Izvor: Blic, 31.Mar.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Naši automobili ugroženi lošim gorivom
Domaći standardi u proizvodnji motornih goriva su na nivou osamdesetih godina, što odgovara motorima iz tog vremena. Iako gorivo u Evropi ima istu energetsku moć, domaći derivati imaju više sumpora i aromata, što remeti rad motora novije proizvodnje i više zagađuje okolinu - kaže za „Blic" Božo Stanišić, tehnolog i zamenik direktora kompanije AVIA „Petrobart".
- Ako sipate dizel D2 u motor koji zahteva evro 4, taj motor će raditi, ali vrlo kratko. Razlog tome su >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ugrađeni katalizatori za obradu izduvnih gasova koji ne trpe visok sadržaj sumpora. Ako gorivo ima više sumpora, onda se oni zapuše i dolazi do prestanka rada motora. Veliki svetski proizvođači automobila zahtevali su od NIS-a da se zadovolje kvaliteti derivata potrebnih za njihove automobile koji se prodaju na domaćem tržištu, što podrazumeva zadovoljenje evropskih standarda za evro 4 i bezolovni benzin - objašnjava Stanišić.
Prema njegovim rečima, najbliži benzin evropskim standardima je BMB 95, a od dizela evro 4 ispunjava evropske norme.
- Negde krajem osamdesetih Rafinerija Pančevo bila je na jednakom tehnološkom nivou kao rafinerije u Evropi, pa se čak bezolovni benzin izvozio u Austriju. Ali sada je Srbija među poslednjima u Evropi koja prodaje olovni benzin namenjen automobilima proizvedenim osamdesetih - kaže on.
NIS proizvodi evro 4 dizel u svojim rafinerijama, ali u nedovoljnim količinama, pa se zbog toga polovina tržišta snabdeva iz uvoza. Međutim, zbog omogućavanja uvoza, prema Stanišićevim rečima, počeo je šverc goriva.
- Normalno je da se uvozi evro 4, s obzirom na to da ga nema dovoljno na tržištu. Međutim, sada se pod nazivom evro 4 uvoze petroleji i razni specijalni benzini. To se ovde, nakon uvoza, meša i sve se prodaje kao evrodizel ili D2. Na granici nema dovoljnog stepena kontrole i onda prolazi sve ono što se može mešati u dizel - kaže Stanišić i dodaje da bi trebalo odrediti posebne carinske prelaze preko kojih može da se uvozi i na kojima bi postojale akreditovane laboratorije koje mogu brzo da provere da li kvalitet derivata odgovara datim specifikacijama u papirima.
Prema njegovim rečima, čudno je to što se odjednom pojavilo mnogo firmi za proizvodnju boja i lakova koje mogu legalno da uvoze petrolej i specijalne benzine, koji mogu da se mešaju sa dizelom i evrodizelom.
- Međutim, niko ne prati koliko je boja proizvedeno tim petrolejom. Takođe, u okolnim državama možete naći komponente koje mogu da se mešaju sa evro 4 ili D2 i dogovoriti se sa lokalnim prodavcem da vam u papirima deklariše kao evro 4. One, naravno, koštaju mnogo manje nego evro 4. Nemoguće je fizički kontrolisati svaku auto-cisternu koja uđe u zemlju - objašnjava Stanišić. Prema njegovom mišljenju, potrebno je uvoz usmeriti na nekoliko krupnih dobavljača koji bi uvozili u velikim količinama, na primer brodovima ili železnicom, kako bi se lakše izvršila kontrola. Međutim, za novonastalu situaciju on krivi i NIS zbog zabrane skladištenja evrodizela u svojim skladištima.
- Važnije od toga je to što u NIS-ova skladišta ne može da uđe nikakvo gorivo bez njihove analize. Međutim, predsednik UO Željko Popović zabranio je skladištenje u skladišnom prostoru NIS-a, jer prema Zakonu o akciznim skladištima, u akcizna skladišta ne možete da primate robu trećih lica - kaže Stanišić.
I iz NIS „Petrola" nam je stiglo objašnjenje da se kvalitet goriva kontroliše na nekoliko nivoa: u toku prerade, odnosno procesne kontrole, nakon procesa proizvodnje derivata, pre i nakon prijema goriva u rezervoare na centralnim skladištima, kao i na benzinskim stanicama NIS „Petrola". Tek nakon izveštaja o kontroli kvaliteta koji zadovoljava sve propisane standarde kvaliteta na auto-punilištima se gorivo utače u cisterne i kreće na benzinske stanice. Gorivo kontrolišu laboratorije NIS-a, ali i kontrolna kuća „Jugoinspekt" čiji sertifikati o kvalitetu prate svaku cisternu.
Inače, Stanišić je objasnio da se namešano gorivo najčešće prodaje pumpama po dosta nižim cenama, a distributeri su obično privatnici.
Šta raditi kad benzin ne valja
- Nakon prijave inspektor izlazi na lice mesta i uzorak šalje laboratoriji, od koje se u roku od 48 sati dobije izveštaj. Ako se pronađe loš kvalitet, vrši se zabrana prometa i podnosi se prijava. Inspekcija najčešće zahteva da se potrošač obešteti ponovnim točenjem goriva - objašnjava Verica Simić, načelnik u Republičkoj inspekciji. Prosečno, kaže, stiže oko pet prijava mesečno na kvalitet, jer se u benzinu obično pronalazi voda.
