Izvor: Kurir, 15.Okt.2015, 01:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
PREDOSEĆAJ U KOSTIMA: Sve me boli, sutra će kiša!
Promeniće se vreme – često čujemo kada nekog zabole kosti ili glava, što obično propratimo smeškom. Međutim, sve je više dokaza da klimatske promene imaju Veliki uticaj na zdravlje nekih ljudi. Da niste i vi meteoropata?.
Da li ste nekada, bez pravog objašnjenja i razloga nervozni, razdražljivi, osećate bol u mišićima ili stomaku, imate glavobolju? Svi ovi simptomi javljaju se iznenada i brzo, a isto tako i prestaju. Možda i vi pripadate velikoj grupi meteoropata, >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << ljudi koji klimatske promene osećaju i predosećaju u obliku različitih simptoma. Mada neki lekari negiraju uticaj klimatskih promena na zdravlje, statistika pokazuje da samo u Evropi postoji nekoliko desetina miliona ljudi – meteoropata.
Možda ste i vi jedan od njih, pa uzrok vaših povremenih tegoba leži upravo u promeni vremena?
Šta predviđa bioprognoza
Klimatske promene poslednjih godina postale su česte i nagle, a mi osetljivi na njih. Zbog toga je razumljivo što mnogo ljudi pažljivo prati vremensku prognozu, jer žele da saznaju kakvo ih vreme očekuje sutra, a time i kako će se osećati. Iako može da zvuči kao šala, osobe koje pate od migrene i bolesti zglobova ponekad su bolji prognostičari od meteorologa. Međutim, kada je vremenska prognoza u pitanju, odgovor kako će se neki od nas osećati sledećeg dana daje bioprognoza, jer uz najavu klimatskih uslova, predviđa i njihov uticaj na ljudski organizam, na zdravlje i raspoloženje, kvalitet sna i sposobnost koncentracije, na stanje hroničnih bolesnika (astmatičara, srčanih bolesnika).
Zašto telo reaguje
Meteoropatske tegobe nastaju kao posledica poremećene ravnoteže impulsa koje u telu prenose hemijske supstance – neuroprenosnici. Te supstance nastaju unutar nervnog sistema i prisutne su u mozgu. Hladnoća, manjak svetlosti, nizak atmosferski pritisak i drugi nepovoljni uticaji dovode do prekida prenosa nervnih nadražaja, pa tada govorimo o poremećenoj ravnoteži prenosa impulsa, koja za posledicu ima različite simptome i tegobe, nervozu ili depresivno raspoloženje, povećan umor, nesanicu…
Naučnici su utvrdili da je centar dešavanja hipofiza, žlezda u mozgu koja proizvodi prirodne analgetike, hormone ACTH i endorfin, a upravo na nju snažno utiču klimatske promene. Pri naglim promenama hipofiza proizvodi više ATCH zbog čega se javljaju nervoza, nemir i teskoba. Tada dolazi i do snižavanja nivoa edorfina, a time i praga podnošenja bola. Kada duva hladan i jak vetar, u vazduhu se povećava elektricitet koji naše telo prenosi, zbog čega nam slabe prirodne odbrambene sposobnosti i mi teže podnosimo bol. Početkom proleća, jeseni i zime meteoropatske tegobe su češće i zbog povećane vlažnosti vazduha, što utiče na elastičnost kolagenskih vlakana, od kojih zavise čvrstina i elastičnost zglobova.
Tekst: Vesna Stanimirović
Autor: Foto: Shutterstock,Foto: Profimedia
