Izvor: N1 televizija, 02.Jun.2016, 17:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pitanja koja treba sebi da postavite pre kupovine automobila
Kako kupiti najbolji automobil je pitanje sa kojim se suoči gotovo svako ko odluči da kupi novo ili polovno vozilo.
Želje su, po pravilu, veće od mogućnosti, pa čak i kada postavimo cenovni limit i dalje postoji mnogo pitanja na koja treba odgovoriti. U Srbiji se automobili izuzetno loše održavaju, pa treba biti obazriv.
Odakle početi, kako se organizovati, gde gledati i kako pazariti auto, otkriva Aleksandar Todorović, urednik sajtova najboljiauto.com >> Pročitaj celu vest na sajtu N1 televizija << i testoviautomobila.net.
Ukoliko se osiromašeni sprski kupac okrene polovnjacima, dočekaće ga loše održavani automobili kupljeni u Srbiji ili oni iz uvoza sa vraćenim kilometražama ili poplavljeni. O novim modelima razmišljaju samo odabrani, a većina naroda kupuje svoje limene ljubimce preko oglasa, prijatelja ili na Bubanj Potoku.
Servisi ne mogu puno da vam pomognu, jer su prevaranti dovitljiviji od njih, a niko vam neće rastaviti motor da bi moga da vam da tačnu prognozu koliko mu je još života ostalo (merenje kompresije nije dovoljno pouzdano). Razni aditivi danas od „babe prave devojku“ ali samo privremeno, a sasvim dovoljno dugo da budete prevareni.
Budite iskreni prema sebi
Kada ste konačno utvrdili koliko možete da se "pružite", uzmite olovku i papir u ruke i odgovorite sami sebi na sledeća pitanja:
1. Da li je nužna prodaja automobila koji trenutno posedujete?
2. Da li kupujete noviji auto samo jer vam je stari dosadio ili zato što imate potrebe za jačim ili većim automobilom?
3. Koliko dana u jednom mesecu vozite auto?
4. Da li možete da održavate skuplji i moderniji model?
Ukoliko je odgovor na prvo pitanje potvrdan, i zaista vam zbog posla ili porodice koja raste, treba komforniji i snažniji limeni ljubimac onda treba analizirati i preostala dva pitanja, odnosno odgovora.
Odnosno, prvo izračunajte koliko vas košta registracija i osiguranje automobile koji imate ili želite da kupite, a zatim na taj iznos dodajte troškove održavanja istog i potom podelite brojem 365, koliko ima dana u godini, i prilično tačno ćete izračunati koliko vas košta parkirani auto ispred zgrade koji vozite uglavnom vikendom ili samo kada je lepo vreme.
Pomenuti iznos pomnožite sa dva, ukoliko kupujete primetno moderniji automobil od onoga koji trenutno imate. Na primer, ako prelazite sa Astre G na novu H, ili sa Golfa III na Golf VI. Odnosno sa 4 ili 5 ako trenutno imate neki Zastavin automobil, a želite da konačno kupite neki auto proizveden u razvijenoj Evropi ili Japanu.
Dobro ste se zamislili? Znao sam, ali ipak, ako vam automobil neizostavno treba zbog odlaska na posao, trudne žene ili male dece, ili već imate dovoljno izgovora kako biste celu ušteđevinu "spiskali" na "lim" odnosno "zeleno svetlo" lepše polovine, možete da krenete na sledeću stepenicu – Izbor modela.
Kako odabrati pravi model?
Iako gotovo tri godine pokušavam da vam pomognem odgovorima na ovo delikatno pitanje, uvek dođem do istog zaključka – morate sami odabrati pravi automobil za sebe. Ne mogu da znam vaše skrivene želje i potrebe, ne mogu da pogodim šta je za vas atraktivan dizajn a još manji koji su vam automobili odbojni, odnosno ružni.
Danas su automobili zapravo kompleksniji i različitiji nego ikad ranije uprkos mnogobrojnim zajedničkim platformama, motorima, menjačima i sličnoj elektronici.
