Izvor: Politika, 12.Feb.2010, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li benzin može da pojevtini za 35 dinara
Za pet godina, koliko nije menjana marža trgovaca, akciza na dizel D2 povećana za 109,85, benzina za 70,55 odsto, a rafinerijska cena prerade skočila za 95,16 procenata. – Povećanje samo cena rafinerijske prerade i dampinškim cenama goriva, NIS protivzakonito preuzima kompletno tržište derivata
Ukoliko bi došlo do smanjenja rafinerijske cene prerade nafte (koja je u Srbiji duplo viša nego u Evropi), a država kroz akcize i PDV korigovala svoja zahvatanja kroz cenu litre >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << goriva – derivati u Srbiji bili bi jeftiniji za čak 30 do 35 dinara. To za „Politiku” tvrdi Stanko Šarac, vlasnik privatnih pumpi „Gaspetrol” u Pančevu.
Računica pokazuje, kaže on, da je od juna 2005. do kraja januara ove godine u NIS-ovim rafinerijama cena prerade za motorne benzine porasla za 95,16 odsto (odnosno sa 24,9 na 48,75 dinara), akcize su u istom periodu skočile za 70,55 odsto, a porez na dodatu vrednost za 66,37 procenata.
– Kad su u pitanju državna zahvatanja u litri goriva, situacija je još kritičnija kad je u pitanju dizel D2 gde su akcize za proteklih pet godina povećane za 109,85 odsto, odnosno sa 14,52 na 30,47 dinara – kaže Šarac i dodaje da u međuvremenu jedino nije menjana maloprodajna marža od oko pet dinara, koja je trebalo da isprati povećanje ovih troškova za 83,24 odsto i shodno tome marža iznosi 9,16 dinara.
Trgovci danas, dodaje Šarac, samo ekološku taksu plaćaju 160 odsto skuplje nego pre pet godina.
Imajući u vidu takve okolnosti, inicijativni odbor Grupacije za promet nafte i naftnih derivata uputio je vladi, odnosno ministarstvima energetike, trgovine i finansija zahtev za sprečavanje zloupotrebe monopolskog položaja NIS-a i usklađivanje trgovačke marže s rastom rafinerijske cene prerade i sa akcizama.
– Grupacija predlaže da se maloprodajne marže usklađuju sa cenom rafinerijske prerade, iznosom akcize, PDV-a, prodajnom cenom i ekološkom taksom. Insistira se da tako bude sve dok se ne ukine monopol koji NIS ima na srpskom tržištu – objašnjava Šarac.
Upitan zašto su privatnici reagovali tek kada je NIS objavio niže cene, Šarac kaže da je Ministarstvo energetike još lane dobilo podatke o troškovima benzinskih pumpi iz čega se moglo zaključiti da je za normalno poslovanje prosečne benzinske pumpe potrebno da ima najmanje 10 evrocenti marže po litri prodatog derivata.
Doneta je, međutim, odluka da se poveća samo cena rafinerijske prerade i na taj način sve efekte povećanja NIS je zadržao za sebe. Jer da je povećao maržu, onda bi se efekat povećanja podelio i na ostale prometnike.
NIS je ovim snižavanjem cena pored postojećeg monopola uveo i dampinške cene, jer nije smanjio veleprodajnu cenu za privatne benzinske pumpe, čime je direktno smanjio ionako malu (zakonom zagarantovanu) maržu privatnika. Time je, tvrdi Šarac, NIS protivzakonito krenuo u akciju preuzimanja kompletnog tržišta derivata.
Boban Atanacković, predsednik UO kompanije „Nafta”, kaže da se čeka odgovor Komisije za zaštitu konkurencije, ali da privatnici razmišljaju da doskoče NIS-u snižavanjem cene evrodizela ispod domaće, budući da to gorivo slobodno uvozi i to po cenama nižim za za 15 do 20 dinara. Računica pokazuje da se na evrodizelu koji se uvozi bez ograničenja u proseku zarađuje čak 19 dinara, te da su ovo obaranje cene i konkurencija omogućeni od kada je NIS lane počeo da ga proizvodi u svojim rafinerijama.
Po podacima analitičara, prosečna marža za benzine je pet dinara, za tečni naftni gas šest do sedam, a za evrodizel – 19 dinara, što znači da je prosečna marža za sve vrste derivata na prosečnoj benzinskoj stanici 9,30 dinara.
Donoseći odluku o smanjenju cena, NIS je ispunio sve pravne norme, uključujući i Uredbu o ceni goriva, koja određuje granice marže u rasponu od nula do pet dinara i omogućava svakoj kompaniji da sama određuje iznos marže, potvrđuju u toj kompaniji.
Naftna industrija Srbije, tvrde u toj kompaniji, nije monopolista u maloprodaji, jer ima 25 odsto udela na tržištu i zato slobodno može da koristi svoje pravo da smanji maržu da bi zadovoljila potrebe svojih klijenata.
Jasna Petrović
--------------------------------------------------------
Komisija češlja pritužbe
Komisija za zaštitu konkurencije počela je da prikuplja podatke od trgovaca gorivom, nakon čega će odlučiti da li će pokrenuti postupak zbog smanjenja cena na pumpama NIS-a, potvrdila je juče predsednica komisije Dijana Marković-Bajalović.
Činjenica da je NIS snizio cene, ne predstavlja povredu konkurencije i to je skladu sa uredbom koja reguliše promet derivata, rekla je ona i dodala da ipak pod određenim uslovima može da postoji povreda konkurencije, zbog čega je Komisija odlučila da zatraži određene podatke od privatnika.
[objavljeno: 13/02/2010]
Pogledaj vesti o: Cena goriva
.jpg)
