Izvor: Kurir, 14.Okt.2015, 08:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
TREĆE DOBA: Kad vam se u glavi zavrti od godina
U starosti, mnogi ljudi osete da gube ravnotežu, pa u strahu od pada ostaju kod kuće. Ima li leka?.
Zanošenje pri hodu, nestabilnost i vrtoglavica najčešće pogađaju starije ljude, koji se zbog toga otežano kreću i često padaju, bez vidnog uzroka. U strahu od pada sve ređe se odlučuju da izađu iz kuče. O uzrocima ovog poremećaja razgovarali smo sa audiologom dr Galinom Joković, specijalistom ORL, iz Vega ORL ordinacije u Beogradu.
Put informacija >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir <<
– Sistem za održavanje ravnoteže je kompleksan. Informacije o pokretima, okretanju glave pri kretanju, osloncu na podlogu na kojoj sedimo, ležimo, stojimo ili po kojoj se krećemo, dolaze iz oka, čula za ravnotežu u unutrašnjem uvu i vestibularnog sistema, sistema za duboki i površni senzibilitet, i iz tela idu ka centralnom nervnom sistemu. On usklađuje sve ove informacije i šalje odgovor mišićima, koji nas održavaju stabilinim i pomažu nam da se krećemo. Kada to znamo, onda je jasno koliko je održavanje ravnoteže složeno – objašnjava dr Joković
Starenje kao problem
U procesu starenja nastaje niz degenerativnih promena koje menjaju osećaj za prostornu orijentaciju.
– Dolazi do gubitka neurona, nervnih vlakana i postepenog gubitka funkcije čula za ravnotežu, do slabljenja mišićne snage i sporosti refleksa, slabljenja vida, promena na malom i velikom mozgu, a nivo B12 vitamina opada. Na nestabilnost utiču i oboljenja poput Parkinsonove bolesti, dijabetesa, visokog pritiska, gojaznosti, reumatskih oboljenja i oboljenja mišića koja remete stabilnost. Takođe, utiče i korišćenje sedativa i nekoliko različitih lekova protiv drugih bolesti, koji kao neželjeni efekat mogu imati poremećaj ravnoteže – ističe dr Joković.
Vrtoglavica kao simptom
Osim nestabilnosti pri hodu, stariji ljudi često pate i od vrtoglavice prilikom ustajanja i leganja, okretanja, saginjanja ili zabacivanja glave.
Problem sa računanjem – prvi znak demencije
Američki naučnici tvrde da se problemi sa računanjem kod pacijenata manifestuju godinu dana pre pojave Alchajmerove bolesti. Istraživanje naučnika sa Univerziteta Alabama u Birmingemu, objavljeno u časopisu „Neurology”, obuhvatilo je 87 osoba s blagim kognitivnim poteškoćama. Kod 25 ljudi se pojavila demencija u vidu Alchajmerove bolesti tokom trajanja studije, dok se kod njih 62 ona nije ispoljila. Ovo može biti korisna smernica za lekare, jer ako neko već ima probleme sa pamćenjem, a onda se jave i poteškoće prilikom računanja, to bi mogao biti prvi znak početka demencije.
Šetajte bez straha
Osobe koje pate od nestabilnosti i vrtoglavica ne treba da se plaše kretanja. Ako imaju problema s vidom, potrebno je prvo rešiti taj problem. U kući treba da uklone sve prepreke da bi se nesmetano kretali, a noću da ostavljaju upaljeno svetlo. Preporučuju se lagana šetnja, nošenje udobne i čvrste obuće i korišćenje nekog pomagala poput štapa. Efikasne su i vežbe za stabilnost. Da bi se smanjilo opterećenje zglobova, telesnu težinu treba dovesti na normalu.
Pokrenite se!
Mnoge osobe starije od 65 godina provode i do 10 sati dnevno sedeći ili odmarajući se, što ih čini najneaktivnijom populacijom, piše portal NHS choices. Predugo sedenje ove ljude može koštati većeg rizika od padova, gojaznosti, srčanih oboljenja i prerane smrti. Kako starimo, sve je važnije da ostanemo aktivni dao bismo sačuvali zdravlje, jer je dokazano da osobe koje su fizički aktivne imaju manje šansi da dobiju srčani udar, dijabetes tipa 2, šlog, depresiju i demenciju. Preporučuje se najmanje pola sata dnevno neke fizičke aktivnosti. Sređivanja kuće, odlazak u kupovinu ili kuvanje nisu dovoljni, jer ne zahtevaju veliki napor koji bi ubrzao rad srca. Da biste postigli 2,5 aktivnih sati nedeljno, bavite se baštovanstvom, hodajte brzim tempom, vozite bicikl ili vežbajte s tegovima.
Učite nešto novo
Mnogim starijim ljudima omiljena razbibriga je rešavanje ukrštenih reči, što je, veruje se, dobro za održavanje mentalnog zdravlja. Međutim, najnovije studija objavljena u časopisu „Psychological Science” pokazuje da nećete imati koristi ako to stalno radite. Dobar uticaj na memoriju može da ima jedino učenje neke nove aktivnosti. Naučnici su obavili istraživanje na više od 200 penzionera: jedna grupa je pohađala kurs digitalne fotografije, a druga slušala klasičnu muziku i slagala slagalice. Studija je pokazala da je pamćenje posle 12 nedelja bilo bolje kod grupe koja je učila nešto novo, što nikad pre nije radila, nego kod onih koji su se bavili uobičajenom aktivnošću.
Autor: Foto: Shutterstock,Foto: Thinkstock
