Izvor: SrbijaDanas.com, 23.Maj.2023, 10:04

NEVEROVATNO: Dragiša je od svoje kuće napravio MUZEJ AUTIĆA, OVO MORATE DA POGLEDATE (FOTO+GALERIJA)

“U životu svakog čoveka najteže je prvih 50 godina detinjstva”. Ljubav prema autićima je, valjda, genetski usađena u svakom od nas, od najranijeg detinjstva i prvog upoznavanja sa igračkama.

Ovo je priča Dragiši Anđelkoviću iz mesta Brzan kod Batočine, koji pune dve decenije širi svoju kolekciju autića, sa preko 7.000 modela. San mu je kako kaže da otvori pravi muzej koji bi bio jedinstven na ovim prostorima.

Još kao školarac, sakupljao sam te igračkice >> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com << i voziće,ponekad sklapao neke modele aviona iz setova koji su tada bili dostupni na našem tržištu. Neki tu fazu, pre ili kasnije, “prerastu”, dok ima i nas koje to “drži” do kraja života, to nešto dečije koje nikad ne izbledi. Umanjene replike automobila i drugih voznih sredstava sam intenzivno počeo da sakupljam pre skoro 21-nu godinu, kada sam, spletom nekih okolnosti, morao i ja da se otisnem “trbuhom za kruhom” u Francusku. Kupujući tamo igračke za svoju decu, otkrio sam da postoje i modeli koji su daleko više od običnih igračaka, te da su upravo i namenjeni za kolekcionare,posebno u pogledu velike detaljnosti i autentičnosti koju ovi modeli poseduju u odnosu na prave modele. Vremenom sam otkrivao sve čari hobija, učio o modelima, o proizvođačima, kako pravih automobila, tako i modela u razmeri, o istorijatu i nekim drugim zanimljivostima, što me je tek dovelo do pravog uživanja. Kako sam više učio, tako sam sve više postajao bukvalno “gladan” za informacijama, te potragama za odeređenim modelima, upoznavanjem drugih kolekcionara, druženjima, odlascima na sajmovima i berzama, učešća u raznim prezentacijama, medijskom predstavljanju i slično.

Teško je reći, čak i približno, koliko trenutno ima modela u mojoj kolekciji, koja se neprestano uvećava, ali verujem da sam blizu neke cifre od, recimo, 7.000 primeraka. Kolekcionarski modeli se rade u određenoj razmeri, a kod mene je najzastupljenija razmera 1:43 (takozvana 0 skala – engl. zero skala, što znači da je replika-maketa modela 43 puta manja od pravog modela), koja je i inače najpopularnija razmera među kolekcionarima u svetu, i gde postoji ubedljivo najveća ponuda različitih modela. Sledeća razmera koju preferiram je 1:87, koja se i zove H0 (engl. Half zero), prvenstveno zbog modela železnica, koje obožavam, a tu su još i modeli u razmeri 1:160 (N skala – od engl. nine, jer je u ovoj razmeri razmak između šina 9 mm). Unazad nekoliko godina, počeo sam da sakupljam i modele u razmeri 1:24, koji su nešto veći i detaljniji, a posedujem i jedan broj specijalno odabranih modela u razmeri 1:18, koji su još veći i kod kojih je nivo detalja veoma približan stvarnim modelima 1:1. Veliku ulogu u odabiru određene razmere igra sama veličina modela, a, naravno i cena, koja često ume da premaši i cenu pravog automobila. Vrhunac u mojoj kolekciji je model Fiće, Zastava 750 (rana verzija “kontraš”, zbog vrata koja se otvaraju suprotno od današnjih automobila), u razmeri 1:8, jer se model sklapao od preko 700 delova koji su izlazili u 100 brojeva, na našim kioscima kao novinsko izdanje, jednom nedeljno, duže od dve godine.

