Izvor: Kurir, 15.Sep.2011, 18:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
GORIVO SKUPO ZBOG DRŽAVNIH NAMETA
BEOGRAD - Liberalizacije tržišta naftnih derivata u Srbiji nije donela veću potrošnju goriva evropskog kvaliteta, jer se u našoj zemlji i dalje najviše troše derivati domaće proizvodnje, a glavni razlog zbog koga su cene goriva visoke su zahvatanja države koja dostižu 53 odsto maloprodajne cene derivata, ocenili su danas učesnici okruglog stola "Tržište naftnih derivata u Srbiji - osam meseci posle liberalizacije".
Uvoz evropremijum benzina od januara do avgusta nije >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << drastično povećan i u Srbiji je i dalje najprodavaniji domaći benzin premijum BMB 95 zbog strukture voznog parka kod nas koji je star u proseku oko 14 godina, rekao je generalni sekretar Nacionalnog naftnog komiteta Srbije - Svetskog naftnog saveta profesor Slobodan Sokolović.
On je ukazao da, kada je reč o akcizama na naftne derivate, nije prepoznat interes građana koji zbog starosti voznog parka, najviše troše gorivo domaće proizvodnje, čija bi cena mogla biti još niža da akcize na naftne derivate nisu usklađene po gornjoj granici.
"Ni izjednačavanje akciza na BMB 95, koji proizvodi NIS i uvozni BMB 98, koje je država učinila na insistiranje EU nije dovelo do smanjenja potrošnje tog goriva zbog veoma starog voznog parka u Srbiji. Država je nezgrapno komunicirala sa EU i nije mnogo vodila računa o potrošačima kada je povećala akcizu na BMB 95", precizirao je Sokolović.
Na tržištu Srbije je za osam meseci ove godine, zbog niže privredne aktivnosti, zabeležen blagi pad potrošnje naftnih derivata od oko tri odsto, za 28 odsto je povećana potrošnja evro premijuma 95 i za oko 30 odsto je povećan uvoz evrodizela, naveo je profesor Sokolović i dodao da je Srbiji potrebna bolja kontrola kvaliteta naftnih derivata.
Zamenik generalnog direktora Naftne industrije Srbije Nikolas Petri kazao je da su jedan od glavnih razloga visoke cene goriva u Srbiji velika davanja državi kroz akcize.
On je podsetio da je tržište naftnih derivata liberalizovano i da se cene slobodno formiraju, zbog čega NIS ne može biti indikator drugim naftnim kompanijama za formiranje cena na njihovim benzinskim pumpama, s obzirom na to da NIS ima najniže cene, a one su i različite na različitim benzinskim pumpama NIS-a.
Petri je naveo da su marže na naftne derivate u Srbiji na nivou regiona ili niže, istakavši da prosečna marža NIS-a iznosi od osam do 10 evrocenti po litru goriva, a da je ona na primer u Bugarskoj 13 evrocenti.
On je naveo da NIS stalno unapređuje efikasnost i kvalitet usluga kako bi bio što konkurentniji na tržistu, istakavši da ta kompanija posebnu pažnju poklanja proizvodnji naftnih derivata usklađenih sa evropskim standardima, modernizaciji rafinerija i benzinskih stanica, s obzirom na to da ove godine treba da bude pušteno u rad 25 novih i rekonstruisanih NIS-ovih pumpi.
Predstavnik Udruženja naftnih kompanija Srbije (UNKS) Aleksandar Mileusnić istakao je da je efekte liberalizacije tržišta i eventualnog sniženja cena neutralisalo povećanje akciza na dizel sa 30,47 na 37 dinara i bezolovnog motornog benzina sa 45 na 49,5 dinara, kao i visoka cena sirove nafte, koja je za sedam meseci ove godine 20 odsto viša nego u istom periodu lane.
"Da je ostalo staro formiranje cena, sada bi cena BMB 95 bila deset dinara viša, a kod evrodizela bila bi još veća razlika. Ocene da naftaši zarađuju ogroman profit su opasne, jer dovode do pogrešnih zaključaka. Marže su nešto veće na evrodizelu, ali na primer na TNG je svega 2,5 dinara. Ovo je delatnost koja zahteva velike investicije, a ima malu profitnu stopu", istakao je Mileusnić.
Direktor IREET Đani Brečevič naveo je da po otvaranju tržišta naftnih derivata kontrolna uloga države treba da bude još veća nego ranije, da ne bi došlo do narušavanja konkurencije, kako neke kompanije ne bi ostvarile ekstraprofit.
Skup je održan u organizaciji Internet časopisa "Balkanmagazin".
