Izvor: B92, 30.Jul.2010, 13:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Spačeku" daje novi život
Inženjer Branislav Mrkojević u Batajnici čuva Citroenovu A seriju od zaborava.
Naselje Šangaj kod Batajnice. Na ograđenom placu Branislava Mrkojevića (38) miruje bar 50 starih „spačeka", „dijani", „amija" i „meharija". Jedan od najvećih kolekcionara Citroenove „A" serije u svojoj radionici, iznova, udiše im život. Čuva ih od zaborava, jer se broj ovih automobila u Srbiji poslednjih godina drastično smanjuje.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Ispred njegove radionice, na pokretnom stolu, rađa se novi „spaček". Kao da je Branislav vratio vreme u 1967. godinu. Od osnove starog ostalo je tek nekoliko komada, na koje vari nove delove. Već dve decenije ne jenjava njegova ljubav prema francuskom „gospodinu na četiri točka" sa oznakom „2 CV".
- Moj prvi auto bio je „ami 8", a potom „dijana" i „geri" - priča Mrkojević, predsednik Citroen kluba Srbija, dok nituje komad novog lima za šasiju. - Menjao sam jedan za drugim. Bila je to ljubav otkako sam provozao prvi krug. Išao sam „spačekom" i do Monte Karla. Nikad me nije izdao.
Kaže da je u Srbiji lane registrovano oko 3.100 automobila iz „A" serije. Njihov broj se, 2010. godine, znatno smanjio, pa ih je u evidenciji MUP samo – 1.920.
- Svakog leta njihov broj se prepolovi. Skupljači starog papira neretko kradu „spačeke". Očerupaju auto tako da od njega ostane samo šasija na točkovima, motor i prostor za gomilanje kartona. Nestaje „A" serija i zato što je malo delova, pa se u radionicama od tri automobila često napravi jedan.
Kroz njegovu radionicu, kako kaže, prošlo je bar 70 odsto od svih automobila iz „A" serije koji postoje u zemlji. Stižu havarisani i truli, ali sa željom da pređu još koji kilometar.
- Najviše mušterija dolazi iz Hrvatske - priča Branislav. - Kad repariram stari auto, uzmem sve što na njemu vredi, pa pravim novi. Sve radim sam - od mehanike i limarije do lakiranja. Treba mi bar tri meseca da bih napravio jedan nov „spaček". Zato godišnje ne mogu da uradim više od pet. Kad sredim „starca", vredi bar 5.000 evra. Ali, reparacije radim po porudžbini.
Branislav je zaposlen u Istorijskom muzeju Srbije na održavanju sistema za informatiku i elektroniku. Kako kaže, za ljubav prema „spačeku" uvek nađe vreme: - Mojim mušterijama nije bitno što bi za isti novac mogli da kupe neki moderniji automobil - kaže. - Polovina njih sada ima između 50 i 60 godina, kao mladi su vozili „spaček", pa sada žele da ga ponovo imaju. Druga polovina ga želi zato što je kultni automobil. Postoje, ipak, i oni, koji jednom sednu u njega, osete mu dušu, i više ne žele da voze bilo šta drugo.
Najskuplji primerak koji je sklopio bio je vredan 9.000 evra, jer kupac je tražio da svaki deo na njemu bude nov! Pravi i sajamske eksponate, a reparirao je i „oldtajmer" koji stoji u zastupništvu Citroena u Srbiji.
Pod strehom u njegovom dvorištu, parkiran je i „geri" iz 1984. godine. Postoje samo dva registrovana u Srbiji, a ovakav primerak ne poseduje čak ni Citroenov konzervatorijum u Parizu. Pokloniće im ga, veli, 2011. godine.
Okupljanje
Ljubitelji „spačeka" i „dijana", i drugih četvorotočkaša iz „A" serije, okupuće se prvog vikenda u septembru na Borskom jezeru. Citroen klub Srbija tri puta godišnje organizuje okupljanja na kojima svi članovi mogu da pokažu svoje mezimce na četiri točka. Ova trodnevna smotra biće i poslednja 2010. godine. Prethodni susreti održani su tokom marta na Zlatiboru, a u maju skup je bio u Subotici.
Tekst i fotografija - NovostiOnline (P. Janjatović)