Takođe, nemamo svi iste potrebe. Većini je dovoljno da automobi "upali" u hladnim zimskim jutarnjim časovima, i da ne troši više od 7,0 litara jeftinijeg dizela, ali ima i onih drugih koji uživaju u vožnji na ovaj ili onaj način.
Koliko ljudi toliko i ćudi, zbog toga i postoji tako bogat izbor modela čak i na našem siromašnom tržištu. Za svakog od vas postoji onaj pravi, gotovo idealan model ali ga samo treba pronaći, odnosno otkriti.
Kako biste sami došli do odgovora na ovo pitanje, odgovorite što je moguće preciznije na sledeća pitanja:
1. Koliko kilometara godišnje prelazite sa automobilom?
2. Koliko osoba se najčešće nalazi u autu?
3. Koliko često upotrebljavate prtljažnik?
4. Da li se pretežno vozite samo u gradu?
5. Koliko često putujete auto putem?
6. Koliko ste vešt i iskusan vozač?
7. Da li često žurite i vozite brzo?
8. Da li će porodični auto voziti više vozača od jednog?
Odgovor na prvo pitanje je lako dati, a sledeće što treba utvrditi je gde je granica koja određuje da li ćete se okrenuti benzincu, dizelašu ili ćete preći na ekološko gorivo – tačni naftni gas.
Ukoliko kupujete polovan automobi i prelazite godišnje do 10.000 km u proseku je uvek mudrije pazariti benzinca jer ga je jeftinije održavati i po pravilu je u boljem stanju od dizelaša sličnog godišta i klase.
Kupovina novog automobila uključuje u troškove i veliki gubitak vrednosti vozila u prve 3 godine, tako da treba razmišljati o benzincu čak i ako godišnje prelazite oko 15.000 km, pogotovo ako kupujete auto preko lizinga, pa razlika koje je obično oko 1.500-2.000 evra između benzinske i dizel verzije u nabavnoj ceni, na kraju sa svim kamatama i troškovima naraste skoro do 3.000 evra.
Godišnja kilometraža od preko 25.000 kilometara vas definitivno okreće dizelašima. Naravno, tu je uvek prisutna i opcija konverzije benzinca na gas, ali je ubedljivo najsrećnije rešenje u tom pogledu kupovina modela koji već ima fabrički ugrađene instalacije za pogon gasom.
Mnogobrojnim analizama je utvrđeno da čak u 70% slučajeva u automobilu sedi samo jedna osoba, a da tek u 10% slučajeva u vozilu ima više od 3 osobe. Odnosno ukoliko je odgovor na drugo pitanje – jedna ili dve, onda nema potrebe da pazarite automobil koji nudi i dovoljno mesta na zadnjem sedištu, posebno ako je takav model skuplji od onoga što možete realno da priuštite.
Slično važi i za treće pitanje. Odnosno, ukoliko vam veliki prtljažnik zatreba samo jednom godišnje, nema potrebe da na zapreminu gepeka obraćate pažnju prilikom izbora modela.
Ukoliko vam automobil služi uglavnom da se odvezete do posla, odnosno 90% pređene kilometraže prelazite u gradu, dodatnu prednost treba svakako dati dizelašima jer oni neuporedivo bolje podnose stani-kreni sistem vožnje, odnosno delimično opterećenje agregata. Tu su benzinci inferiorni.
Uz to, svakako je van svake pameti da u tom slučaju kupujete automobil koji ima više od 70-80 KS, ali gledajte da to bude auto sa manje od 100.000 km.
Naravno, ako često putujete auto putem, i praktikujete duže relacije nekoliko puta godišnje, prednost treba dati automobilima koji imaju dobro, sigurno oslanjanje i motore koji su dovoljno snažni, odnosno imaju minimalno bar 75 KS, a preporučljivo 90 i više KS.