Postoje kolekcionari koji sakupljaju igračke, kao npr. HotWheels, Burago, Matchbox ili Majorette autiće, igračke iz kinder jaja, sličice, razne figure i slično, međutim, ja to ne sakupljam. Na skoro svim modelima iz moje kolekcije, pored same uverljivosti i verodostojnosti, koja, opet, varira od proizvođača do proizvođača, zatim skale, što je za mene presudno, nalazi se često i natpis u smislu “Ovaj proizvod nije igračka. Proizvod je namenjen za odrasle kolekcionare. Nije prikladno za decu ispod 14 godina.”, i ja nastojim da se toga što više pridržavam. Doduše, imam i neki manji broj “igračaka”, ali one moraju da zadovolje neke moje lične standarde da bi se našle u mojoj kolekciji. Tu prvenstveno mislim na realističnom i što verodostojnijem prikazu modela, na autentičnost izrade, retkost i slično. Pored autića, koji su najzastupljeniji u kolekciji baš kao i na ulicama, sakupljam skoro sve što postoji u ranije pomenutim razmerama, a to su i kamioni, autobusi, vozovi, traktori, motori, građevinske mašine, čamci, brodovi, avioni i druga prevozna sredstva. Takođe, sakupljam i sve druge “predmete” iz realnog života (naravno, umanjene), kao što su objekti, zgrade, kućice, mostovi, fabrike, drveće, figure ljudi i životinja, scene (tzv. Diorame). Jedini uslov je da zadovoljavaju zadatu veličinu, odn. razmeru i da su što vernije reprodukovani. Poznajem dosta kolega kolekcionara, koji su ujedno i maketari, odn. izrađuju ili sklapaju modele, vrše prerade već postojećih modela,obrađuju, farbaju itd, pa polako ulazim i sam u tu izradu uz pomoć 3D štampe.

Na žalost, u Srbiji ne postoji nijedna specijalizovana prodavnica koja se baviprodajom kolekcionarskih modela, kao što ih ima u svetu, pa se svi mi kolekcionari uglavnom snalazimo na razne načine kako bi došli do željenog modela. Skoro svimodeli dolaze iz inostranstva, ja ih najviše tako i kupujem, putem interneta ili preko prijatelja, rođaka, koji tamo žive ili putuju. Sa druge strane, u nekim našimgradovima se povremeno organizuju tkzv. berze i sajmovi, što je jedina prilika gde možemo da se međusobno družimo, kupujemo, prodajemo i razmenjujemo modele zasvoje kolekcije. U odnosu na naše kolege iz inostranstva koji se bave kolekcionarstvom, mi, kolekcionari sa ovih prostora smo dodatno hendikepirani nižim životnim standardom, dok su npr. neka evropska tržišta daleko veća i raznovrsnija, pa je za njih, usled veće konkurencije cena modela još i niža nego u Srbiji, što je svojevrsni paradoks.

Ovo je jedno od najtežih pitanja. Bilo bi nerealno da kažem da su mi svi modeli podjednako dragi, mada se, inače, ne bi ni našli u mojoj kolekciji. Ipak, u osnovi sam lokalpatriota, pa mogu slobodno da kažem da su mi najdraži domaći modeli, pre svih, Zastavini modeli i modeli srodnih Fiata, koji su se licencno proizvodili kod nas, a za sada ne postoje u verziji Zastava, odn. čekaju neku preradu, a takođe, i modeli ex-Ju proizvođača i domaćih železnica. Pored toga, izuzetno sam ponosan na svoju kolekciju traktora, verovatno najveću u Srbiji, u razmeri 1:43

To je, bez svake sumnje, model Fiće 1:8 čija je cena u prodaji, dakle svih 100 brojeva, bila oko 98.800 dinara. Samo sklapanje takođe ima neku vrednost, svako je potpuno slobodan da ceni svoj rad i veštinu, za mene lično, to je neprocenjivo. U zavisnosti od mnogo faktora, neko se iz određenih razloga i odluči da ponudi ovaj model na prodaju, bilo kao kompletno sastavljen ili kao komplet delova, pa tako i “tržišna vrednost” ovog modella varira od nekih 80-tak hiljada dinara, pa čak i do 1.500 evra. Inače, najskuplje su lokomotive, koje poseduju i mobilnost, a čija cena takođe varira od nekoliko hiljada dinara pa do nekoliko stotina evra po modelu. Od stacionarnih modela, koji uglavnom stoje u vitrinama na postoljima, i među ovim proizvođačima tih modela, isto kao i kod pravih automobila, imamo šarolikost raspona cena, nešto kao između cene Juga i Ferarija.

