Izvor: SrbijaDanas.com, 12.Jul.2023, 14:37

SVI IH IMAMO: Ovo su 10 NAJIRITANTNIJIH vozačkih NAVIKA!

Koja je vaša?

Kočnice su verovatno najvažniji bezbednosni element automobila. Istovremeno, mogu izazvati najveću frustraciju ako se koriste na pogrešan način. Odabrali smo deset različitih navika u vožnji kojih se možete osloboditi kako biste bili opušteniji i pažljiviji kada koristite pedalu kočnice.

Vozači koji se previše približe vašem zadnjem delu podsećaju i asocijaruju na vozačku nekulturu. Vožnja previše blizu automobila ispred često dovodi >> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com << do nepotrebnog kočenja. „Šta nije u redu ako povremeno kočim?“, pitaće se mnogi. Ništa, ako ste jedini vozač na Zemlji. Svaki put kada kočite iza sebe izazivate lančanu reakciju koja dovodi do usporavanja saobraćaja. To je talasni efekat koji se može protegnuti kilometrima. Često, kada naiđete na gužvu na autoputu, prvo pomislite da je nesreća negde ispred vas, ali nema ništa. Najverovatnije je gužva posledica onih koji se zaustavljaju na svakom koraku i izlazu. Ako držite potrebnu udaljenost, nema potrebe za kočenjem, samo malo pustite gas.

Ovo je poput tunelske vizije, ali je gore ako ste vozač. To znači da ne gledate dalje od vrha sopstvenog nosa i ne primećujete promene u saobraćaju ispred sebe poput krivine, ležećih policajca koji leži u drugim trakama i slično. Takvo gledanje, naravno, dovodi do nepotrebnog korišćenja pedale kočnice, a kao što smo ranije pomenuli, to dovodi do lančane reakcije. Za tren iza vas se stvori kolona od nekoliko kilometara, a vi „ništa niste uradili“. Ako obratite pažnju na ono što se dešava ispred vas, ne samo metar ispred vašeg automobila, već koliko god je to moguće, moći ćete mnogo bolje da predvidite situaciju u saobraćaju, a na kraju će to dovesti do mnogo manjeg kočenja.

Vožnja Beogradom ume često da se oduži, pogotovo kada čuveni "špic" , takodje to važi i za pojedine veće gradove u Srbiji. Kako bi se skratilo vreme čekanja u koloni, ljudi uglavnom posežu za svojim telefonima, a zaapravo je nezamislivo kako neko ne može da odustane od gledanja u ekran svog telefona, i svedoci smo da vozači zbog te loše navike obično, voze sporije, popušta im koncetracija i dodatno usporavaju vozila iza sebe, da ne spominjemo u koliko slučajeva su mobilni telefoni bili " glavni krivci" za mnoge saobraćajne nesreće, koje su se nažalost završavale i fatalnim ishodom.. Nažalost, takvih ljudi nije malo. Neki kucaju krišom, neki prislone telefon na volan i prstima prelaze preko njega. Ljudi koji kucaju dok voze neizbežno će nepotrebno kočiti ili lutati levo-desno kroz trake, što će zauzvrat naterati neke druge učesnike u saobraćaju da koče.

Kod nas se sve priče o opasnostima u saobraćaju svode na preteranu brzinu, ili kako besmislena floskula kaže, „neprilagođenu brzinu“ koja sve pokriva. Osim što vozi presporo, što može biti veoma opasno, ali obično ne za onoga ko tako vozi, već za druge u saobraćaju oko njega. Dežurni gnjavator koji vozi jedva 42 km/h po potpuno suvom putu uz ograničenje od najmanje 20 km/h više od njegove „vrtoglave“ brzine će vrlo verovatno nepotrebno kočiti. Isto tako, smetnje uzrokuju da ih drugi preteknu, što je uvek potencijalno opasno. Dakle, ako ne možete da vozite brže od 40 km/h, koristite javni prevoz ili bicikl.

