Izvor: Press, 29.Avg.2010, 23:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pala u nesvest, pa našla muža
Predsednica Skupštine kaže da su svi mislili da će biti glumica, a ona je znala da će postati psihijatar, priseća se svojih ljubavi i crvenog BMW-a koji je dobila na poklon
Predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić-Dejanović po Ustavu i svim zakonima ove države najmoćnija je žena u Srbiji.
U otvorenom razgovoru za Press kaže da joj je od svih brojnih i zvučnih političkih i stručnih funkcija najprijatnija uloga >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << bake Filipa Viktora. Na početku razgovora predsednica Skupštine se vraća pola veka unazad, u rodni Kragujevac i priseća se da su svi mislili da će biti glumica.
Moja prva ljubav i patnja!
- Bila sam odličan đak, ali su svi mislili da ću biti glumica. Imala sam običaj kada dođem iz škole da roditelje postavim kao publiku, uzmem manju i veću stolicu, pa imitiram čas đake, čas učiteljicu... Znate, ja sam jedinica. Od roditelja nikada nisam dobila batine, ali majka je umela da bude jako hladna kada se naljuti. Još pamtim škripu parketa kada ona hoda ljuta... Tatina mezimica sam uvek bila - priseća se Slavica.
Kaže da je za ljudsku dušu počela da se interesuje krajem osnovne škole, a već u gimnaziji je bila sigurna da će postati psihijatar.
- U gimnaziji sam doživela prvu veliku ljubav. Onaj ko u mladosti nije imao veliku ljubav, pa onda i razočaranje, ne znam da li je uopšte bio mlad... Naše generacije su se jedne drugima udvarale stihovima, a meni se moja prva ljubav udvarala pesmama Jovana Dučića. On je sada poznati akademski slikar, ne živi ovde i promenio je ime. Bila je to velika ljubav iako sam ja živela u Kragujevcu, a on u Beogradu... Kada sam došla na studije u Beograd i kad smo bili stalno zajedno, to više nije bilo to... - priča Đukićka i priznaje da je prva ljubav izbledela kada je upoznala budućeg oca svog jedinog deteta.
- Bila sam krhka i osetljiva... Na času anatomije pala sam u nesvest od jakog mirisa formalina. Kada sam se probudila bila sam u naručju svog budućeg supruga, inače sada dečjeg hirurga Dragana Đokovića. Kasnije mi je rekao: „Dobro je što si pala u nesvest, jer nisam znao kako da ti priđem..." - evocira uspomene predsednica.
Studentska ljubav je bila velika i jaka, pa se predsednica udala na petoj godini studija.
- Roditeljima to nije smetalo jer su znali da ću završiti fakultet... Sećam se da kada sam rekla tati da se udajem za Dragana, on je ravnodušno rekao: „Pa, dobro..." Ja ga pitam zašto nije oduševljen, a on meni: „Dragan nosi naočare!" - smeje se predsednica.
Bila sam sestra svom sinu!
Slavica otkriva da su joj roditelji bili najveća podrška da ne zapostavi karijeru kada je u 25. godini rodila sina Dušana.
- Suprug i ja smo uspeli da magistriramo i doktoriramo dok su mi roditelji čuvali dete, a mi smo dolazili vikendom da se igramo sa njim... Zato je, opisujući porodicu, moj sin Dušan u prvom razredu napisao u sastavu: „Ja imam baku i deku koji su mi mama i tata, a imam mamu i tatu koji su mi brat i sestra..." Verovatno ono što sam uskratila Dušanu, pokušavam da nadoknadim kroz ljubav prema unuku. Ali, oni žive u Portugalu, a ja imam mnogo obaveza... - ističe Slavica.
Kriza u braku sa prvim suprugom došla je kada je Dušan imao deset godina:
- Ja imam svoju teoriju razvoda, a to je da žene brže sazrevaju. U jednom trenutku mi se učinilo da imam dva sina, da brinem o mužu kao o detetu. Falila mi je sigurnost koju je moj otac pružao mojoj majci. Tata je bio pater familias, a ja sam u našem braku morala i sa majstorima da se bakćem, da rešavam stambeno pitanje. Ne mogu ružnu rečenicu da izgovorim o Draganu kao čoveku i kolegi, ali mi smo postali dva sveta... - dodaje Slavica. Najteže je, kaže, bilo objasniti detetu da se tata i mama više ne vole, a da njega beskrajno vole.
- Kada smo mu saopštili samo je rekao: „Ko tu šta pita dete, o tome odlučuju odrasli..." Interesantno je da me je upravo sin udao za drugog muža Ranka, mog vršnjaka koji mi je pružio sigurnost koja je nedostajala... - kaže Slavica.
Mama, udaj se za čika Ranka!
Osvajanje Slavice nije bilo lako, pa je sadašnji muž Ranko morao da pravi koaliciju sa sinom, prijateljima i kumovima. Znao je da voli dobre automobile, pa joj je odmah poklonio crveni BMW.
- Poslao mi je saobraćajnu dozvolu i ključeve sa buketom cveća. Ja šokirana odbijem jer ne želim bilo kakvu obavezu prema čoveku koga ne poznajem. Auto je stajao godinu i po dana u garaži, a ja i Ranko smo se sve više zbližavali. Tih godina nije bilo goriva, pa su autobusi bili retki. Ja ga zovem smrznuta sa stanice u Beogradu i pitam ga da mi pomogne da dođem do Kragujevca, a on odbije uz opasku da imam auto u garaži. I tada sam sela u taj BMW i više nisam izlazila... - dodaje Slavica.
Slučajno ili ne, taj crveni BMW ukraden je 5. oktobra 2000. godine kada je Slavica uveliko bila gospođa Dejanović.
- Sin mi je govorio: „Mama, nemoj da budeš sama. Loše se osećam kada negde odem, a ti sama." Ja kažem da ja nikog ne volim. A on meni kaže: „Dobar čovek se lako zavoli. A čika Ranko je dobar čovek." I tako se ja udadoh drugi put. Znala sam da je on pravi, ali mi je Dušanova podrška mnogo značila...
Ljubav sa Rankom i dalje traje i nisu je narušili protesti radnika nezadovoljnih privatizacijama u kojima je njen muž učestvovao.
- Ranko mi se i dalja udvara lepim gestovima. Nemam problem da javno kažem da mnogo toga dugujem njegovoj prvoj supruzi koja je u njega ugradila nešto toplo i usadila mu tu naviku da bude dobar prema ženi - zaključuje „prva žena Srbije".
