promet goriva, kažu u UNKS-u i dodaju da bi osim ukidanja nepotrebnih troškova, izmena propisa uticala na uvodjenje prometa iz sive zone u legalne tokove.
Nacionalna organizacija potrošača pozvala je potrošače u Srbiji da 15. marta, na Svetski dan potrošača, ne kupe nijedan litar goriva, u znak protesta što je cena goriva od početka godine porasla za 10 odsto.
Ekonomista Ljubodrag Savić izjavio je da s obzirom da Srbija uvozi više od polovine potrebnih količina nafte, cene nafte na svetskoj berzi se odražavaju na domaće cene goriva, ali i dodao da je visoko zahvatanje države u ceni goriva.
On je ukazao da i kad cena nafte na svetskom tržištu oscilira i pada, kod nas retko pojeftinjuju naftni derivati, a ponekad se i minimalno povećanje cena nafte koristi za poskupljenje goriva.
Država treba da obezbedi podizanje nivoa konkurencije na tržištu, ali i da preispita i povede računa o sopstvenom nivou zahvatanja u ceni naftnih derivata, kazao je Savić i dodao da u tržišnoj privredi nije očekivano ograničenje marži na prodaju naftnih derivata.
Uticaj svih poreskih obaveza na visinu cene benzina u Srbiji je 52 odsto, što je 23 odsto više od proseka u regionu.
Kada je reč o dizelu, Srbija spada u red zemalja sa najvećim uticajem svih poreskih obaveza na visinu cena tog naftnog derivata u iznosu od 41,9 odsto, što je 17 odsto više od proseka u regionu.
Stručnjak za energetiku u Privrednoj komori Srbije (PKS) Ljubinko Savić podsetio je da od liberalizacije tržišta naftnih derivata samo tržište reguliše cene goriva i dodao da je reč o nafti kao berzanskoj robi čije se oscilacije cena na svetskom tržištu reflektuju na srpskom tržištu. Uz na rast cena naftnih derivata utiču i kursne razlike i stalno slabljenje vrednosti dinara u odnosu na evro i dolar.
Savić je napomenuo da Srbija uvozi oko 60 odsto potrebnih količina nafte i da iz domaćih izvora imamo nešto više od milion tona godišnje i dodao da Srbija nema strateške rezerve nafte i naftnih derivata, već samo zalihe iz Robnih rezervi, koje se koriste kada je vanredna situacija. Strateške rezerve u drugim zemljama su za oko 90 dana i to onih naftnih derivata koji se uvoze.
On je podsetio da na maloprodajnu cenu goriva utiče i nabavna cena, troškovi prevoza i prerade, troškove bankarskih garancija i osiguranja.
