Izvor: B92, 02.Mar.2021, 18:21
Test za polaganje vozačkog prepun trivijalnosti – brave bitnije od znaka "stop"
Uče se nepotrebna pitanja o tehničkim karakteristima vozila, koja budućem vozaču nikada neće zatrebati.
Među ispitnim pitanjima za polaganje vozačkog ispita B kategorije već više godina ne postoji nijedno koje se odnosi na dva najvažnija znaka izričitih naredbi, a to su obavezno zaustavljanje - "stop" i ustupanje prvenstva prolaza - "obrnuti trougao".
Sa druge strane, uče se nepotrebna pitanja o tehničkim karakteristima vozila, koja budućem vozaču nikada >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << neće zatrebati, pišu Novosti.
Jedno od njih je i kakve moraju biti brave na vratima vozila, koja su prvi put registrovana nakon 1. januara 1987. godine.
Od 2012. godine nije doneta zvanična odluka koji udžbenici će se štampati i koristiti u obuci, iako je to predviđeno Zakonom o bezbednosti saobraćaja, a na tržištu ima različitih priručnika.
Testovi se od 2016. godine rade elektronski. Informacioni sistem MUP-a na sajtu e-uprave, za teorijsko osposobljavanje kandidata, ne sadrži objašnjenja za tačne odgovore.
Da bi nadomestile te nedostatke, auto-škole same prave programe za obuku svojih polaznika. U Privrednoj komori auto-škola Srbije kažu da se Zakon o bezbednosti saobraćaja od 2009. godine menjao 13 puta, kao i da su česte izmene i pratećih pravilnika.
"Naše udruženje je napravilo program sa pitanjima i objašnjenjima, iz koga kandidati direktno uče testove i tu se svaka izmena elektronski lako ubacuje", navodi za Novosti Mladen Rašeta iz ove organizacije.
"To je jedini način da se isprate sve promene".
Miljan Marković, direktor jedne poznate auto-škole, ukazuje da je propust što informacioni sistem MUP-a na sajtu e-uprave ne sadrži objašnjenja za tačne odgovore.
"To je naša najveća zamerika, ne znam zašto nema objašnjenja kada je predviđeno, a sada su ta polja prazna na portalu e-uprave", kaže Marković.
"Zato za naše polaznike pravim program za vežbanje gde će biti objašnjeni tačni odgovori".
Rašeta ističe da je problem što na ispitnom testu već više godina nema pitanja koja se odnose na dva najvažnija znaka, "stop" i "obrnuti trougao".
"Od kada je došlo do promene definicije ovih znakova, njih nema među ispitnim pitanjima", kaže Rašeta.
"Kandidati za njih čuju na predavanju i kada uđu u auto, ali nema provere na testu da li znaju".
On dodaje da, sa druge strane, iz oblasti o vozilima ima pitanja za koja smatra da nisu potrebna, ali ističe i da ukoliko ih kandidat ne zna, to neće uticati na prolaznost na ispitu, jer nose mali broj poena.
"Na primer, šta označava 60 na oznaci pneumatika 180/60 R14 82 T", navodi Rašeta.
"Zašto bi to morali da znaju, u uputstvu od automobila piše kakvu gumu moraju da imaju".
Jedno od pitanja je i kako moraju biti izvedeni, odnosno osigurani poklopci na svim spoljašnjim stranama motornih i priključnih vozila.
Ili, kakvo stop svetlo moraju imati putnička vozila koja su prvi put registrovana u Srbiji nakon 1. marta 2011. godine.
Njihovo udruženje, koje ima više od hiljadu inženjera saobraćaja, kako navodi, često je upućivalo dopise MUP-u u nameri da se unapredi sistem obuke, ali se njihovi predlozi gotovo nikad ne usvajaju.
Direktor jedne auto-škole, Miljan Marković, kaže da je prolaznost kandidata na teorijskom ispitu za B kategoriju prilično visoka.
On ističe i da je obuka od 40 predavanja veoma značajna.
"Test sadrži 41 pitanje zatvorenog tipa, samo zaokruživanje, nema dopunjavanja", objašnjava Marković.
"Kandidat treba da ima 85 procenata tačnih odgovora da bi položio ispit".
Obuka za B kategoriju u Crnoj Gori košta oko 260 evra i znatno je jeftinija nego u Republici Srpskoj, BiH i Srbiji.
U našoj zemlji se kreće od 52.000 do 90.000 dinara, odnosno od oko 450 do 770 evra. Ovaj raspon postoji, jer neke auto-škole, koje nemaju godišnji promet veći od osam miliona, ne plaćaju 20 odsto PDV-a.
U cenu je uračunat i po jedan izlazak na teorijski i praktični deo ispita.
U Republici Srpskoj obuka košta uglavnom od 410 do 460 evra, dok je u Federaciji BiH oko 510 evra.
Cena varira od grada do grada. Jeftinija je u većim mestima, poput Banjaluke, gde ima desetak auto-škola, pa konkurencija utiče na obaranje cene, nego u manjim, gde je situacija suprotna.
U Federaciji BiH budući vozači treba da izdvoje nešto više, u proseku oko 510 evra. Ubedljivo najskuplja obuka u čitavoj BiH je u opštinama Hercegovačko-neretvanskog kantona, gde već godinama košta 720 evra.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
.jpg)