Svakodnevno se svi susrećemo sa vozačima koji se ponašaju kao da su sami na svetu i kao da je put njihovo vlasništvo. Simptomi ovog sindroma se izražavaju na različite načine – promena trake bez žmigavca, preticanje sa desne strane, lenjo preticanje koje traje večno, vožnja u dve trake... Često se manifestuje „maštovitim” parkiranjem i beskonačno usporenim kretanjem u saobraćaju. svetla. Sve je to ponašanje koje uzrokuje nepotrebno kočenje, često i snažno, koje zatim šalje talase niz put. Kao i kod nosilaca nekih virusa, počinilac obično ne trpi posledice. Oni oko njega pate.

Kada se duga vozila, kao što su kamioni za vuču, skreću, prvo se moraju lagano okrenuti na suprotnu stranu da bi prešli krivinu. Upravo toliko vozača okreće, bez obzira da li voze VV Polo ili Opel Corsu. Jedino objašnjenje je da su oni zapravo bivši kamiondžiji ili sadašnji, ali nisu na poslu. Jedini problem je što bi to značilo da u Srbiji imamo najmanje 100.000 vozača. Takvo skretanje, jasno, izaziva nepotrebno kočenje vozača iz suprotnog smera. Isto tako, vozači koji skreću na ovaj način obično su veoma spori pri skretanju, pa stvaraju lančanu reakciju kočenja i iza sebe. Nažalost, ne postoji zakon protiv ovakvih glupih poteza volanom, ali bi trebalo da bude. Kazna bi, na primer, mogla da bude obaveza da se tri meseca vuče duga prikolica.

Koliko ste puta pratili nekoga na parking ili javnu garažu i čekali da se parkira? Svakako često. Problem nastaje kada momak za kojim ste ušli mora da uđe na prvo slobodno mesto, a potrebno je večno da ga „naciljate“. Ako ne volite parkiranje, budite pažljivi prema drugima, nemojte odmah gurati na prvo mesto ako ih ima dalje, ili se pomerite u stranu i propustite automobile iza sebe, pa parkirajte do mile volje. Ima i onih kojima treba večno da napuste parking, pogotovo ako ih neko čeka na mestu. Ne morate žuriti kao na početku trke Formule 1, ali budite pažljivi prema drugima. To su takođe situacije u kojima je kočenje nepotrebno, a veliki broj automobila nepotrebno radi u praznom hodu.

Postoji kategorija vozača koji uvek moraju biti prvi. Prilikom približavanja semaforu na putu sa više traka, uvek moraju da se zaustave u traci sa manje automobila, čak i ako je jedan auto manje udaljen tri trake. To često uzrokuje nepotrebno kočenje ostalim učesnicima u saobraćaju, a ušteda vremena je u rasponu od možda 0,2 sekunde. Ili nisu, ako je u traci sa manje automobila nešto smetalo.

Na putevima je sve više kamera i većina vozača im prilazi opreznije i pazi na ograničenja brzine. To je dobro, zato su i postavljene, naravno, tu je i ona iritantna i zapravo opasna kategorija vozača koji obavezno prolaze pored kamere bar 20 do 30 km/h sporije od dozvoljene brzine. To, naravno, znači i nepotrebno kočenje, ne samo njih, već i mnogih vozača iza njih. Ista kategorija jednako intenzivnije, ako ne i jače koči kada vidi policiju pored puta.

Što se brže krećemo, to smo sporiji. Zvuči kao neka blesava teorija relativnosti, ali to je zapravo saobraćajni fenomen. Kada se vozila kreću većim brzinama, potrebna su im veća rastojanja, a veća razdaljina znače i manji kapacitet puta, na kraju svi ispaštaju. U okruženju punom semafora, raskrsnica, skretanja i gustog saobraćaja, biti brži od drugih često znači samo iluziju brzine, a ne znatno raniji dolazak na cilj. Istovremeno, brza vožnja izaziva jače kočenje, a jače kočenje iza nas ima jaču lančanu reakciju kočenja. U stvari, jurnjava se isplati samo na praznom putu. Po mogućstvu krivudavo i brdovito ili uz more, ali onda je reč o sasvim drugoj teoriji, tačnije praksi – uživanju u vožnji, a i tada želimo da što manje kočimo...

Nastavak na SrbijaDanas.com...