Naravno, svaki ozbiljan kolekcionar poseduje poneki model koji je u nekom smislu unikatan, možda čak i jedini na svetu. Ovo se odnosi na dostupnost pojedinog modela, nemogućnost nabavke usled prestanka proizvodnje, kao i same cene modela. Drugi, pak, mogu biti ručni rad, ili posebna prerada, gde je iskusna i vešta ruka tvorca ono što model čini jedinstvenim. U svojoj kolekciji imam nekoliko desetina modela za koje, npr. nemam saznanja da ih poseduje bilo koji drugi kolekcionar u Srbiji, a verovatno i šire. Pre svega, ponosan sam na činjenicu da sam uopšte i uspeo da sakupim impozantnu i vrednu kolekciju, retko viđenu na ovim prostorima. Od konkretnih modela, recimo, imam jedan primerak italijanskog maloserijskog proizvođača “Gila Models”, čiji su najjeftiniji primerci reda od 250€ pa čak idu i do preko 1.000. Takođe, imam i neke modele za koje znam da ih ima jako mali broj kolekcionara, među njima “Mercedes Benz 600 Pulmann Landaulett Josipa Broza Tita” proizvođača “True Scale Models” u razmeri 1:43, ili npr. model “Aurus Senat"zvanično vozilo predsednika Vladimira Vladimiroviča Putina, i u 1:43 i 1:87, te model MAZ 537G, poznat u mnogim vojskama bivšeg sovjetskog bloka, pa i kod nas, kao tegljač za transport tenkova i teških mašina. Dosta modela sam prvi i “uveo” u Srbiju, na primer, sve primerke kamiona Raba S22 koji se trenutno nalaze u kolekcijama širom Srbije sam upravo ja nabavio, kako za sebe, tako i za kolege i prijatelje kolekcionare, dosta traktora i drugih modela. Dalje, jedini u kolekciji imam Juga u razmeri 1:87, i još nekih modela koji su ručni radovi, pre svega Zastava 101 Poly i Skala, koji ne postoje u redovnoj proizvodnji.

Mogu da se složim da je moja kolekcija stvarno jedinstvena, ali zasigurno nije i najveća, znam za bar još desetak kolekcija na ovim našim prostorima koje su veće ili po broju, ili po vrednosti. Mnoge od tih kolekcionara i lično poznajem. Takođe, poznajem i neke kolekcionare iz okruženja, iz Hrvatske, BiH, Crne Gore, Makedonije, ali i iz Italije i Francuske, sa kojima i sarađujem. Učestvovao sam namnogim izložbama i sajmovima u Srbiji, ali i posećivao slične sajmove u inostranstvu, naročito tokom 7 godina provedenih u Francuskoj. Imam neke planoveza budućnost, a među njima je svakako poseta najvećoj maketi na svetu, Miniaturwunderland u Hamburgu braće Braun, kao i poseta postavci Grand Maket Rosija u Sankt Petersburgu Sergeja Morozova.

Još jedno teško pitanje. Postoje dve različite računice, jedna je koliko košta, a druga koliko vredi jedna ovakva kolekcija. Za mene je u oba slučaja isti odgovor –neprocenjivo. Pored ogromnog zadovoljstva koje mi pruža, nematerijalnog, što svakako nema cenu, svestan sam da postoji i ona druga vrednost, izražena u novcu. Ja na to gledam kao na neprekidno ulaganje u budućnost, s obzirom da cena modela retko varira prema dole, znači raste, ali i kao ušteđevinu koju sam ostvario u proteklih 20-tak godina, nešto slično kao i sa nekretninama. Možda je to i najbolji odgovor na

ovo pitanje.

Realno, to bi mi bila najveća želja. Svaki model koji posedujem, bez obzira da li je od nekog renomiranog vrhunskog proizvođača ili je to model iz neke velike serije, za mene je pravo malo umetničko delo. A ljubav i umetnost je najveća ako se deli sa drugima. Sa druge strane vidim veliki turistički i edukativni potencijal. Prostor u kome se trenutno nalazi moja kolekcija već više nije dovoljan ni za polovinu kolekcije, koju, i u takvim uslovima, posećuju rođaci, prijatelji, kolege kolekcionari, ali je to ipak porodična kuća u kojoj živim. U tu svrhu već imam određene planove za izgradnju muzeja/galerije, koja bi bila dostupna mnogo većem broju zainteresovanih. Time bih ujedno spojio lepo i korisno i u beskrajnom uživanju provodio predstojeće penzionerske dane. U sklopu takve stalne postavke predvideo sam i mesto za interaktivnu radionicu, kao i prostor za zabavu, a sve u samom centru Srbije. Želja mi je da ovu izložbu uvrste škole u regionu kao deo svojih ekskurzija, a izuzetan geografski položaj bi bio pogodan i za odmor svakog putnika namernika, izlet ili samo proputovanje.

Kako on kaže idejni projekat je urađen, traži se invesitor koji bi pomogao u samoj realizaciji projekta. Ovo bi sigurno  jedinstven muzej na našim prostorima i velika turistička atrakcija a ujedno stavio Brzan na listu mesta koje treba posetiti u Srbiji.

Nastavak na SrbijaDanas.com...