Odgovor na pitanje broj šest treba biti što iskreniji. Sopstvenu veštinu nije lako proceniti, oceniti ali u tome vam mogu pomoći prijatelji, iskusniji i stariji vozači od vas, ali i najbliži, odnosno članovi vaše bliže i šire porodice.
A to koliko ste iskusni je ipak lakše odrediti, na primer pogledom na datum dobijanja vozačke dozvole, odnosno na broj pređenih kilometara. Ukoliko spadate u grupu vozača koji iza sebe imaju manje od 30.000 km i tek dve godine vozačku dozvolu znajte da spadate u najrizičniju grupu koja je najopasnija za saobraćaj i druge vozače.
Tek preko 10 godina staža i bar 100.000 km provedenih za volanom, vas svrstava u prosečno iskusne vozače, što samim tim ne znači i da ste M.Schumacher.
Takođe, to što 10 godina niste napravili nijedan udes ne znači automatski da ste dobar vozač, već da ste samo dovoljno pažljivi i umereni za volanom, ali i da ste imali malo sreće na drumu. Ovo navodim iz prostog razloga što se ljudi obično nakon 10 godina vožnje opuste, i voze brže od svog limita sa idejom da im se u narednih 10 godina neće dogoditi ništa loše u saobraćaju.
Na žalost, ima mnogih vozača koji su svoju prvi grešku na putu napravili posle nekoliko miliona kilometara za upravljačem i to kobnu po život.
Dakle, ukoliko nemate bar 10 godina vozačkog staža mnogo je bolje da sebe svrstate u grupu – solidnih vozača. Ukoliko i zaista pripadate ovoj grupi, veliku prednost prilikom izbora automobila dajte modelima koji imaju odlične kočnice, ABS, vazdušne jastuke, ali i automobilima koji imaju dovoljno jake motore, recimo 90 KS, naravno pod uslovom da "višak" snage koristite kako biste preticanje završili za što kraće vreme, a ne da biste testirali maksimalnu brzinu automobila na regionalnim putevima.
Na sedmo pitanje morate odgovoriti krajnje iskreno. Jer ako vozite brzo, nervozno a nemate dovoljno vozačkog iskustva to samim tim znači da ugrožavate živote drugih, ali i sopstveni život i da je samo pitanje vremena kada ćete napraviti kobnu grešku. Ukoliko pak spadate u proverene i sigurne vozače sa podužim vozačkim stažom (bar 10 godina), onda veliku prednost dajte modelima koji imaju bar 100 KS, i ne kupujte ih ukoliko ne možete da priuštite nove pneumatike, amoritezere, odnosno ukoliko ne možete da redovno i temeljno održavate tako snažan automobil, jer je snaga bez kontrole samo opasnost a nikako zadovoljstvo u vožnji.
Najdelikatnije pitanje je ono poslednje. Odnosno, nije teško odgovoriti koliko će članova porodice voziti porodični auto, već kako kupiti model koji svima podjednako odgovara. Svi mi u porodici imamo nekog neiskusnog vozača i upravo zbog njega treba povesti i najviše računa.
Odnosno, baš tada treba kupovati automobil koji ima bar prosečne performanse, a posebno treba dati prednost modelima koje možete besprekorno održavati. Odnosno bolje je pazariti na primer FIAT Punto 1.2 za koji možete priuštiti četiri nove gume, ispravne amortizere, besprekornu letvu volana i kočnice u idealnom stanju, nego se "napinjati" sa kupovinom Golfa VI TDI, koju ćete narednih godinu dana voziti sa "ćelavim" gumama.
Zapravo, starije i jeftinije ne mora značiti automatski i gore, ako imate dobrog majstora i ukoliko izuzetno redovno održavate svoj automobil, onda i "deda" može dobro da vas služi. Tada po pravilu i ogrebotine koje naprave vaša draga dama ili možda još draži sin mnogo manje bole.
Kako doneti konačnu odluku?
Sigurno ne u jednom danu. Najvažnije je da utvrdite da li vama zaista treba novi automobil, odnosno da li to može da izdrži vaš kućni budžet. Kada sami sebi odgovorite na brojna pitanja koja su gore navedena, vreme je da napravite spisak željenih modela.
