Izvor: Politika, 23.Okt.2013, 19:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Akcizama protiv šverca goriva
Ove godine bez akciza uvezeno i na pumpama prodato kao evrodizel 45.000 baznog ulja, što je devet puta više od stvarnih potreba
U toku devet meseci ove godine, u Srbiju je uvezeno 45.000 tona baznog ulja, što je gotovo dvostruko više nego u istom periodu prošle godine.
Bazna ulja se u Srbiju uvoze bez akcize i PDV. Ta „rupa u zakonu” mnogima omogućava dobru zaradu, jer mešanjem baznog ulja i dizela dobija se evrodizel koji se onda prodaje za pet do 10 dinara >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nižoj od najniže moguće cene u maloprodaji.
Ovo je jedan od razloga zbog kog su se pre dva dana u vladi sastali premijer, prvi potpredsednik vlade i predstavnici najvećih naftnih kompanija u Srbiji kako bi našli način da se što pre reguliše pitanje crnog tržišta akcizne robe i stane na put švercu goriva, budući da Srbija zbog toga godišnje gubi oko 300 miliona evra.
Na pitanje šta je konkretno predloženo na ovom sastanku, Kiril Kravčenko, generalni direktor NIS-a, kaže da je prioritet uvođenje akciza na robu koja se sada slobodno uvozi u zemlju.
On očekuje, kako kaže, da će vlada vrlo brzo izmenom zakona i donošenjem novih uredaba rešiti ovaj problem na koji naftne kompanije već dugo ukazuju i najavio novi sastanak sa čelnicima vlade za januar.
– Pri vladi će uskoro biti formirano telo za akciznu kontrolu na terenu u cilju sprečavanja daljeg šverca u naftnoj i duvanskoj industriji – potvrdio je Kravčenko i dodao da je to jedna od mera iz paketa koji su predstavnici naftne i duvanske industrije predložili, a država prihvatila.
U Udruženju naftnih kompanija Srbije kažu da je razlog njihovog osnivanja upravo bio taj da se izbore s nelegalnom konkurencijom uz pomoć države.
Tomislav Mićović, sekretar ovog udruženja, pita da li je Srbija za samo godinu dana doživela procvat industrije maziva ako se zna da je za devet meseci uvezeno skoro 45.000 tona baznog ulja bez akciza.
– Nema govora da su pumpe kod kojih je evrodizel jeftiniji za pet do 10 dinara, efikasnije. Ne, već godinama koriste metodu „akciznog razblaživanja”, što država toleriše, uprkos upozorenjima da svi gube – ističe Mićović.
On kaže da uvođenje akciza jeste jedan od načina da se zaustavi šverc goriva, ali ne i jedini i dodaje da je udruženje već predočilo vladi mere koje se mogu preduzeti da bi se suzbilo crno tržište derivata.
– Tu se pre svega misli na uvođenje obaveznih skladišta za bazna ulja, kako bi inspekcija u svakom trenutku mogla da ustanovi gde je roba završila – kaže on i dodaje da bez sistemske kontrole uvođenje akciza neće dati željene efekte.
Na pitanje kakvi su efekti kontrole ako inspektor utvrdi da je na nekoj pumpi prodavano mešano gorivo, ako ne može da obelodani ime pumpe na kojoj ga treba izbegavati samo zato da se ne bi narušio ugled kompanije, Mićović kaže, da je to druga priča i da tu takođe mora da uradi nešto.
Kao dobar primer uvođenja akciza navodi slučaj lož ulja, kojeg je, dok nije bilo trošarine, uvezeno i do 100.000 tona više, kao da smo se svi grejali na to najskuplje gorivo. Čim je uvedena akciza, u poslednja tri meseca nije uvezena ni tona.
Pri tom ne treba zaboraviti da su državna zahvatanja u svakom litru goriva oko 50 odsto i da je budžet zemlje na ovakav način ostajao bez dobrog dela prihoda.
U ovom času kako se saznaje šverc se izgleda pomera ka KiM gde je lane uvoz baznog ulja bio oko 9.800 tona, da bi od početka godine dostigao 14.000 tona, što državi mora da bude indikator da se i tamo nešto dešava.
J. Petrović-Stojanović
objavljeno: 24.10.2013.
Pogledaj vesti o: Cena goriva