Uvek razmišljajte o dva-tri modela, jer nema nikakve potrebe da se vezujete samo za jednu marku automobila, a pored toga kod nas je veoma teško pronaći polovni auto u dobrom stanju.
Krenite od oglasa, bar njih na našem tržištu ima dovoljno. Zaokružite one koji ispunjavaju vaše želje i potrebe, a zatim vam predstoji da uzmete telefon u šake. Kupujte auto samo od vlasnika, jer zašto da vas sutra boli glava.
Da ne biste gubili mnogo vremena, odmah prodavcu stavite do znanja da ste ozbiljan kupac i zamolite ga da vam što iskrenije opiše svoj automobil i napomenite mu da i tako planirate da ga vozite u nekoliko servisa. To vam je zapravo i najbolji test prodavca.
Ukoliko preko "žice" čujete pristanak možete ozbiljno razmišljati o željenom automobilu. U suprotnom, ako prodavac nije spreman da svoj auto prepusti stručnom licu na utvrđivanje stanja, znaćete vrlo dobro koliko je "sati".
Nije na odmet i da posetite auto pijacu Bubanj Potok, makar informativno. Doduše, tačno je da ima dosta preprodavaca, ali se čak i sa njima može napraviti dosta dobar dogovor. Vama je samo bitno da kupite dobar auto za što manje novca. Uostalom, neki od preprodavaca vam za male pare mogu tražiti željeni auto.
Kad izračunate koliko vam goriva i vremena treba kako biste svaki vikend dolazili na auto pijacu, shvatićete da vas dobro savetujem.
I na kraju, konačnu odluku možete doneti samo nakon probne vožnje koje je u celoj toj priči najvažnija karika. Na prvom mestu, u vožnji je najlakše utvrditi stanje trapa, upravljača i osetiti da li motor radi mirno i ravnomerno.
Pravilo svih pravila je da nikada ne uključujete muziku u toku probne vožnje, pre svega jer je bitno da utvrdite da li ima nepredviđenih zvukova. Pored toga, svi mi imamo različite prohteve, a i različito smo građeni, pa vam neki automobil jednostavno neće odgovarati.
Uvek se cenjkajte i budite strpljivi, jer dok god je keš u vašim rukama vi ste u prednosti, jer ponuđenih automobila u oglasima ima mnogo, a kupaca vrlo malo, pogotovo onih naivnih.
Imajte na umu da nijedna cena nije fiksna, pa čak i kad piše u oglasima fiksno, jer svota "evrića" ispred lica prodavca proizvodi izuzetno snažan efekat. Naravno, budite umereni sa ponudama, jer ako neko za svoj auto traži 3.000 evra sigurno ga nećete dobiti za 2.000 evra.
Naposletku, ukoliko prodavac i odbije vašu ponudu, ostavite mu vašu vizit kartu ili telefon, vrlo je moguće da će vam se javiti kroz par dana, doduše moraćete da ga ubeđujete da niste preprodavac (kao što ja moram kad kupujem automobil), jer su oni najpripremljeniji (kao što ćete i vi biti nakon ovog teksta) da što povoljnije dođu do automobila.
Šanse su vam jako male da sami nađete pristojan polovan automobil. Zato angažujte majstore, limare da vam pomognu, ali samo one koji imaju dovoljno iskustva.
Jeftin, a dobar auto zaista ne postoji. Sve to i sami znate, a znate i da ćete u narednim godinama za popravke svog „novog“ polovnjaka dati čitavo bogatstvo, posebno ako odaberete dizelaša, kao što većina i čini.
Imajte na umu da oni polovni automobili koji najbolje izgledaju, uglavnom jesu najgori izbor, jer su ih preprodavci dobrano „podmladili“ ali samo vizuelno. Ali pravilo je da nema pravila.
Dakle, strpljivo i bez žurbe, i videćete da će vam se to itekako isplatiti.
.jpg)
